EU – Višegradska grupa vs Brisel:
Linije razdvajanja

Nakon antiliberalnog manifesta Viktora Orbana u kome bez rukavica kritikuje politiku Zapada i izjave holandskog premijera Marka Rutea o Evropskoj uniji bez Mađarske i Poljske, jedinstvo EU je pred novim izazovima

Na sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen koji je prošlog četvrtka održan iza zatvorenih vrata u Briselu, premijeri tri od četiri zemlje Višegradske grupe kategorički su odbacili novi plan Evropske unije za postupanje sa migrantima, čime je rešavanje ovog gorućeg evropskog problema vraćeno na početak.

Lideri Mađarske, Poljske i Češke, zemalja koje već gotovo pola decenije vode pravi "rat" sa Unijom po pitanju migracione politike, nisu prihvatili novi predlog EK da sve zemlje EU podele odgovornost za tražioce azila u okviru mehanizma "obavezne solidarnosti". Slovačku je na ovom sastanku zastupao češki premijer Andrej Babiš, koji je rekao da se zajednički stav dve zemlje o migrantima nije promenio ni za jotu. Zadovoljno je konstatovao da su kvote za migrante skinute sa dnevnog reda te da je to bilo "besmisleno od početka".

MIGRANTI NA ČEKANJU

U najnovijem planu Unije su već postojale sporne tačke vezane za zemlje V4 koje se, prema pisanju portala Euraktiv, odnose na obavezu država članica da "prihvate tražitelje azila, da preuzmu odgovornost za vraćanje onih kojima je azil odbijen ili da ponude finansijsku pomoć ‘na terenu’ evropskim državama članicama na spoljnim granicama Unije". Takve ideje evropskih komesara, koje za cilj imaju dodatno pooštravanje graničnih kontrola i pojednostavljenje procedura za proterivanje odbijenih azilanata, nisu previše impresionirale "pobunjene" istočnoevropske zemlje.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da mere Unije nisu otišle "dovoljno daleko". "Oni (EU) bi želeli da upravljaju migracijama, a ne da zaustavljaju migrante", izjavio je Orban, naglasivši da su to "dve različite stvari". Njegov češki kolega označio je kao "totalnu glupost" ideju da zemlje EU koje ne žele da prime migrante treba da se angažuju u procesu povratka migranata čiji su zahtevi za azil odbijeni. Naglašavajući zajedničku politiku Višegradske grupe po ovom pitanju, poljski predsednik vlade Mateuš Moravjecki, čija zemlja trenutno predsedava formatom V4, istakao je da će se i dalje držati zahteva za "najrigoroznijom i najefikasnijom politikom granične kontrole".

Linija podele između "stare" i "nove" Evrope, međutim, ne ogleda se samo po pitanju rešavanja migrantske krize. Prethodnih meseci u Briselu se tvrdo pregovaralo i o raspodeli evropskog budžetskog novca, ali i fonda za oporavak od korona virusa u iznosu od 750 milijardi evra. Ovoga puta Unija je, po rečima predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, prvi put dodelu finansijske pomoći uslovila poštovanjem vladavine prava u zemljama članicama.

POLITIKA USLOVLJAVANJA

Holandski premijer Mark Rute, koga su zbog tvrdog stava prema istočnim i južnim državama EU i raspodeli novca evropskih obveznika prozvali "Gospodin ne, ne, ne", napravio je pravi presedan na poslednjem samitu lidera EU. Mediji su preneli da je na maratonskom sastanku na kome se rešavalo pitanje budžeta i usvajanja korona-fonda, on otvoreno pitao prisutne da li će biti potrebno da se osnuje "nova Unija" bez Mađarske i Poljske. "Ne znam iz kojeg ličnog razloga holandski premijer mrzi mene ili Mađarsku, ali preoštro napada", rekao je Viktor Orban komentarišući postupanje holandskog kolege.

Bilo je, međutim, za očekivati da će postignuti dogovor o Fondu solidarnosti Evropske unije za saniranje posledica ekonomske krize povodom pandemije virusa korona svako tumačiti na svoj način. Za predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela sporazum je obezbedio da je "prvi put poštovanje valjane pravne države kriterijum odlučivanja u budžetskim troškovima". Sa druge strane, poljski premijer Mateuš Moravjecki, čija zemlja može da računa na nekih 160 milijardi evra od dotacija i pozajmica iz fonda, izjavio da se Višegradska grupa "izborila za ono do čega nam je najviše stalo – nema neposredne veze između valjane pravne države i budžetskih sredstava".

