Međunarodni dan čistog vazduha Za vedro nebo Generalna skupština Ujedinjenih nacija odredila je 7. septembar kao Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo

piše: Fransoaz Žakob

Međunarodni dani su prilika da se edukuje javnost o pitanjima koja predstavljaju razlog za zabrinutost, da se mobilišu politička volja i resursi za rešavanje globalnih problema, i da se slave dostignuća čovečanstva. Dan čistog vazduha za vedro nebo je jedan od najnovijih ovakvih dana koji se obeležavaju, a uspostavljen je u decembru 2019. godine. Imenovanje ovog dana je od izuzetnog značaja za region Zapadnog Balkana, a posebno za Srbiju, u kojoj je zagađenje vazduha na visokom nivou.

U okviru Agende 2030, države članice Ujedinjenih nacija već prepoznaju neophodnost da se na održiv način do 2030. godine smanji broj smrti i obolevanja od zagađenja vazduha, vode i zemljišta, kao i od kontaminacije, te da se smanje negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha u gradovima. Zagađenje vazduha je pojedinačno najveći ekološki rizik po zdravlje ljudi i jedan od glavnih uzroka smrti i obolevanja na svetskom nivou (po procenama sa oko 6,5 miliona prevremenih smrti u svetu koje se pripisuju zagađenju vazduha na otvorenom i u zatvorenom prostoru), a koje je moguće izbeći. Kada je u pitanju Srbija, prošlogodišnji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu o kvalitetu vazduha pokazuje da je Srbija druga od 41 zemlje i teritorije po broju izgubljenih godina života kao posledice zagađenja.

Dok je zagađenje vazduha dugo posmatrano kao karakteristika siromašnih zemalja, tokom poslednjih 10 godina postalo je očito da i razvijene zemlje mogu da se nađu pod jednakim uticajem. Gradovi kao Pariz, Milano, Beograd ili Brisel već dugo se suočavaju sa akutnim maksimalnim vrednostima zagađenja vazduha tokom cele godine, iz različitih izvora zagađenja.

Podstaknuta rastućom zainteresovanošću međunarodne zajednice za čist vazduh, i naglašavajući potrebu da se ulože dodatni napori u poboljšanje kvaliteta vazduha radi zaštite zdravlja ljudi, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je odredila 7. septembar kao Međunarodni dan čistog vazduha za plavo nebo.

GRAĐANI KAO AKTERI PROMENA

Osim akutne relevantnosti za javno zdravlje i klimatske promene, dodatni detalj na koji želim da ukažem je pozivanje na "vedro nebo": ovaj dan bi trebalo da nas podseti na originalnu lepotu planete Zemlje, kao i na poetsku i duhovnu dimenziju čistog, plavog neba. Ono je simbol sreće, mladalačke energije i neograničenih mogućnosti.

Ogromne su razlike širom sveta u stepenu političkog prioriteta koji se dodeljuje ovim pitanjima. Iako je Evropa u mnogim pogledima predvodnik, i druge zemlje na svim kontinentima preduzimaju korake da se na smislen način pozabave pitanjima klimatskih promena. U Indiji je nivo ulaganja u obnovljivu energiju uporediv sa ulaganjima u fosilna goriva. Novi Zeland je u svom zakonodavstvu postavio cilj da postigne nulti nivo emisija, ali za sada kratkoročne javne politike nisu u stanju da ostvare takve ambicije. Maroko unapređuje svoje politike u oblasti klime, i moguće je da će biti među retkim zemljama u razvoju koje će uspeti da smanje svoj nivo emisija do 2030. Dobri primeri dolaze i iz Kine, nakon velikih problema sa smogom 2011.

Odlučna akcija države po pravilu počiva na nekoliko faktora: politička vizija, uzastopna i sve intenzivnija pojava ekstremnih vremenskih pojava sa fatalnim posledicama kako po stanovništvo tako i po ekonomiju, pouzdani ekonomski pokazatelji i predviđanja budućnosti, pritisak građana, pritisak institucija koje nisu sklone rizicima (osiguravajuća društva i banke) i, u određenoj meri, međunarodna konkurencija i stimulacija.

