Lični stav Diskriminacija i govor mržnje u medijima Komentari na društvenim mrežama adresirani na tražioce azila, izbeglice i migrante zapravo su upućeni celom društvu u Srbiji – lako se može protumačiti da bilo koja manjinska grupa u društvu može postati "legitimna" meta

piše: Bojan Stojanović

U jeku antimigrantske i antiizbegličke kampanje pojavio se veliki broj tekstova i komentara u medijima, ali i na portalima i društvenim mrežama. Kulminacija izliva desničarske propagande usmerene prema tražiocima azila, izbeglicama i migrantima bila je u periodu trajanja vanrednog stanja, kada je izbegličko-migrantska populacija bila zatvorena u centre za azil i prihvatno-tranzitne centre širom Srbije. Iako nisu predstavljali nikakvu opasnost po Srbiju i njene građane, iako su sami bili izloženi uskraćivanju slobode kretanja i drugih prava, oni su bili meta u koju su bili upereni najnegativniji komentari.

U komentarima usmerenim protiv tražilaca azila, izbeglica i migranata, prednjačili su oni u kojima su oni predstavljani kao opasnost po Srbiju i njene građane, zatim su iznošene brojne uvrede na račun ovih ljudi, pa sve do poziva da im se uskrati boravak u Srbiji, i to na najagresivniji način – pozivom na linč.

Jedni su pravdali ovakve natpise kao izraz slobode govora, dok neki drugi, sa punim pravom, ovakav govor kvalifikuju kao klasičan govor mržnje. Ovoj drugoj grupi pridružio se i Savet za štampu, tačnije Komisija za žalbe. Savet za štampu predstavlja nezavisno, samoregulatorno telo koje okuplja izdavače, vlasnike štampanih, onlajn medija i novinskih agencija, i profesionalne novinare. Osnovan je da bi pratio poštovanje Kodeksa novinara Srbije u štampanim i onlajn medijima, kao i u novinskim agencijama i rešavao žalbe pojedinaca i institucija na sadržaje tih medija. U okviru Saveta, kao njegov organ, funkcioniše Komisija za žalbe kojoj se podnose žalbe protiv medija koji su članovi Saveta ili onih koji to nisu, ali su prihvatili nadležnost Saveta, u slučajevima kada dođe do kršenja odredbi Kodeksa.

POSTUPAK PRED KOMISIJOM

U maju 2020. godine, pravni tim Beogradskog centra za ljudska prava podneo je sedam žalbi Savetu za štampu. Reč je o žalbama usled diskriminatornih komentara i govora mržnje na Fejsbuk stranicama "Blica", "Kurira" i portala "Srbija danas". Navedeni mediji su bili upozoreni od strane pravnog tima Beogradskog centra o tome da su ti komentari protivpravni i da je neophodno da ih uklone (pošto su prethodno propustili da zabrane njihovo objavljivanje), ali nisu to učinili. Zato je pravni tim Beogradskog centra 13. maja 2020. godine uputio Savetu za štampu četiri žalbe protiv "Blica", dve protiv "Kurira" i jednu protiv portala "Srbija danas".

Na sednici Komisije za žalbe Saveta za štampu, održanoj 25. juna 2020. godine, Komisija je, nakon objedinjene rasprave, jednoglasno usvojila žalbe Beogradskog centra za ljudska prava protiv "Blica" i portala "Srbija danas" i utvrdila da su administratori Fejsbuk stranice Kurira uklonili sporne komentare, te dve žalbe u tom slučaju nisu razmatrane. U obzir je uzeta situacija za vreme trajanja vanrednog stanja i tehnička sprečenost administratora da efikasno obavlja moderiranje Fejsbuk stranice. Međutim, kao zamerka za ovakav stav Komisije, može se staviti i činjenica da je administratoru bilo potrebno skoro mesec i po dana da ukloni sporne komentare (argument Vide Petrović Škero).

Na pitanje o roku neophodnom za uklanjanje komentara na sednici Komisije, iznet je i zanimljiv i koristan argument da bi dnevni list trebalo da reaguje u toku narednog dana, nedeljni u toku nedelje po objavljivanju komentara (argument je iznela Ljiljana Smajlović interpretirajući reči generalnog sekretara norveškog Saveta za štampu). Sve u svemu, izostala je obrazložena odluka o dve žalbe upućene protiv redakcije "Kurira", ali je svakako pozitivno to što su sporni komentari uklonjeni.

