Vreme
VREME 1529, 22. april 2020. / VREME

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca:
Vučić nije sposoban da organizuje sistem

"Ljudi su normalni. Ovde je samo pitanje kako vi gledate na ljude. Da li ih poštujete ili ne poštujete. Ako im saopštite istinu, oni će se prema njoj odnositi sa razumevanjem i pažnjom. Naravno da uvek postoje oni koji to ne poštuju, i za takve postoje mere. Ali, mi ovde živimo u ograničenim životnim uslovima zato što Vučić nije sposoban da organizuje sistem"

Dok je ekipa "Vremena" na Veliki petak bila na putu ka Šapcu (iz dva različita pravca: Beograda i mačvanskog sela Klenje), stigao je poziv od gradonačelnika Nebojše Zelenovića. Želeo je da se prvo sretnemo na jednoj zelenoj pijaci u Šapcu da nam pokaže "da je moguće organizovati da rade pijace i usred pandemije", kako je rekao. Ispred pijace, zaštićen rukavicama i maskom, Zelenović dočekuje ekipu pitanjem: "Imate li vas dvojica maske? Bez maski ne možete da uđete na pijacu."

Pijaca je ograđena, iz jedne ulice se ulazi, na drugu izlazi. Okolo stoji nekoliko komunalnih milicionera, na ulazu je sunđer natopljen dezinfekcionim sredstvom o koji morate da obrišete cipele. Dve žene vas dočekuju i prskaju vam ruke. Svi na pijaci nose maske, mnogi nose i rukavice. Obezbeđenje vodi računa o broju kupaca. Ljudi su odmaknuti jedni od drugih koliko to uslovi dozvoljavaju, otprilike kao u bilo kojoj prodavnici prehrambenih proizvoda nekih od velikih lanaca.

"Nakon što smo podelili zaštitne maske, naš krizni štab je doneo odluku da se otvore pijace 2. aprila", počinje razgovor za "Vreme" Nebojša Zelenović i nastavlja: "Rade tri otvorene pijace, kvantaška i jedna zatvorena tržnica, a radno vreme je od 7 do 13 časova. Sve smo to uradili da bismo, s jedne strane, smanjili pritisak na prodavnice, a sa druge da pomognemo poljoprivrednicima da plasiraju svoje voće i povrće na ovim mestima. Pa, kad će oni da zarade pare od povrtarstva ako ne sad? A, naravno, i građani imaju mogućnost da kupe svežu i dobru hranu. Dobrom organizacijom mi se borimo protiv represije."

Dok razgovaramo, gradonačelniku prilaze i kupci i prodavci, javljaju se, neki se pozdravljaju laktovima, a jedna žena koja prodaje vaskršnje ukrase prilazi i poklanja mu jedan sa rečima: "Hvala što ste nam omogućili da radimo." Zatim se okreće ka svojoj tezgi i dodaje više za sebe: "Koliko-toliko."

Zelenović nas zatim odvozi do Ekonomske škole u čijoj fiskulturnoj sali je pripremljena privremena bolnica. Sama sala je novija građevina, gradonačelnik kaže da je napravljena pre nekoliko godina i da ima odvojen sistem grejanja i ventilacije što je, naglašava, veoma važno. Svlačionice su prostrane i sa toplom vodom, ima više vrata koja su opredeljena za različite stvari: ulazak pacijenata, ulazak i izlazak medicinskog osoblja, poseban ulaz za hranu. Sala je podeljena panelima na 60 dvokrevetnih soba, nema vrata ni zastora.

"Tako su odlučili stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Šabac koji su uradili ceo projekat", objašnjava Zelenović i napominje da su paneli donacija jedne lokalne firme. Famozni kreveti koji nisu stigli od Vojske Srbije sa obrazloženjem da ih nemaju dovoljno kupljeni su na javnoj nabavci kao i posteljina i ćebad, a jedan broj madraca je uzet iz robnih rezervi. Sve deluje uredno, prostorija je svetla, ima jedan stoni fudbal i policu sa knjigama i časopisima, a na tribinama su dva televizora. Internet je obezbeđen 24 časa dnevno. Bolnica je spremna za upotrebu od ponedeljka 13. aprila, ali do sada ni Ministarstvo zdravlja ni republički krizni štab za suzbijanje korona virusa nisu je uvrstili među postojeće privremene bolnice za bolesnike sa lakšom medicinskom slikom kovida 19.

VREME: Ko bi trebalo da obezbedi medicinsko osoblje koje bi radilo u privremenoj bolnici u Šapcu?

NEBOJŠA ZELENOVIĆ: To smo rešili preko naših zdravstvenih ustanova. One će po dobijanju saglasnosti obezbediti potreban broj radnika koji je utvrđen nalazom Zavoda za javno zdravlje Šabac.

Ali vama Krizni štab ne daje saglasnog sa objašnjenjem da vi nemate infektologa?