Iako smo često u iskušenju da aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama i zagađenjem vazduha posmatramo kao odgovornost države, primarni akteri promena, na mnogim mestima, jesu i moraju da budu sami građani. Građani imaju pravo da zahtevaju promene, i obavezu da iniciraju promene u sopstvenom načinu života – na primer, u potrošnji i saobraćaju. Mnogi mladi ljudi počinju to da shvataju i to mi uliva veliku nadu. Gradovi širom sveta takođe igraju sve važniju ulogu u usvajanju novih pristupa urbanom razvoju, mobilnosti, energetskoj efikasnosti i slično.

Nažalost, na mnogim mestima, građani i donosioci odluka reaguju tek kada direktni uticaju po ljude postanu vidljivi i kada ih je moguće kvantifikovati (povećan pritisak na javno zdravlje). U Srbiji je tokom prošle tri zime zagađenje vazduha bilo veoma ozbiljno i, po prvi put, zaštitnik građana je primio stotine poziva od građana. Takve aktivnosti primoravaju donosioce odluka da reaguju. Problem je u tome što do tog momenta situacija već bude veoma problematična, a mere za postizanje značajnog i brzog uticaja budu izuzetno skupe.

REŠAVANJE NA STRATEŠKOM NIVOU

Zato je važno da uporedo sa rešavanjem postojeće infrastrukture i sistema u vezi sa zagađenjem, podjednako uložimo kritično važne napore za uvođenje strogih standarda protiv zagađenja i za smanjenje emisija kroz nove projekte i dugoročne investicije. Srbija će na svom putu pridruživanja ambicijama EU morati da ispuni određeni broj zahteva u oblasti životne sredine, uključujući i kvalitet vazduha. Određen napredak je već postignut, kroz praćenje kvaliteta vazduha i kroz razvoj planova upravljanja kvalitetom vazduha za Beograd i Pančevo. Međutim, kako bismo imali što veći napredak i bolje rezultate, ovaj problem bi trebalo rešavati na strateškom nivou – kroz nacionalnu strategiju, pogotovo kad se uzme u obzir sama priroda ovog problema.

UN i više pridruženih tela i platformi, kao što je Međunarodni panel za klimatske promene, Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama, Konferencija država članica (COP) predvode naučne napore u oblasti klimatskih promena i aktivnosti informisanja i mobilisanja svetske javnosti, uz podsticanje država i drugih nadležnih organa da preduzmu akciju na terenu.

Činjenica da je pitanje klimatskih promena uvršteno u samo središte Agende mladih širom sveta predstavlja sjajan znak o svesti i osnaživanju mladih ljudi. To takođe ukazuje na zajedničku odgovornost svih generacija za preduzimanje akcije. Generalni sekretar UN je nedavno imenovao Savetodavnu grupu mladih, sa zahtevom da se preduzmu hitne akcije za borbu protiv klimatskih promena, za osmišljavanje oporavka od pandemije kovida-19, i odgovora na nepravdu. I u Srbiji ćemo sa organizacijama mladih raditi na ovim pitanjima.

Podjednako je važna i uloga privatnog sektora. Tokom proteklih 10 godina višestruko su umnožene velike inovacije za smanjenje našeg otiska. Moja je ambicija da UN u Srbiji, zajedno sa partnerima, osmisle uverljiv narativ za prelazak sa smeđih na zelene ekonomske modele. I očekujem da će se i za region Balkana desiti sjajna saradnja sa državama članicama EU po Zelenom dogovoru.

U većim gradovima u Srbiji, glavni izvori zagađenja vazduha su individualno grejanje, proizvodnja električne energije, spaljivanje komunalnog otpada i, na sezonskoj osnovi, spaljivanje poljoprivrednog otpada. Ti isti izvori su i najveći izvori emisija ugljen-dioksida i lokalnog zagrevanja, što doprinosi klimatskim promenama na lokalnom nivou. Neophodno je i da ubrzamo prelazak ka zelenoj ekonomiji i da prestanemo da ulažemo u tehnologije koje zagađuju.

