Vreme
VREME 1543, 30. jul 2020. / VREME

Politika u sajber prostoru:
Dua Lipa u raljama interneta

Te 1992. godine, kada se na prostorima Jugoslavije sve usijavalo, Dukađin Lipa je sa svojom suprugom Anesom emigrirao iz Prištine u London. Tri godine kasnije, rodila im se ćerka Dua

Dua Lipa je pop diva koja iza sebe ima samo dva albuma, ali je za veoma kratko vreme postala slavna. Prvi album pod nazivom Dua Lipa objavila je 2017. godine, a drugi, Future Nostalgie, ove godine. Dobitnica je značajnih nagrada u globalnoj industriji zabave: dva Gremija, tri Brit i dve MTV nagrade. Karijeru je započela u "Iks faktoru" još 2013. godine, u međuvremenu je bila i manekenka, pojavila se na naslovnim stranama mnogih renomiranih modnih časopisa.

Image

Dragan Ambrozić je u recenziji njenog drugog albuma za portal Nova.rs zapisao: "Dua Lipa je pre svega sjajna pevačica, i njen glas se zaista razlikuje od drugih, svojom emotivnom uverljivošću i specifičnim dubljim tonom, uz pomalo biliajlišovske nestašnosti. Ne zaboravimo da je Dua Lipa koautor svih svojih pesama, što je čini još moćnijom i samouverenijom, umetnički, poslovno, ali i ljudski. Ako dodamo i stas, koji je sa njenih 25 godina izuzetan, vidimo Lipu u sasvim drugoj perspektivi – ona nije deo niza zvezdica koje se obraćaju samo devojčicama… reč je o ostvarenju ideala zavodljive mlade žene sa principima koja inspiriše veliko poštovanje i kod dečaka. Za nju je malo reći da je već sad ohrabrujući primer mnogim devojkama širom sveta kako se može uspeti: ona je naprosto to što jeste, samosvesna ženska osoba što ne polaže račune nikome, jer to više nije iznenađenje – nego novi mainstream standard, koji važi za ceo svet."

Lipa svoje poreklo nikada nije zaboravila. Sa ocem 2016. godine osniva Fondaciju "Sunny Hill", čiji je cilj da pomaže siromašnima na Kosovu, a organizovala je i festivale kako bi za njih prikupila novac. Zbog toga joj je Špend Ahmeti, bivši gradonačelnik Prištine, dodelio ključeve grada. Kada se 2019. godine desio razoran zemljotres u Albaniji, organizovala je humanitarnu akciju u kojoj su njeni fanovi i simpatizeri mogli da doniraju novac. Zajedno sa dizajnerima napravila je majice "Pray for Albania", a novac od prodaje uplaćen je kao pomoć državi.

Sa druge strane, postala je prepoznatljiva i po kontroverznim izjavama: davala je podršku palestinskom narodu nazivajući članove izraelske vlade "lažnim Jevrejima". Nakon pritiska javnosti, ogradila se od te izjave i rekla da "nije mislila na religiju, već na slobodu i pravdu", i poručila jevrejskom narodu da ga voli.


DUA LIPA, RODŽER VOTERS, BONO

Lipa u Srbiji dolazi u žižu javnosti 2018. godine, tokom Svetskog fudbalskog prvenstva u Rusiji, kada je na društvene mreže okačila fotografije fudbalera Švajcarske Džerdana Šaćirija i Granita Džake, kako slave golove date Srbiji uz gestikuliranje rukama kojima prikazuju dvoglavog orla, simbol Albanaca. Dve godine kasnije, pokreće još veći politički cunami. Naime, prvo je tražila od kompanije Epl, putem Instagrama, da se na mapama njihovih uređaja jasno vide granice Kosova i Palestine, da bi na kraju okačila fotografiju zastave "Velike Albanije", poznatu po čuvenom "slučaju dron", zbog koga je 2014. godine u Beogradu prekinuta fudbalska utakmica Srbija – Albanija. U komentaru koji je pratio sliku aludirala je na to da su "Albanci starosedeoci Balkana". Podržala ju je njena koleginica Rita Ora, takođe albanskog porekla, koja je na svojim profilima objavila istu mapu.