Mi još uvek nikakav pisani odgovor nismo dobili. Pismom smo se obratili u ponedeljak, ali od tada nikakvog odgovora nema. Ima samo to što je ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao na konferenciji za medije, da Šapcu ne može da se da saglasnost jer tamo nema infektologa. Dakle, niko nije rekao da je potreban infektolog. Ali evo danas pokušavam da dobijem ministra. Našli smo infektologa koji je u nekom drugom gradu i nije trenutno angažovan. Zovem ministra celo jutro da pokušamo da se dogovorimo šta sada da radimo. Napisao sam i pismo načelniku Mačvanskog okruga Vladanu Krasavcu u kojem sam ga obavestio da pokušavam da stupim u kontakt sa ministrom Lončarem, da on pokuša da iskoristi svoje veze da dođemo do ministra i da ga obavestimo da imamo rešenje. Ministar je rekao da je potreban infektolog, kod njega je i nož i pogača, onda on treba da kaže da ovaj infektolog može da dođe u Šabac.

Dan pošto je ovaj intervju vođen stiglo je još jedno objašnjenje u nizu zašto Šabac ne može da ima svoju privremenu Kovid bolnicu. Naime, pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković je na redovnoj konferenciji za medije rekao da se privremene izolacione bolnice formiraju na osnovu predloga Kriznog štaba i stručnih lica koji rade u okviru njega. I još je rekao, "bez želje da nekog uvredi", da krizni štabovi određenih gradova nisu kompetentni da organizuju takav vid i proces lečenja: "Takve bolnice zahtevaju veliki broj zdravstvenih radnika, potrebno je raditi u više smena i potrebna je ozbiljna logistika, sve su to razlozi što privremene bolnice ne mogu postojati u svakom gradu."

Ranije ste pričali da ste sa direktorima i upravnicima ustanova u Šapcu koje su u republičkoj nadležnosti imali političke sukobe jer su ti ljudi bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci. Kako sada, u ovoj teškoj i vanrednoj situaciji sarađujete?

Na početku smo imali dosta neslaganja. Nije sve bilo kako treba, ali smo korak po korak donosili odluke, uspostavljali sistem, dobro informisali javnost o svemu i gledali da radimo s onim što imamo. U poslednje dve nedelje sednice našeg štaba za vanredne situacije održavaju se svakog dana i svaka zdravstvena ustanova podnosi izveštaj. To nije bio slučaj na početku, ali smo do toga došli. Prvo nisu hteli, opirali su se, zatim smo imali problem da uopšte saznamo koliko je ljudi bolesno, kako se neki ljudi testiraju ili proglašavaju kontaktima. Ali, kako je to bio svakodnevni posao mi smo za tri nedelje došli do toga da zdravstvene ustanove svakog dana do 17 časova dostavljaju izveštaje, da u 19 počinje sednica štaba, da se do 21 usvoje odluke da bi sutra mogao novi dan da počne sa nekim merama. Ja se generalno ozbiljno ne slažem sa direktorima republičkih zdravstvenih ustanova zato što oni neće da odgovaraju na direktna pitanja novinara. Mi u Šapcu svakog dana u 14.30 imamo pres konferenciju na otvorenom na kojoj sedim ja, zatim načelnik uprave i direktorka Doma zdravlja i dajemo odgovore novinarima. Ali, nema direktora bolnice, nema direktora Zavoda za javno zdravlje, oni se ne pojavljuju. Oni su odlučili da pišu saopštenja. Ja se s tim ne slažem, kao što se ne slažem s tim da se na konferencijama ne čuju pitanja novinara. Onaj ko ne poštuje novinara taj ne poštuje javnost. Ne poštuje građane Srbije.

Ali sarađujete po pitanju drugih stvari?

Kad je počela epidemija kod nas, oni su rekli da nemaju opreme. Nemamo to i to, fale nam maske, fale nam viziri, fale nam skafanderi, fale nam kaljače. Sve što štiti medicinsko osoblje mi smo obezbedili za sve naše zdravstvene ustanove. Mi smo podelili vizire kad je samo TV Pink imao vizire. Evo, juče je Željko Mitrović bio u Šapcu i podelio 350 vizira, stavio je jedan i direktoru bolnice na glavu. A naš direktor bolnice nije na televiziji rekao da je od grada Šapca pre nekoliko nedelja dobio 500 vizira.

Za svom ovom opremom koju ste pomenuli vlada velika nestašica, pogotovo u prvim danima proglašenja pandemije i vanrednog stanja. Kako ste vi to sve uspeli da nabavite? Da niste i vi kao predsednik Aleksandar Vučić imali neke polulegalne kanale?