IZAZOV ZA SVE ZEMLJE

Evo kako zagađenje utiče na zdravlje: sitne, nevidljive čestice zagađenja prodiru duboko u naša pluća, u naš krvotok i naše telo. Te zagađujuće materije su odgovorne za oko jednu trećinu svih smrti usled moždanog udara, hroničnih respiratornih bolesti i raka pluća, kao i za jednu četvrtinu smrti usled srčanog udara. Prizemni ozon, koji nastaje iz interakcije brojnih različitih zagađujućih materija na sunčevoj svetlosti, takođe uzrokuje astmu i hronična respiratorna oboljenja. Zagađenje vazduha proporcionalno snažnije utiče na žene, decu i starije, i ima negativne uticaje po ekosisteme. SZO je sprovela opsežne studije u ovom regionu, i pružila stručnu podršku Vladi Srbije u ovoj oblasti.

Neke zagađujuće materije, kao što su crni ugljenik, metan i prizemni ozon, koje su po pravilu opasne po ljudsko zdravlje, istovremeno su kratkotrajni zagađivači klime i odgovorni su za značajan deo smrti uzrokovanih zagađenjem. Te zagađujuće materije takođe vrše uticaj na useve i samim tim na bezbednost hrane, tako da njihovo smanjenje ima prateće koristi po klimu. Te zagađujuće materije se zadržavaju u atmosferi od samo nekoliko dana do više decenija, pa njihovo smanjenje može da ima i brze efekte na zdravlje i korist po klimu za one koji žive na mestima gde se ti nivoi smanje.

Loš kvalitet vazduha predstavlja izazov za sve zemlje u kontekstu održivog razvoja. Izazov je u činjenici da unapređenje kvaliteta vazduha po pravilu zahteva veoma visoka ulaganja u nove tehnologije za proizvodnju energije, saobraćaj, grejanje, a ponekad i poljoprivrednu proizvodnju. To u mnogim slučajevima zahteva prelazak sa smeđeg na zeleni ekonomski model u relativno kratkom vremenskom periodu (10 do 20 godina), kao i uvođenje promena u ponašanju svih nas.

Ambicija UN u Srbiji je da imamo fokusirane aktivnosti i u oblasti kvaliteta vazduha i u oblasti klimatskih promena. Okvir za saradnju UN sa Vladom Srbije za period 2021–2025. uključivaće i prioritetnu aktivnost usmerenu na iskorišćavanje punog potencijala zelene, održive i inkluzivne ekonomije, povećanje šansi za sve i smanjenje rizika. Nameravamo da dalje unapređujemo partnerske odnose sa lokalnim partnerima po ovim pitanjima, kao i na nacionalnom nivou. Strategija oporavka od krize uzrokovane kovidom-19 predstavlja odličnu platformu za iniciranje promena bez odlaganja. Građani su spremni.

Pitanje čistog vazduha je ponovo isplivalo tokom mera u vezi sa epidemijom kovida, kada su ljudi širom sveta bili svedoci iznenadnog čišćenja vazduha. U nekim zemljama, ljudi mlađi od 30 godina su pominjali da nikada ranije nisu videli okolinu svojih gradova, planine, plavo nebo i zvezde.

Znamo šta treba da se uradi. Tehnologija postoji. Ima mnogo primera dobre prakse. Finansijska sredstva su na raspolaganju za zelenu ekonomiju i zeleni oporavak od kovida. Hajde da objedinimo svu našu energiju, inteligenciju i rešenja, i da ubrzano krenemo napred, i to odmah! Za našu generaciju, i za sve buduće generacije.

Članak je objavljen u okviru projekta "Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo" koji finansira Evropska unija (preko Delegacije EU u Srbiji) kroz medijski program. Objavljivanje ovog članka omogućeno je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj članka odgovornost je isključivo nedeljnika "Vreme" i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.