Sve to je na društvenim mrežama izazvalo žestoke okršaje, reakcije javnih ličnosti, pokretale su se peticije da li je Kosovo srpsko ili nije, pa i apeli da se više ne sluša Lipina muzika. Nakon par dana bure, Dua Lipa je napisala na svom Instagram nalogu "da joj nije bila ideja da širi mržnju".

"Jako sam tužna i ljuta što su moju objavu pogrešno shvatile neke grupe i pojedinci koji promovišu etničku razdvojenost, nešto što ja strogo odbijam. Svaki put kada objavim nešto o Kosovu, komentari polude, čak i ako se radi o lepim stvarima kao što su hrana i muzika, i susrećem se sa snažnim otporom prema autentičnoj albanskoj kulturi. Svi zaslužujemo da budemo ponosni na svoje poreklo, odakle god da smo. Samo želim da moja zemlja bude predstavljena na mapi i da mogu sa ponosom da pričam o svojim albanskim korenima. Ohrabrujem sve da prihvate svoje nasleđe i da uče i slušaju jedni od drugih. Mir, ljubav i poštovanje prema svima", napisala je pevačica.

Ostaje ipak pitanje kakav uticaj žele da ovakvim putem ostvare svetske zvezde, poput Due Lipe. Miloš Cvetković, muzički novinar i kolumnista, za "Vreme" objašnjava da "poznate ličnosti koje šalju političke poruke ili nesmotreno žele da iskažu svoje iskrene stavove, ili su deo šire PR kampanje koja bi plasirala neki stav u etar".

"Ljudi koji u šou-biznisu koriste svoje zvanične kanale za ekstremno bavljenje politikom prave pogrešne korake. Da li je u pitanju Bono, Ted Nudžent, Dejv Mastejn, Dua Lipa, Šinejd O’Konor ili Rodžer Voters, nije bitno. Iako se većina ‘glasnijih’ muzičara može svrstati u neki vid odmetnika od muzičke industrije i PR kampanja koje njihovim životima upravljaju, ovi primeri nam kažu da nisu isključene ni fabrikovane pojave poput Due Lipe i Rite Ore. Relevantnost ovih ličnosti je stabilna onoliko koliko je uključena marketinška mašinerija iza njih. Ovome svedoči i činjenica da je sporni post Due Lipe brže-bolje doživeo ‘incident management’ u vidu neutralnog izvinjenja i ograđivanja od nasilja", kaže Cvetković.

Na pitanje kako na fanove može da utiče kada muzička zvezda krene da se bavi političkim pitanjima, Cvetković odgovara: "Fanovi muzičara mogu da se razdvoje u dve grupacije: one koje za ovakve stvari nije briga i one koje jeste. Za ove prve nema zime, oni su tu zbog muzike koja im se sviđa i otići će kada muzika prestane da im se sviđa. Ovi drugi pak mogu da budu podeljeni na one koji će se sa tim slagati pa će postati još veći fanovi, i one kojima će stav biti dijametralno suprotan pa će reći ‘ae bre liče’ i prestati da budu fanovi."

On dodaje da "kada poznata ličnost krene da se bavi politikom imaće onoliko uticaja koliko ima i kada se ne bavi politikom". "Muzičke zvezde trenutka kakve su Dua Lipa i Rita Ora i pored sve produkcije nemaju dovoljno dubok uticaj. Uostalom, bez nepotrebnog idealizovanja i utopijskih aspiracija, da li je svet prestao da ratuje posle Vudstoka? Da li su se svi zagrlili i izljubili i rekli: ‘Nećemo više da se bijemo, brate, oprosti!’, nakon što je 1971. godine Džon Lenon izdao Imagine? A Imagine je imala više uticaja nego Dua", podseća naš sagovornik, pa dodaje: "Bouvi je odvalio da je Hitler bio prva rok zvezda, Rodžer Voters je verovatno navukao gnev Izraela za tri života zbog svojih optužbi, a Bono je odavno postao asocijacija za političarsku ljigu, sad imamo Duu Lipu i Ritu Oru koje plasiraju ono što je za njih istina. Niko od navedenih u prethodnoj rečenici nema šta da traži u politici. Na kraju se sve svede na egzibicionizam. Bouvi ipak nije bio nacista, naprotiv, Bono ipak nije ništa više nego poltron, Ora i Lipa će preživeti ovakve male PR ‘incidente’ i procenat fanova koje će izgubiti zbog ovoga biće zamenjen fanovima koji će im tek doći."


