Izbori posle pandemije:
Povuci-potegni, u savezništvu sa koronom

Vučiću bi odgovaralo i bilo u interesu da izborni posao završi što pre. Zna on da Srbima treba vreme da se ohlade i razmisle. Pa da je Slobodan Milošević raspisao izbore odmah posle bombardovanja, teško da bi Vojislav Koštunica i sva ondašnja ujedinjena opozicija imali bilo kakvu šansu protiv njega. Na kraju krajeva, ukoliko izbori budu uskoro, odmah posle karantina koji mu je poslužio da sve prethodne afere svoje osmogodišnje vladavine gurne pod tepih, predsednik će izbeći pitanja o ponašanju vlasti za vreme vanrednog stanja, kao i sva pitanja o negativnim posledicama mera tokom pandemije i ukupnom ekonomskom stanju zemlje

Aleksandar Vučić želi izbore što pre. To je zasad jedina poznata. Računica je dosta jednostavna: izbori bi bili održani u najkraćem mogućem roku posle ukidanja vanrednog stanja, najbolje pre leta i odmah pošto bude isplaćeno građanima onih sto evra. Sećanje na stotku mora da bude sveže, zato im i ne pada na pamet da isplatu razvuku od juna do septembra, recimo. Mora brzo i efektno. Ministar finansija Siniša Mali sračunao je da bi isplata sto evra svim punoletnim građanima Srbije, penzionerima automatski a ostalima kad se prijave, bila završena 15-20. juna. Najbolji scenario za Aleksandra Vučića, tako, bili bi izbori na Vidovdan, 28. juna. U medijima je čak spominjana i nedelja pre, 21. jun. To je prilično neizvodljivo zbog zakonskih rokova, mada u ovakvoj Srbiji ne i potpuno nemoguće. Za datum izbora od velike je važnosti kada će Skupština Srbije prekinuti vanredno stanje, ali i nedavno istraživanje Ipsos Stratedžik marketinga koje je objavio FoNet, o čak 92 odsto građana Srbije koji imaju poverenje u preduzete državne mere radi sprečavanja virusa korona. Taj serotonin koji je, makar prema ovom istraživanju, aklamativno preplavio "Vučićev narod" trebalo bi iskoristiti što pre, zato bi kraj juna, za A. Vučića, bio najbolji mogući scenario.

Nekoliko dana zaista se činilo da su junski izbori gotova stvar: penzionerima je dozvoljena šetnja, prvo pola sata pa sat, ublažene su neke od mera vanrednog stanja i najavljena još značajnija popuštanja (frizeri i teretane od ponedeljka 27. aprila počeli su da rade…), toplo vreme i uveravanja iz Kriznog štaba da virus popušta, kao i medijske najave da bi Skupština Srbije mogla da izglasa ukidanje vanrednog stanja odmah posle Đurđevdana. Na režimskim medijima počele su pripreme za pobednički finiš Vučićeve korona kampanje.

U pripremama za hepiend, na TV Pink je režirana i prigoda, uz direktno uključenje predsednika Srbije, o navodnoj nameri Saveza za Srbiju da uz pomoć Brisela "ubedi" Vučića da izbore odloži za jesen. Vučić je odgovorio u svom stilu da "nema tog majčinog sina" koji bi smeo da ga pozove i odredi mu datum izbora. Ipak, vest o povišenom broju smrtnih slučajeva i otvaranju još jednog žarišta u Negotinu (25. april), što je predsednik Srbije saopštio u istoj izjavi o "majčinom sinu", kao da je pomalo osujetila najavu njegove velike pobede. Jer to je jedino što se još čeka, pored onih sto evra, kao glavni izborni ulog: predstava o Vučićevoj pobedi nad koronom. I sam je više puta ponovio da će parlamentarni izbori biti održani kad se "zemlja izbori sa epidemijom virusa korona". Za razliku od "struke" koju kaže da sluša, isključivo se bavi tzv. prvim talasom pandemije. O drugom na jesen, koji odavno najavljuju državni epidemiolozi, ništa ne govori.

USTAV, ZAKON I ROKOVI

Novi datumi koji su se u medijima pojavili za održavanje parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora jesu julski, 5. jul ili 12. jul. Iako se najavljuju kao verovatniji od junskih, teško je zamisliti da će izbori biti održani u vreme letnjih odmora.