Image

Ne, nikako. Imali smo robne rezerve grada u kojima je bila određena količina maski, mantila i skafandera i mi smo to podelili zdravstvenim ustanovama po prioritetu koji je odredio zdravstveni tim našeg štaba. Zatim smo sami ušli u proizvodnju maski, koje smo kasnije delili građanima. Dobra rešenja su najčešće najjeftinija rešenja. Ne košta gotovo ništa da se sašije maska ili da se napravi dezinficiono sredstvo. Naši tehnolozi i tehničari iz vodovoda su pravili ta sredstva. Čime se bavio predsednik, ja u to ne ulazim.

Koliko ima zaraženih korona virusom u Šapcu?

Na Sajmu leže 22 osobe. Oni su bez ikakvih simptoma, ali po odluci moraju tamo da budu. Zašto se oni teraju na Sajam kad mogu ovde da budu? S druge strane, imamo 23 malo teža pacijenta koji su u beogradskim bolnicama, oni će uskoro izaći odatle i takođe će otići na Sajam. Ima još nešto – siguran sam da sad u Šapcu postoje ljudi koji imaju virus, a nemaju simptome, ali neće da se prijave da odu u našu kovid ambulantu da dobiju rezultate za 24 sata jer znaju da ih čeka Sajam. I zato sede kod kuće.

A mislite da bi došli u ovu vašu privremenu bolnicu?

Što ne bi došli? Kad smo ovo napravili, svi u Šapcu su rekli da je ovo sjajna stvar. I da je strašno da se Šapčani teraju da idu na Sajam kad ovde imaju bolje uslove.

Ako je neko u izolaciji, onda je manje-više svejedno gde je. Ni ovde u Šapcu niko ne može da mu dođe u posetu. U čemu je razlika što je bolesnik u Beogradu ili u Šapcu?

Šapčanima je očigledno važno da imaju mesto gde o njima možda mogu da se malo bolje brinu. Ovo smo pravili za ljude. Da je čitava stvar oko Sajma iskomunicirana bolje, možda to ne bi bila tolika odbojnost za ljude.

Mislite li da je čitava ova teška situacija mogla da se prebrodi bez policijskog časa, bez zabrane kretanja za starije...?

Ljudi su normalni. Ovde je samo pitanje kako vi gledate na ljude. Da li ih poštujete ili ne poštujete. Ako im saopštite istinu, oni će se prema njoj odnositi sa razumevanjem i pažnjom. Naravno da uvek postoje oni koji to ne poštuju, i za takve postoje mere. Ali, mi ovde živimo u ograničenim životnim uslovima zato što neko nije sposoban da organizuje sistem.

Mislite na predsednika?

Mislim na predsednika. Nije sposoban da organizuje sistem. I vi to vidite svaki dan.

Nebojša Zelenović je jedan od lokalnih lidera koji je odlučio krajem februara da prekine bojkot izbora koji su sada stopirani dok ne prođe vanredno stanje. Doduše, on se zalaže za izlazak samo na lokalne izbore, a bojkotovaće republičke. Ovaj potez je izazvao još jedan potres na krhkoj i nestabilnoj opozicionoj političkoj sceni. Većina drugih lidera okupljenih u nekoliko opozicionih saveza odlučnih da bojkotuju izbore na svim nivoima nije blagonaklono dočekala Zelenovićev potez. On je s druge strane svoj potez opravdavao strahom da će "Milan Ostojić Sandokan, inače osuđen za ubistvo, preuzeti ovaj naš grad i da će Šabac od ostrva slobode postati carstvo organizovanog kriminala". U izjavi za "Blic" od 12. februara Zelenović tvrdi da je "uloga Sandokana da sejanjem straha obezbedi da nijedan kapilarni glas ne umakne šabačkim naprednjacima. Ovo pouzdano saznanje smo dobili od naših aktivista na terenu."

Predsednika Aleksandra Vučića opozicija i mnogi njemu nenaklonjeni optužuju da koristi pandemiju korona virusa i vanredno stanje da bi sprovodio izbornu kampanju tako što nosi respiratore u Novi Pazar i Niš. Kako vama to izgleda?

Ne znam zašto se svi stalno iznenađuju onim što rade Vučić i Vulin. Ništa se tu nije promenilo. Vidim samo da ljudi troše energiju da se iznova i iznova zgražavaju nad nečim što je potpuno jasno. S druge strane, morate da imate opciju da kažete da je naše rešenje ove stvari potpuno drugačije.

Da li to znači da ste i vi u kampanji?

Ne, ja nudim rešenje u postojećoj situaciji i nisam u kampanji. Nisam išao da se slikam kako nekom stavljam masku ili vizir ili kako nekom nešto poklanjam. Ja živim ovako kako ste videli danas. Ja i inače idem na pijacu i kupujem mladi luk kao danas. Kad se sve ovo završi, videćemo kako ćemo dalje, ali to je sada toliko daleko i to nije tema.

Šta radi Sandokan?

Nemam pojma. Zaista nemam. Jednostavno, nikome to sada nije u fokusu.

Radoslav Ćebić