POZNATI U VODAMA POLITIKE

Dua Lipa nije ni prva ni poslednja poznata ličnost koja je pokušala da zapliva kroz političke vode. I u svetu i kod nas, mnogo je ljudi iz sveta umetnosti ili sporta koji su, s vremena na vreme, davali izjave koje su bile političke prirode, te su nailazili na oštre reakcije. U Srbiji je košarkaš Nikola Kalinić rekao da bi trebalo da se "reši kosovski problem i da idemo dalje"; Novak Đoković je podržao proteste u Crnoj Gori, ali ga je zato javnost dočekala na oštrici noža zašto to nije učinio sa skorašnjim demonstracijama u Beogradu; glumac Sergej Trifunović je ušao u politiku i tim činom takođe izazvao pregršt komentara da li je to bio dobar ili loš potez.

Politikolog Boban Stojanović kaže da "svako ima pravo i mogućnost da se bavi politikom, bilo da ste teniser ili tesar, košarkaš, glumac ili programer". "Sa druge strane, ima ona stara rečenica koju često volim da pominjem: ‘Iako samo nekolicina može kreirati politiku, svako ima pravo da sudi o njoj’, što i jeste suštinska odrednica građana kao političkih bića. Tako da nikome ne može da se zabrani da govori o politici, a naša javnost je takva da diže u nebesa one koji misle kao oni, a da druge stigmatizuje i govori im upravo to da ne bi trebalo oni da se mešaju. Sada je pitanje koliki faktor želite da budete u politici i gde sami vidite svoju političku ili građansku ulogu", smatra Stojanović.

On kaže da "često javnost i zahteva da se poznate ličnosti uključe u svet politike i da podignu glas". "Nekad se to i dešava, mada vrlo često izostanu takve reakcije. Posebno su velika očekivanja bila od javnosti povodom nedavnih julskih protesta u Beogradu, međutim, ona su uglavnom izostala. Sada već imamo jedan deo javnih ličnosti koji je uključen u politička dešavanja, a deo se u potpunosti sklanja od toga. Apsolutno bi mogli da imaju veliki uticaj. Pa zamislite samo jedan tvit ili Instagram lajv Novaka Đokovića koji bi pričao o situaciji u Srbiji. To bi bila stvar i od svetskog značaja. Ipak, potreban je neki balans, generalno govoreći. Glumci, sportisti ili muzičari bi trebalo da podignu svoj glas protiv svega što je loše, ali naravno da ne mogu da zamene u potpunosti političare. Svakako da glas koji dolazi od poznatih ličnosti ima veliki značaj, ali za neke promene u Srbiji je potrebno da se svi ‘obični’ ljudi pobune tamo gde mogu", objašnjava Stojanović.

Zoja Kukić, ekspertkinja za startap i digitalni ekosistem i potpredsednica kompanije "Signet World", kaže za "Vreme" da su uvek postojale poznate ličnosti koje su svoj uticaj i slavu koristile da skrenu pažnju na neke druge teme do kojih im je bilo stalo". "Od ekologije, preko ljudskih prava do politike. Tako je, na primer, Džejn Fonda je uveliko bila aktivna protiv rata u Vijetnamu, Elizabet Tejlor još osamdesetih se borila za prava obolelih od side, a tu su i opštepoznati Bono Voks i Anđelina Džoli, koji su tokom prethodnih decenija pokrivali mnoge teme kroz svoj aktivizam", istakla je Kukić.