Kako bilo, datum izbora u junu ili u julu, zavisi prvo od toga kada će vanredno stanje, koje po Ustavu može da traje do 90 dana (dakle, najdalje do 13. juna) – biti okončano. Dosad je bilo različitih izjava predstavnika vlasti o tome kada će biti prekinuto vanredno stanje u Srbiji, spominjan je Đurđevdan (6. maj), ali i skoro sredina maja (11. maj). Epidemiolog dr Predrag Kon je, govoreći o popuštanju mera, naglasio da je lekarski deo tima protiv otvaranja škola i vrtića pre 1. juna. Postavljeno je logično pitanje ko će da čuva decu ukoliko vanredno stanje bude ukinuto početkom ili sredinom maja, a roditelji krenu na posao, jer dede i babe kao opcija još ne dolaze u obzir. Po svemu sudeći, čini se da bi režim najviše voleo da što je pre moguće prekine vanredno stanje i upakuje onih preostalih četrdesetak dana zvanične kampanje u maj i jun, a da izbore oposli najkasnije do početka jula.

Pošto je Vlada Srbije donela Uredbu o prekidu svih izbornih radnji u vreme vanrednog stanja, odmah po njegovom ukidanju trebalo bi da bude nastavljen izborni proces u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić više puta je ponovio da će "u dogovoru sa ostalim strankama" koje izlaze na izbore videti da RIK odluku o nastavku izbornih radnji donese "dan, dva ili pet" po okončanju vanrednog stanja. Rekao je, dakle, "nastavku" a ne početku izbornih radnji jer je izborni proces samo zamrznut, ne i poništen, što znači da bi u kampanju posle vanrednog stanja trebalo uračunati dane predizborne kampanje pre vanrednog stanja. O tome je nedavno govorio i Pavle Dimitrijević, zamenik programskog direktora "Crte" za sajt Istinomer.

Parlamentarni izbori u Srbiji raspisani su 4. marta i zakazani za 26. april, 6. marta je registrovan prvi kovid-19 oboleli građanin u Srbiji, 15. marta je uvedeno vanredno stanje, a dan posle, 16. marta, Republička, a potom i Pokrajinska i lokalna izborna komisija prekinule su sve izborne procese u Srbiji, u skladu sa Uredbom Vlade. To znači da je predizborna kampanja trajala do uvođenja vanrednog stanja – 12 dana, te da bi, kada bude nastavljena, trajala još onoliko dana koliko je preostalo do 26. aprila – datuma koji je bio određen za održavanje izbora. Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, kampanja može da traje najmanje 45, a najviše 60 dana, a ovogodišnja je trebalo da traje 53 dana – od 4. marta do 26. aprila. Pošto je trajala 12 dana (do vanrednog stanja), to znači da je ostao još 41 dan predizborne kampanje, objasnio je Dimitrijević.

Bude li sreće junačke i smanjenja broja žrtava virusa korona, Skupština Srbije bi zaista mogla da okonča vanredno stanje neki dan posle Đurđevdana, pa se onda može govoriti i o 21. junu i o 28. junu kao datumima za glasanje. Mišljenje lekarskog dela tima Kriznog štaba o predizbornim aktivnostima koje podrazumevaju fizičko zbližavanje ljudi, što na otvorenom, što u zatvorenim prostorijama, ostalo je na onoj "da se izvode zaključci". Naime, na pitanje novinara N1 na konferenciji za medije o prikupljanju potpisa, kampanji od vrata do vrata, ali i aktivnostima na sam dan izbora s obzirom na broj članova biračkog odbora i da li će, zbog toga, biti preporuka struke da se od nekih aktivnosti učesnici izbornih aktivnosti uzdrže, dr Darija Kisić Tepavčević je kazala da će se "praviti da nije čula to pitanje" i da "nisu kompetentni" (!?) da pričaju o tome.

U RUKAVICAMA

Zašto je lekarski deo tima Kriznog štaba čini se preterano osetljiv na pitanja o predizbornim aktivnostima i nije baš jasno, kad je to osnovno pitanje u svim zemljama na svetu koje je korona prekinula u predizbornom procesu – osnovnije od košarkaške utakmice i teretane. Eto, na primer u Južnoj Koreji bili su izbori 15. aprila i ljudi su imali obavezu da na glasanje idu pod maskama i u rukavicama, bili su na udaljenosti od jednog metra u prostorijama, dezinfikovali ruke gelom, a merena im je i temperatura. Amerikanci i Poljaci sve ozbiljnije razmišljaju o glasanju poštom. I zašto u Srbiji ne sme da se priča o tome?