OD GOVORA MRŽNJE DO ZLOČINA

Manjinske grupe, po pravilu, predstavljaju ranjivi deo društva. Postupanje prema manjinama predstavlja svojevrsni lakmus papir kojim se proverava nivo zaštite ljudskih prava u jednoj zemlji, kao i nivo razvijenosti demokratskih procesa u jednom društvu. Kao ranjiva kategorija, tražioci azila, izbeglice i migranti postaju laka meta desničarskih grupa, i često su izvrgnuti diskriminatornim komentarima i postupcima i govoru mržnje.

U istraživanju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji iz decembra 2019. godine, ističe se da je socijalna distanca najizraženija prema migrantima. Svaki treći ispitani ne bi želeo da mu migrant bude komšija, niti da mu bude kolega/koleginica na poslu; 42 odsto ispitanih ne bi želeli da im migrant bude vaspitač dece u vrtiću; 36 odsto ispitanih ne bi želelo da se druži sa migrantima; 48 odsto ispitanih ne bi želelo da budu u braku sa migrantom, neki su od poražavajućih rezultata.

Govor mržnje i diskriminatorni komentari često prerastaju u akte diskriminacije u različitim sferama. Potom se stvaraju čvršći negativni stavovi – predrasude, uperene protiv pripadnika manjinskih grupa. A s vremenom, dolazi i do vršenja zločina motivisanih mržnjom. Zato je važno na vreme prepoznati ove rizike i pravovremeno ih otkloniti.

ZNAČAJ ODLUKA SAVETA ZA ŠTAMPU

Stavovi izneti u odlukama Komisije za žalbe Saveta za štampu od velikog su značaja. One predstavljaju korektiv medijima u smeru u kome bi trebalo da se kreće profesionalno novinarstvo, ali predstavljaju i branu za neprofesionalnost i nezakonito postupanje. Aktivnosti Saveta za štampu tako predstavljaju i svojevrsnu retribuciju i preventivnu meru prema prekršiocima Kodeksa.

Kao retributivna aktivnost mogu se opisati preduzete mere: nalog da prekršilac objavi odluku Komisije za žalbe, a Savet za štampu svakako objavljuje na svojoj internet stranici odluku u kojoj utvrđuje kršenje odredbi Kodeksa. Još jedna, uslovno rečeno, retributivna mera može biti ona da mediji za koje Savet utvrdi da povređuju odredbe Kodeksa, treba da budu izuzeti prilikom odlučivanja o dodeli javnih sredstava na konkursima u okviru projektnog sufinansiranja medija. Naime, novac poreskih obveznika bi trebalo da bude dodeljivan medijima koji deluju u skladu sa odredbama Kodeksa. Pa tako, ako nekim medijima nije dovoljno što su javno opomenuti da krše odredbe Kodeksa, mera uskraćivanja javnih sredstava finansiranja može poslužiti kao i te kakva sankcija.

U pogledu preventivne uloge Saveta, ove odluke su od značaja jer pored toga što su svojevrsna opomena konkretnim prekršiocima ("Blic", "Srbija danas"), služe i drugim medijima kao primer kakvo ponašanje se smatra nedopustivim u modernom demokratskom društvu. Takođe, značaj aktivnosti Saveta za štampu jeste i da omogući da javnost bude pošteđena diskriminatornih tekstova i komentara, govora mržnje i tome slično, a što je najvažnije – štite se potencijalne žrtve takvog vida progona.

U periodu kada su institucije paralisane ili vrlo spore u postupanju (Ustavni sud Srbije, Zaštitnik građana), ili, pak, u tehničkom mandatu (Skupština Srbije, Vlada Srbije, ali i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti), Savet za štampu, kao nezavisno, nedržavno i nepolitičko telo, od velikog je značaja. Komentari na društvenim mrežama adresirani na tražioce azila, izbeglice i migrante zapravo su upućeni celom društvu u Srbiji – lako se može protumačiti da bilo koja manjinska grupa u društvu može postati "legitimna" meta. Zato je borba protiv diskriminatornih komentara i govora mržnje bitna u svakom trenutku i ma kome oni bili upućeni.