Inače, ove srednjoevropske zemlje koje su na početku pandemije korona virusa bile primer dobrog upravljanja zdravstvenom krizom, ovih dana beleže rekordne dnevne bilanse, pa je u Slovačkoj prošlog petka registrovan najveći dnevni broj zaraženih do sada – 552. Kako bi smanjila broj zaraženih korona virusom, Mađarska je bila prinuđena da od 1. septembra zatvori svoje granice.

ZA REFORME UNUTAR EU

Višegradska grupa je na prethodnom sastanku "četvorke" održanom u Varšavi iskazala ambiciju da pomogne Evropskoj uniji u sprovođenju reformi koje se tiču budućnosti čitavog bloka. Poljska, koja je jednogodišnje predsedavanje ovom organizacijom započela pod sloganom "Nazad na pravi put", jasno se odredila prema budućem smeru u kojem bi Evropa trebalo da se kreće.

Iako među članicama V4 uglavnom vlada saglasnost po brojnim političkim i ekonomskim pitanjima koja često umeju da iritiraju evropske zvaničnike (vidi "Volja naroda ili naredbe Brisela", Vreme, br. 1431), ipak postoje i neke razlike. Za razliku od Mađarske i Poljske, koje se otvoreno sukobljavaju sa EU i neskriveno teže da ojačaju svoj nacionalni i državni suverenitet na uštrb Evropske unije, Češka i Slovačka spremne su da u nešto većoj meri i bez teških reči sarađuju sa zvaničnim Briselom. Budimpešta i Varšava takođe prednjače u sprovođenju izrazite narodno-populističke politike i svakodnevno pozivaju na odbranu "hrišćanske" Evrope, kritikujući "moralni imperijalizam" Unije i nasilno nametanje njenog "liberalnog" i "multikulturnog identiteta" svim stanovnicima Starog kontinenta.

Odnos prema "nacionalnom pitanju" u Češkoj nikada nije bio dominantan diskurs pri formulisanju unutrašnje i spoljne politike, dok je u Slovačkoj renesansa "narodnog ponosa" doživela svoju kulminaciju u periodu kad je ta zemlja postala samostalna država. U poslednje vreme, tek u poznoj fazi bivše vlade u Bratislavi, koju je predvodila stranka SMER – socijaldemokratija dugogodišnjeg premijera Roberta Fica, podgrevana je priča o "odbrani Slovačke" zbog migrantske krize. Sadašnja vladajuća koalicija sastavljena od tri stranke liberalno-građanske orijentacije, iako ostaje pri politici odbijanja migrantskih kvota koje je propagirao Brisel, nema ambiciju da podgreva etnonacionalne tenzije kod svojih građana po tom pitanju.

TEŠKO DO SANKCIJA

Institucije Evropske unije više puta su pokretale kaznene procedure i pravne postupke protiv vlasti u Mađarskoj i Poljskoj zbog, kako navode u Briselu, pogoršavanja stanja u oblasti vladavine prava u tim zemljama, urušavanja demokratije, kršenja zajedničkih vrednosti EU i sužavanja medijskih sloboda. Sa druge strane, otkako su Češka i Slovačka postale članice EU, nisu bile na tapetu Brisela niti zapadnih evropskih zemalja zbog ovih problema.

Bez obzira na komplikovane odnose sa Briselom, teško je zamisliti da će Mađarska i Poljska biti suočene sa ozbiljnijim sankcijama, a kamoli sa "izbacivanjem" iz Evropske unije. Formalno gledano, jedini mehanizam za napuštanje EU je aktiviranje člana 50 Lisabonskog ugovora kada sâma zemlja članica donese odluku da se povuče iz Unije, kao što je to učinila Velika Britanija. Ni aktiviranje člana 7, tzv. "nuklearne opcije", protiv Mađarske ili Poljske, a koji bi teoretski mogao da dovede do uskraćivanja njihovog glasa u evropskim institucijama, nema velikih izgleda na uspeh. Varšava i Budimpešta međusobno se podržavaju, a da bi se donela odluka o eventualnim sankcijama, s tim se jednoglasno moraju saglasiti sve članice Unije.

Uroš Mitrović