Ispravila se doktorka Kisić Tepavčević ubrzo i dala uopšten odgovor: "Kad pričamo o preventivnim merama, pričamo uopšteno i one važe za sve. Kad pričamo o okupljanjima, takođe ona važe za sva okupljanja." I dr Predrag Kon joj je pomogao rekavši da će zabrana javnog okupljanja ostajati i trajati "u zavisnosti od situacije", te da će struka "saopštavati postupno popuštanje mera" tj. "postupno povećanje broja ljudi u zatvorenom prostoru", iz čega će se "izvoditi zaključci" kako za sportske događaje tako i za, pretpostavljamo, izborne aktivnosti.

Ne treba da čude ova produžena vikend zatvaranja nacije što za Uskrs, što za Prvi maj, a s druge strane, otvaranje frizerskih salona, teretana i fitnes klubova. Koliko god delovalo šizofreno, u stvari je sasvim logično, jer se Vučiću žuri da jednom rukom pokaže kako zbog "pobede nad koronom" popušta u merama i najavljuje skoro ukidanje vanrednog stanja, a drugom rukom, stavljanjem cele Srbije u karantin na tri do četiri dana pokušava prisilnim metodama da zaustavi brojčanik žrtava i obolelih od kovida-19. Ukratko, pobeda se mora naštelovati, a glasanje 2020. predstaviti kao narodni referendum kojim je Vučićeva pobeda krunisana novom četvorogodišnjom vladavinom. A posle, od septembra, kad krene drugi talas korone, pitajte šta hoćete, neće morati ni da odgovara na pitanja.

Mada se sada poziva na Ustav i zakon, Vučić je pokazivao ozbiljne znake žurbe da se izbori održe u vreme kada je pandemija bila pred vratima ili je već ušla u Srbiju, a mi još nismo bili obavešteni o tome. Vučić je prvi govorio o ukidanju vanrednog stanja i kalkulisao datumima hoće li to biti krajem aprila ili u maju.

Elem, RIK-u je dosad predato devet izbornih lista. To su učinile koalicije oko SNS-a i SPS-a, zatim Savez vojvođanskih Mađara, SRS, SPAS, POKS, UDS, Zavetnici i Stranka pravde i pomirenja. S druge strane, Pokret slobodnih građana Sergeja Trifunovića koji je pre korona krize proglasio bojkot izbora, sada najavljuje da će preispitati svoju odluku, te da je moguć izlazak PSG na izbore, kad god da budu, dok narodni poslanik koji je pre pandemije bio uveren u ispravnost izlaska na izbore, sada tvrdi da su razlozi za bojkot mnogo veći i konkretniji sada nego u trenutku kad je bojkot proglašen.

Dalje, ako ostavimo po strani činjenicu da je vanredno stanje neustavno uvedeno, kao i činjenicu da pravna struka upozorava kako mandati Narodne skupštine kao i Vlade Republike Srbije ističu 3. juna, te da će Srbija posle tog datuma zapasti u ustavnu krizu (samo tokom trajanja vanrednog stanja skupština i vlada mogu imati legitimitet i posle tog datuma), ostaje pitanje kakvi to izbori mogu biti održani odmah posle vanrednog stanja i vremena najbeskrupuloznije funkcionerske kampanje dosad kao i gušenja svih ljudskih i građanskih prava i sloboda?

Aleksandar Vučić i njegovi najbliži saradnici od početka demonstriraju ideju kako će se "on" dogovoriti o svemu, "šef", predsednik, od respiratora do dogovora s političkim strankama. Ustav, međutim, koji je od početka kršio, obavezuje ga na određene poteze, to nije stvar dogovora sa bilo kim. Vučiću je korona dobar saveznik, on je od korone napravio veliku, tešku zavesu, štit kojim pokriva svoju potrebu da kao svaki diktator odredi sve, pa i datum izbora.

