Komentar dana Kriziranje Kriznog štaba

piše: Jovana Gligorijević

Sa epidemijom korone neplanirano smo dobili nove medijske zvezde – lekare koji su u Kriznom štabu za suzbijanje ove bolesti. Kad već hronično nemamo poverenje u vlast (nije to novo na ovim prostorima), a situacija zahteva da nekome verujemo, posledično treba da verujemo famoznoj struci. I sve je okej dok se struka drži stručnih tema. Ono što brine jeste evidentan gubitak poverenja u struku koja sedi u Kriznom štabu. Prvo smo im verovali bezuslovno. Onda smo se kolebali, pa se to poverenje krunilo iz dana u dan, a sada sedimo u kućama, izolovani od zdravog razuma, i pokušavamo da obradimo sve ono što od Kriznog štaba vidimo i čujemo.

Verovatno najjezivije priznanje koje smo čuli jeste ono dr Predraga Kona da na početku epidemije zaista nije bilo dovoljno opreme za zdravstvene radnike, ali je on govorio da je ima, navodno, ako sam dobro razumela, kupujući vreme da oprema stigne i za ostale. Bilo je, opet ako sam razumela, samo za one zdravstvene radnike koji su radili sa najtežim kovid pacijentima. Kon je ostavio javnosti da prosudi o ispravnosti njegove odluke, ali to ne menja stvar – kako ćemo mu verovati nakon što je priznao šta je uradio? Dva dana nakon Konovog priznanja, po medijima se javljaju zaraženi zdravstveni radnici koji pod punim imenom i bez zadrške govore kako na početku, kada se korona pojavila u Srbiji, nisu imali opremu.

Zatim imamo dr Dariju Kisić, koja ne razume pitanja, ni kad je onaj nesrećnik sa B92 pita otkud dama na prvoj liniji fronta, ali ni kad je "Vreme" pita otkud Aleksandru Vučiću lični podaci pacijenata zaraženih koronom. To ne znači da je i ubuduće nećemo braniti od seksističkih napada, makar u svoje ime mogu to da kažem, ali nek ostane notirano da je sklona nerazumevanju i smislenih i besmislenih pitanja.

Pomenimo i ministra zdravlja Zlatibora Lončara, mada je on priča bez kraja. Dok u moralnost ostalih za sada još sumnjamo i pitamo se šta im je, Lončareve izjave su izvesno, ajmo reći, moralno deficitarne. Kako drugačije definisati čoveka koji novinarku "Insajdera" optužuje za politizaciju jer je pitala zašto niko iz Kriznog štaba nije osudio nadrilekarstvo Željka Mitrovića. Zanimljivo je da Lončar, koji je političar, nije propustio prisustvo ni na jednoj konferenciji za medije otkako su na njih vraćeni novinari.

Da se nešto ljudima desi kad u taj Krizni štab uđu, pokazuje i odgovor na isto pitanje koji je dao dr Srđa Janković, čovek koji je pre ulaska u štab na pitanja novinara odgovarao direktno i jasno, a ne okruglo, pa na ćoše. Pitanje je bilo vrlo jasno: "Zašto niko iz Kriznog štaba nije osudio nadrilekarstvo koje promoviše TV Pink?" Na to je Janković odgovorio: "Na više mesta je jasno rečeno da dolaze u obzir isključivo terapije koje imaju naučno utemeljenje." Dobro, iz ovoga smo shvatili da dr Janković zna da je ono što Pink promoviše nadrilekarstvo. Ali to nije direktan odgovor na postavljeno pitanje. Ovo što je rekao može da bude odgovor kad bi ga neko pitao da li će Srbija da isproba ozoniranje kovid pacijenata. Ili, da li Srbija razmatra da u terapiju uključi predlog Željka Mitrovića.

Zašto je to važno? Zato što nismo svi dužni da budemo jednako pametni, zato što veliki deo građana Srbije gleda samo Pink, zato što ta televizija danima lupeta o ozoniranju krvi i naučnom uspehu njenog vlasnika… Zato što neko neuk može, kad mu Mitrović pomene peroksid, da popije hidrogen za farbanje kose jer reč "peroksid" stoji na bočici hidrogena. Ako neko misli da je to nemoguće, evo dokaza da je moguće: Donald Tramp je krajem marta pomenuo lek hlorokin. Rezultat: dvoje mrtvih od trovanja sredstvom za čišćenje akvarijuma koje se zove – hlorokin-fosfat. Dakle, baš zato što nismo svi jednako bistri, dužnost je stručnjaka da kažu: "Da, Željko Mitrović promoviše nadrilekarstvo i to što radi je opasno."

Krizni štab nam definitivno krizira, krizira i naše poverenje u bilo koga ko u ovoj zemlji donosi odluke, a krajnji ishod takve situacije može da bude samo dodatna kriza. Uostalom, svi već kriziramo od restriktivnih mera, ujedno krizirajući i od straha što ih vlast lagano ublažava.