Fenomeni – Dveri i Boško Obradović:
Tvrd igrač na naprednjačkom terenu

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević kaže za "Vreme" da su Dveri dobile i na vidljivosti jer usled pogoršanja stanja u demokratiji i usled radikalizacije protesta dolazi do situacija u kojima se Boško Obradović i Dveri odlično snalaze: "To se najbolje vidi ako ih poredimo sa Narodnom partijom Vuka Jeremića ili sa demokratama, koji su skoro potpuno nevidljivi u akcijama Saveza. Boško Obradović ih je uvlačio u neke konflikte za koje oni nisu bili spremni. Recimo, to je najbolje pokazao upad u RTS. On se u takvim situacijama snalazi kao riba u vodi, a ostali lideri su stegnuti i zbunjeni"

Nikada, bar ne do kraja, nećemo uspeti da razumemo razloge što su partije okupljene oko Saveza za Srbiju, a koje se uglavnom nalaze blizu centra i većma su proevropske, u svoje društvo primile Srpski pokret Dveri, koji je po svom programu i delovanju antievropska, ultradesničarska stranka. Neki kažu da je pakt sa Dverima napravljen iz veoma pragmatičnih razloga: s obzirom na to da na vlasti imamo bahate nasilnike koji su i te kako povezani sa kriminalnim miljeom, opoziciji je bila potrebna neka vrsta protivteže – u vidu žestokih momaka sa nacionalnim sertifikatom koji će biti neka vrsta političkog telohranitelja, a to je pogotovo važno na lokalu, gde se naprednjačka bahatost najbolje vidi i gde se opozicioni aktivisti na dnevnom nivou obeshrabruju da se bave politikom. Oni podsećaju i da je DOS svojevremeno, pred rušenje Miloševića, morao da pravi razne dilove sa "neformalnim centrima moći", uključujući i fizičku.

Dveri u SzS-u proizvele su kratak spoj na političkoj sceni Srbije, a građanima je, i pored velikog truda, uglavnom nemoguće objasniti da nije u pitanju izborna i programska koalicija već savez koji treba da sruši nedemokratski, autoritarni i "raspamećujući" režim Aleksandra Vučića i organizuje nove, slobodne izbore. Zahvaljujući agresivnom aktivizmu i nespornom političko-teatarskom talentu, šef Dveri Boško Obradović se praktično nametnuo kao lider SzS-a, a ovaj politički pakt u javnosti je dobio oreol desničarskog saveza koji pokušava Vučića da pretekne zdesna, a to je – lako se složiti – nemoguća misija. Ko pokuša da jednog iskusnog desničara na vlasti, koji u svojoj službi ima desne ekstremiste raznih boja, pokuša da prestigne sa desne strane, završiće u jarku.

Možda su partije iz SzS-a verovale da će kroz saradnju sa njima Obradović otupeti svoju ultradesničarsku oštricu, i to se, istina, u određenoj meri i desilo (zbog čega su iz Dveri otpale ličnosti poput Srđana Noga), ali svakako to nije bilo dovoljno. Iluzorno je očekivati da SzS podrže ljudi izrazite građanske orijentacije ako njen najvidljiviji lider skoro na dnevnom nivou produkuje ozbiljne incidente, poput onog rasističkog ispada sa čašama vode, poput otvorenog osporavanja crnogorske državnosti i drugih somnanbulnih tvitova, poput raznih nasilnih ispada, poput sastanaka sa ultradesničarskim partijama na Zapadu i promocije raznih teorija zavere, i tako dalje, i tako dalje. Pogotovo je iluzorno ako su reakcije drugih partija iz SzS-a na te ispade veoma blede i neuverljive. Čak i potpuno politički polupismen čovek zna da Vučićev pad umnogome zavisi od podrške "stranog faktora", koji u svim banana-državama ima odlučujući faktor, a blesavo je i pomisliti da bi Zapad mogao da kao alternativu Vučiću prepozna SzS sa Boškom Obradovićem kao istaknutim liderom. Podsećamo da čak ni osamnaestoglavi DOS u svojim redovima nije imao ultradesničarske partije.

Ako je sa Dverima SzS nešto i dobio – kao recimo žestinu i prodornost, potvrdu da nisu "izdajnici", možda koji potencijalni glas sa tog krajnje desnog spektra – nesumnjivo je, sa druge strane, svojim političkim protivnicima "turio" oružje u ruke, pogotovo onim građanskim i levim partijama i intelektualcima koji se nalaze u Vučićevoj piramidi korupcije i klijentizma i koji će Savez optuživati da je ultranacionalistički, putinovski projekat. Sa druge strane, može se primetiti da kod određenog dela građanske antivučićevske javnosti Boško Obradović izaziva blagu simpatiju, jer se žestoko suprotstavlja naprednjačkom beščašću. No ipak, vreme će pokazati da li je Obradovićev aktivizam odista oslabio Vučićevu poziciju ili ju je pak samo ojačao.