REFERENDUM A NE IZBORI

Uopšte nije neobičan podatak za Srbiju iz istraživanja Ipsos Stratedžik marketinga da 92 odsto građana Srbije ima poverenje u državne mere suzbijanja epidemije korone, kao što nije neobično što 99 odsto ispitanika kaže da se pridržava tih mera iako je dovoljno da prođete kroz park iza svoje zgrade, pa da shvatite koliko taj iskaz nema veze s istinom, o pameti da ne govorimo.

Još jedna kontradikcija: Ipsosova anketa kaže i da ekonomske mere vlade podržava 88 odsto ispitanika, a 63 odsto njih misli da će se lično suočiti sa ekonomskim problemima posle pandemije, pa je logično pitanje što misle da će imati ekonomskih problema ako vlada dobro radi? Utoliko ova anketa, za koju kažu da je rađena u tri talasa – 4. marta, 14. marta te 5. aprila, deluje veoma autentično za srpske prilike i prosečan uzorak u Srbiji od 1000 ispitanika. Ovaj uzorak, međutim, nije zahvatio pištaljke i šerpe u 20.05 svake večeri. Taj se postotak ispitanika u ovom istraživanju ne vidi, ali zasad se sve razgovetnije čuje.

Ipsosovo istraživanje pokazalo je i da 58 odsto ispitanika ima pozitivno mišljenje o tome kako Vučić obavlja svoj posao, što je za 12 odsto više nego što su pokazivala istraživanja pre vanrednog stanja. Ne treba zanemariti 21 odsto negativnih mišljenja o Aleksandru Vučiću, što je 17 procentnih poena više nego pre pandemije.

Aleksandru Vučiću bi odgovaralo i bilo u interesu da izborni posao završi što pre. Zna on da Srbima treba vreme da se ohlade i razmisle. Pa da je Slobodan Milošević raspisao izbore odmah posle bombardovanja, teško da bi Vojislav Koštunica i sva ondašnja ujedinjena opozicija imali bilo kakvu šansu protiv njega. I ovako, godinu dana posle, jedva su ga pobedili. Na kraju krajeva, ukoliko izbori budu uskoro, odmah posle karantina koji mu je poslužio da sve prethodne afere svoje osmogodišnje vladavine gurne pod tepih, predsednik će izbeći pitanja o ponašanju vlasti za vreme vanrednog stanja (od ismevanja virusa i pozivanja ljudi da idu u šoping u Milano, preko mitingovanja u "Krušiku" kad je pandemija već bila u Srbiji, do saznanja da srpske bolnice baš i nemaju zaštitnu opremu za svoje lekare i medicinske sestre), kao i sva pitanja o negativnim posledicama mera tokom pandemije i ukupnom ekonomskom stanju zemlje.

Svako rastezanje vremena do izbora gomilaće pred njega pitanja koja će se ticati ne samo pripremljenosti države za koronu nego i svih ad hok državnih tajni u doba korone: od toga koliko smo i po kojoj ceni kupili respiratora, do toga koliko smo donacija dobili u dinarima, koliko u evrima, a koliko u medicinskoj i zaštitnoj opremi?

Zora Drčelić

Bukom protiv diktature Počelo je u nedelju 26. aprila u 20.05, a nastavilo se narednih dana u isto vreme sve bučnije u sve više opština u Beogradu, Novom Sadu Nišu, Kraljevu i drugim gradovima: udaranjem u šerpe, lonce, gelendere na terasama, duvanjem u pištaljke i vatrometom, građani Srbije izražavali su negodovanje postojećim društvenim i političkim stanjem. Posle ugašenih građanskih uličnih protesta koji su pod sloganom "Stop krvavim košuljama" počeli krajem 2018. godine i održavali se svake subote do polovine 2019, ovo je prvi organizovani građanski bunt protiv vlasti SNS-a. Aktuelni protest je prilagođen opštom zabranom kretanja od 18 do 05 časova, te se održava na prozorima i terasama stanova. Inicijativu za pravljenje buke pokrenule su organizacije "Ne davimo Beograd" i Građanska inicijativa. Akcija je podsetila na lupanje u šerpe i lonce devedesetih godina svakog dana od 19.30 časova u vreme trajanja dnevnika na RTS-u sa ciljem da se zaglušujućom bukom nadglasaju laži, ratnohuškačke vesti i besomučni napadi na građansku opoziciju na kojima se zasnivao režim Slobodana Miloševića.