Lični stav U tri koraka do reforme DS Fraza "ne pripadam nijednoj stranci" postala je lozinka za legitimisanje u javnoj i privatnoj sferi. Politika je od profesije namenjene onima sa najvećim vrlinama postala utočište za hulje, lopove i prevarante u svesti velikog broja građana

piše: Zoran Lutovac

Demokratska stranka se nalazi na prekretnici: ili ćemo sprovesti stranačke reforme i postati oslonac građanima za važne društvene reforme, ili ćemo nastaviti sa praksom koja je dovela do gubitka poverenja kod građana. Ili ćemo se revitalizovati, ili ćemo nastaviti da tavorimo na političkoj margini. Ogromna većina članova i simpatizera želi reformisanu Demokratsku stranku, koja će raščistiti sa štetnom praksom i okrenuti se građanima i javnom dobru. Na drugoj strani, oni koji su je doveli na najniže grane hteli bi da nastave po starom.

Koraci koji nam neposredno predstoje na putu reformi su: promena statuta, izbori u lokalnim organizacijama, a potom i opšti unutarstranački izbori. Promenom statuta neophodno je stvoriti pravni okvir za stvaranje funkcionalne i efikasnije organizacije, kao i za proces ujedinjenja (integrisanja) srodnih organizacija, udruženja i političkih partija u Demokratsku stranku. Reforma podrazumeva stvaranje organizacije prilagođene vremenu i okolnostima u kojima živimo, kadrovsko osveženje i izlazak iz začaranog kruga "večitih funkcionera", koji bi i dalje da upravljaju strankom na isti način koji ga je doveo na margine.

JASNIJE PROGRAMSKO PROFILISANJE: Sadašnji statut je anahron i omogućava, između ostalog, i onima koji više nisu zainteresovani niti aktivni u stranci da se pitaju o tome kako stranka treba da izgleda, kako da funkcioniše i kako da se pozicionira na političkoj sceni. Drugim rečima, bivši funkcioneri, "zaslužni" članovi stranke koji nemaju odgovornost niti su aktivni, po sadašnjem statutu imaju mogućnost da odlučuju o važnim stranačkim pitanjima.

Izmenama statuta promenićemo to da oni koji su neaktivni i nezainteresovani za uspeh stranke mogu da opstruišu rad onih koji žele da rade i imaju odgovornost za rezultate stranke. Takođe, regulisaće se učlanjenje pripadnika srodnih stranaka, pokreta i udruženja u DS-u.

Predlog Nacrta statuta je završen, baš kao i javna rasprava. Bilo je važno da čujemo šta naši članovi misle i predlažu. Jedno je sigurno, cilj reforme je da u DS-u odlučujući uticaj dobiju kompetentni ljudi koji će pokrenuti Srbiju. U tom procesu, dobrodošao je svako ko je spreman da sa nama deli zajedničke vrednosti i programske ciljeve.

Reforma podrazumeva i jasnije programsko profilisanje stranke. To podrazumeva jedan spoljnopolitički stub: EU i nekoliko unutarpolitičkih stubova: uređenu demokratsku državu vladavine prava, u kojoj su solidarnost, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, borba protiv siromaštva i nejednakosti osnovne vrednosti, a borba protiv korupcije i kriminala pretpostavka za stvaranje takvog društva. Hoćemo društvo slobodnih građana, a ne društvo otuđene političke kaste. Tek kada pokažemo da smo zaista spremni da se organizaciono-tehnički i programski okrenemo budućnosti dobićemo širu podršku građana Srbije, što će olakšati i proces okupljanja u Demokratsku stranku.

Naravno, otpori reformama su veoma jaki među onima koji bi da sve bude po starom. "Večiti funkcioneri" bi da zadrže monopole na odlučivanje u stranci i zato su od prvog dana vršili opstrukcije, suprotstavljajući se nužnim promenama. To otežava sprovođenje reformi, ali ih neće sprečiti.

SOLIDARNOST JE KLJUČNA: Apsolutni prioritet u narednom periodu biće jačanje i ukrupnjavanje Demokratske stranke i saradnja sa pravom opozicijom. U gotovo nemogućim uslovima, bez adekvatnog pristupa medijima i resursima, moramo da pronađemo način da ohrabrimo i motivišemo naše članove i razočarane birače, i one koji nikada nisu učestvovali u političkom životu, da se aktiviraju i da se zajedno izborimo za promene.

Režim Aleksandra Vučića je tokom proteklih osam godina uspeo da stalnim pritiskom ubedi veliku većinu građana Srbije da je sve što je političko a priori i loše, ali i da je svaka borba za pravdu beznadežna. Međutim, i za ovaj problem postoji rešenje, a ključ je u solidarnosti. Moramo da budemo tu jedni za druge i da pružamo jedni drugima podršku, ne samo onda kada mislimo isto, već i onda kada se ne slažemo jer delimo isti cilj – uređenu demokratsku državu.

Fraza "ne pripadam ni jednoj stranci" postala je lozinka za legitimisanje u javnoj i privatnoj sferi. Politika je od profesije namenjene onima sa najvećim vrlinama, postala utočište za hulje, lopove i prevarante u svesti velikog broja građana. Na Demokratskoj stranci je da sopstvenim primerom odgovorne i građanima posvećene stranke utiče na to da se takva slika menja. To će biti najbolja kampanja za povratak razočaranih i pridobijanje novih birača, i za suštinske promene u društvu. Takva Demokratska stranka može ponovo da postane pokretač društvenih promena. Takva Demokratska stranka je potrebna građanima.