OD CIVILNOG DRUŠTVA DO POPULISTIČKE PARTIJE

Docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Spasojević u razgovoru za "Vreme" podseća da su Dveri proteklih desetak godina prešle put "od nečega što je desno civilno društvo do populističke partije krajnje desnice". On smatra da je ovaj pokret pre svega izrastao na ideji društvenog konzervativizma, patrijarhalnih i porodičnih vrednosti i da se po tome razlikuju od ostalih partija krajnje desnice koje su "prevashodno vođene nacionalnim temama". "I za Dveri je važno pitanje Kosova i pitanje raspada Jugoslavije, ali za druge desničarske stranke, poput radikala, to je temeljno pitanje. I zbog toga se razlikuju", kaže Spasojević.

On ukazuje na to da su Dveri partija koja danas podseća na evropske stranke krajnje desnice i da je, poput njih, prešla put od "potpuno neprihvatljive opcije do ulaska u institucije", kao i da se na tom putu menjala, odnosno da ju je deo ljudi napuštao. "Dveri su unele nešto novo na političku scenu u sadržinskom smislu, raširile su je, polarizovale i koriste ono što je uobičajeno za stranke desnog populizma – provokaciju, prelaze granice prihvatljivog, otvaraju bolne teme... Čak su i tematski bliski evropskim strankama krajnje desnice, jer jedini ili najduže govore o migrantskom pitanju", kaže Spasojević.

Sociološkinja Vesna Pešić u razgovoru za "Vreme" ističe da su Dveri na našoj političkoj sceni otpočetka bile "negativna i mračna pojava", te da su nastale kao neka vrsta "omladine" Srpske pravoslavne crkve i cilj im je bio da "šire najretrogradnije nacionalističke ideje, uključujući ratove i etničko čišćenje za stvaranje srpskih teritorija u susednim državama". "Tu onda spada i negiranje ratnih zločina u Bosni i Hercegovini (naravno, i genocida u Srebrenici) i na Kosovu, homofobija, antievropejstvo, veličanje Rusije, raznorazne teorije zavere, kao i slavljenje osuđenih ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića kao ‘srpskih heroja’. Osim toga, oni sistematski rade već dugi niz godina na istorijskom revizionizmu Drugog svetskog rata, promovišući najspornije ličnosti i pokrete iz tog perioda", kaže Pešićeva.

Ona ističe da se, uprkos tome što je određeni broj najradikalnijih članova napustio ovaj pokret u proteklom periodu, Dveri nisu "u suštinskom smislu distancirale od vrednosti za koje su se zalagale svih ovih godina, zbog čega je ovaj pokret i dan-danas krajnje vrednosno sporan, naročito za jednu zemlju koja treba da postane član EU", kaže Pešićeva.

Politikolog Duško Radosavljević ističe da su Dveri svojim programom i načinom delovanja dugo godina predstavljale opciju "koja smišljeno igra na raspomamljivanje najnižih strasti u Srba (drugi nisu njihova publika), sve u cilju stvaranja klime za vraćanje na scenu pitanja koja, po nacionalistima, nisu uspešno rešena u devedesetim godinama dvadesetog veka". "Dveri su u ideološkom smislu jedna od najgorih opcija koje bi se u Srbiji mogle ostvariti", kaže Radosavljević u razgovoru za "Vreme".

DA LI SU DVERI NAJVIŠE PROFITIRALE OD SAVEZA ZA SRBIJU

Dušan Spasojević smatra da je od Saveza za Srbiju najviše koristi imala Đilasova Stranka slobode i pravde, koja se nametnula kao partija koja je u stanju da okupi različite opcije i da bude prihvaćena kao prva među jednakima. Po njemu, otuda i Dveri u SzS-u, jer je "bio cilj da se skupi sve što se moglo skupiti u tom trenutku a da ima epititet kredibilne opozicije". "Pored SSP-a, ulaskom u SzS najviše su profitirale Dveri, jer su na neki način normalizovane, pošto je, bez obzira na ideološke razlike, saradnja sa njima postala prihvatljiva drugim strankama", kaže on.

Spasojević ističe da su, pored toga, Dveri dobile i na vidljivosti, jer usled pogoršanja stanja u demokratiji i usled radikalizacije protesta dolazi do situacija u kojima se Boško Obradović i Dveri odlično snalaze. "To se najbolje vidi ako ih poredimo sa Narodnom partijom Vuka Jeremića ili sa demokratama, koji su skoro potpuno nevidljivi u akcijama Saveza. Boško Obradović ih je uvlačio u neke konflikte za koje oni nisu bili spremni. Recimo, to je najbolje pokazao upad u RTS. On se u takvim situacijama snalazi kao riba u vodi, a ostali lideri su stegnuti i zbunjeni", kaže Spasojević.

