Реаговање Службе за односе са јавношћу Министарства културе и информисања на текст под насловом „Председников ваљда лапсус и министрова цензура", аутора Соње Ћирић, објављен на сајту ВРЕМЕНА, 2.8.2020. године

Новинарка Соња Ћирић већ годинама пише о активностима Министарства културе и информисања на изразито карактеристичан начин. Маниром неког малог балканског шпијуна непрестано тражи и упорно не проналази пропусте у раду министарства, незаконита поступања, недомаћинска понашања, нестручности сваке врсте и разна друга страшна непочинства. Ипак, неуспеси у тим подухватима не обесхрабрују је да фанатичном упорношћу наставља своја новинарска злопутања уместо да се прихвати кудикамо лакшег посла, а то је писање о бројним добрим резултатима рада Министарства културе и информисања.

Овог пута лансирала је лажну, увредљиву и јадну тезу да министру и министарству „нису по вољи три књиге" са конкурса за откуп за библиотеке те да је „недвосмислено да се овде ради о цензури".

Нисмо сигурни да госпођа Ћирић има јасну слику о значењу појма „цензура" па ћемо с тим у вези бити слободни да јој на поклон пошаљемо неки од речника страних речи и израза у коме ће моћи да се подробније обавести о суштинским детаљима овог прилично једноставног појма и различитим могућностима његове употребе, од којих ниједна, нажалост, није у складу са начином на који то она чини.

Такође, уваженој новинарки Ћирић не би требало да представља проблем да разуме правила конкурса за откуп књига који традиционално, овог пута и у условима пандемије, скресаног буџета и упркос томе одвојених рекордних скоро 100 милиона динара, организује Министарство културе и информисања. Тамо све јасно пише па и то да постоји обавезни откуп и оно што Министарство културе и информисања и комисија „препоручују" библиотекама да набаве и то бива финансирано или у потпуности или делимично. Јасно је и то да комисија даје „образложени предлог" министру који га разматра, дискутује о њему са комисијом и на крају, након свих усаглашавања и потписује. Консултације око неколико наслова „за препоруку библиотекама" завршиле су се потпуним сагласјем комисије и представника Министарства културе и информисања и довеле су до тога да се прелиминарни и коначни списак разликују за само три наслова од укупно неколико хиљада разматраних. Радило се о усаглашавању око неких финеса, а резултат је могао да буде и другачији. Дакле, ни речи о „сукобу у коме је победио министар" нити о било каквом размимоилажењу између свих пет угледних чланова комисије и Министарства културе и информисања. Тако је када се ради на јасан, отворен, демократски и исправан начин. А када се та реалност преломи кроз злонамерну и професионално непоштену призму новинарке Ћирић, описану на почетку овог текста, онда се дође и до гадости типа „да ли је министар очекивао у једној од књига, већи број жртава у Јасеновцу, него што у њој пише"? На ову шовинистичку подлост, одговор истог степена нискости могао би једино да гласи „а да ли је новинарка Ћирић желела или жели мањи број"? Наравно, на тај начин озбиљни људи не комуницирају.

Када, као у случају новинарке Ћирић, острашћеност, непрофесионални однос према чињеницама и непознавање појмова који се користе узму толико маха, онда не остаје друго него да уваженој новинарки поред обећаног речника страних речи, пошаљемо и најбоље жеље за етички и професионални опоравак када је реч о њеном, лошим мотивима надахнутом, писању и коментарисању одговорног посла које Министарство културе и информисања обавља.

Београд, 4.8.2020.