Ipak, njen sagovornik Miloš Cvetković smatra da "poznate ličnosti bilo kog kalibra imaju širok auditorijum i pre svega odgovornost za to šta sa tolikim auditorijumom rade". "Naravno, tuđa perspektiva bi trebalo da se sagleda, ali niko ne bi pitao administratora mreže u firmi da mu napravi kuhinjske elemente od drveta. Iako je uloga umetnika (muzičara, dramskih umetnika itd.) često bespovratno pomešana sa svakodnevnim životom ljudi (dakle, i politikom između ostalog), da bi nečije mišljenje bilo relevantno potrebno je da onaj ko iznosi svoje mišljenje razume sve aspekte teme o kojoj se drznuo da diskutuje. Objektivnost mora da postoji, slagali se mi sa nečijim izjavama ili ne", dodaje Cvetković.


VEĆA POPULARNOST, VEĆA ODGOVORNOST

Zoja Kukić kaže da su društvene mreže poznatim ličnostima samo olakšale iznošenje stavova. "Nema potrebe da to rade kroz određene akcije i medije, već imaju direktan kanal ka svojoj publici. Usled toga, svakako se više njih javno izjašnjava o pojedinim temama, ali sama priroda društvenih mreža dovela je i do toga da uglavnom imaju manji uticaj nego njihove kolege ranije. Danas smo svi obasuti velikom količinom sadržaja, na kome se (ako uopšte i dođe do nas) kraće zadržavamo i koji slabije pamtimo. Danas mnogo više uticaja ima kada se o jednoj temi izjašnjava veći broj poznatih ličnosti. Zato nije nimalo naivno kada vidimo da svetske zvezde govore protiv, na primer, vakcinacije, kao što to rade Džim Keri, Robert de Niro, Džesika Bil, Toni Brekston i mnogi drugi", izričita je Kukić.

Ona smatra da je pitanje koliko su fanovi Due Lipe iz celog sveta ispratili temu Kosova. "Čini mi se da je tema Kosova relevantna pre svega ljudima na ovim prostorima. Ali, nesumnjivo da ona, ukoliko želi, svoj uticaj može da iskoristi da dalje zagovara svoj stav, i to na različite načine, koji i nisu samo oni na društvenim mrežama. Ovo nam pokazuje da se danas, u svetu društvenih mreža i globalizacije, politika može voditi i na neočekivanim mestima", objašnjava naša sagovornica.

Cvetković podseća da je "Nik Kejv čuven po tome što se o politici gotovo nikada ne oglašava i za to niko ne može da mu drži lekcije". "Politička dešavanja skoro kod svih izazivaju jake emocije, ali niko nema pravo da zahteva ni od koga da te emocije iskaže. Uostalom, ćutnja je zaista korisnija od nesmotrenog laprdanja, makar to bili komšija iz pekare ili najveća zvezda na svetu", dodaje on.

Zoja Kukić kaže da je upravo zbog "otvorenosti i neograničenosti" samog interneta odgovornost javnih ličnosti veća. "Kao što svako od nas snosi odgovornost za izgovorenu reč, kod poznatih osoba ta odgovornost je još veća, jer imaju širok auditorijum koji ih pažljivo prati. Neke poznate ličnosti su toga svesne i pažljivo mere pre nego što svoj stav iznesu javno, dok kod drugih nema te obzirnosti.

Dobar primer, koji je na samom početku pandemije odjeknuo u javnosti, jeste izjava trenera Liverpula Jirgena Klopa, koji je na pitanje novinara šta misli o korona virusu odgovorio da je potpuno nebitno šta o tome misli jedan fudbalski trener, i da će se on ponašati prema preporukama medicinskih stručnjaka. Verujem da bi, kada bi svako od nas usvojio ovakav stav, uticaj poznatih ličnosti bio znatno manji; možda bi nas naveo na istraživanje ili preispitivanje, ali nas ne bi odmah odredio", jasna je Kukić.

Nikola Krstić