Duško Radosavljević pak smatra da je "jasno kao dan" da su Dveri najviše profitirale ulaskom u SzS, jer su, između ostalog, Savezu nametnule "čitav niz loših programskih načela". "Osim toga, Dveri su politički amnestirane i politička javnost počela se navikavati na njihovo prisustvo na protestima, šetnjama, tribinama itd. Kako sami ne bi uspeli privući takvu i toliku publiku, svesno su koristili situaciju da iskoče sa svojim parcijalnim stavovima, akcijama i šešeljevskim dosetkama i skečevima, svesno dovodeći građanski deo SzS-a u neprijatne situacije, blamirajući ga i udaljavajući ga od dela sopstvenih simpatizera i birača. Zato su Dveri sticale imidž ljudi koji su energični, imaju kuraži i odlučnosti, koji znaju kako se kačiti sa režimom. A to što nisu timski igrači stavlja se po stranu, jer oni nikada i nisu delili set vrednosti većine partija u SzS-u", kaže Radosavljević.

Vesna Pešić smatra da stranke koje su formirale SzS nikako nisu smele da se odluče za saradnju sa "tako ultradesničarskim pokretom" kakav su Dveri, kao ni sa ljudima "poput gradonačelnika opštine Čajetina Milanom Stamatovićem". Po njoj, neke crvene linije prilikom sklapanja Saveza morale su da postoje, "koliko god se težilo ukrupnjavanju opozicije". "Sa druge strane, ne mislim ni da su Dveri toliko profitirale od SzS-a, jer je velikom delu njihovog biračkog tela saradnja sa strankama poput Demokratske stranke bila krajnje odbojna. Bar isto koliko je i DS-u bilo strano da sarađuju sa Dverima. Glasačima Pokreta Dveri ideološki su daleko bliži ljudi poput, na primer, Vojislava Šešelja nego Zoran Lutovac, Marinika Tepić ili Dragan Đilas", kaže ona. Pešićeva smatra da je SzS potpuno "neprirodna i neodrživa tvorevina" i da će morati veoma brzo da se razmišlja o drugačijim vidovima organizovanja i savezništva kako bi se "konsolidovalo istinsko prodemokratsko biračko telo".

Vesna Pešić, međutim, ne isključuje da su Dveri ipak imale određene benefite od toga što su postale deo SzS-a. "To im je dalo oreol borca za demokratiju i vladavinu prava, što nije baš spojivo sa njihovom profašističkom pričom koju su sve vreme promovisali. Možda su preko SzS-a dobili i na vidljivosti i široj prihvaćenosti. Boško je radio na tome, što se i sad vidi u ovom štrajku glađu, jer je on time samo nastavio da iskače i solira na račun SzS-a. Sada se postavlja pitanje da li je njegovo iskakanje otišlo toliko daleko da je zapravo rasturio SzS", kaže Pešićeva.

(NE)PRIHVATLJIVE METODE BORBE

Neki politički komentatori, doduše ne baš javno, reći će da je, s obzirom na prirodu srpske vlasti, potpuno prihvatljiv način na koji se Dveri i njihov lider Obradović bore protiv režima Aleksandra Vučića, a koji uključuje i nasilne metode. Ljuta trava na ljutu ranu, reći će oni. Dušan Spasojević, međutim, smatra da oblik političke borbe koju promoviše Obradović ne može polučiti dobre rezultate. "Onog momenta kada počnete da se koristite nasilnim metodama, vi dolazite na teren na kojem je režim jači. I to svaki autoritarni režim", kaže Spasojević. On smatra da opozicija u Srbiji treba da kombinuje mehanizme institucionalne borbe sa nenasilnom vaninstitucionalnom, kakvi su građanski protesti i građanska neposlušnost.

Duško Radosavljević takođe smatra da je "dverjanski" način političke borbe opasan i kontraproduktivan, i da Srbija nužno mora da izbegne situaciju "naganjanja po ulicama". "Srbiji je pre potreban Gandi nego Če Gevara. A ako bi tražili nekog revolucionara, onda bi to bio Trocki, a ne Boško Obradović, posebno što je program Dveri istorijski već bio odbačen na ovim prostorima, ima tome već 75 godina. Imati krajnju desnicu u parlamentu veliki je luksuz i za stabilizovane demokratije, a prihvatiti njen obrazac, u ovom slučaju Dveri, može voditi samo do krupnih i nesagledivih posledica", kaže Radosavljević.

Vesna Pešić ističe da ultradesničarskim pokretima odgovaraju "ekstremni vidovi konfrontacija, koji ne isključuju nasilje, te da oni često i zagovaraju takve oblike političke borbe". "To smo mogli da vidimo toliko puta u prošlosti. Zato ne smatram da bi metodi političke borbe pokreta kakav su Dveri trebalo da budu uzor ili inspiracija za progresivne i demokratske orijentisane stranke u borbi protiv autoritarne Vučićeve vlasti. I sam Vučić pripada toj političkoj feli, on pali kuće i baklje po krovovima običnih ljudi, pa mislim da nam još jedan takav nije potreban", zaključuje Pešićeva.

Nedim Sejdinović