Izveštaj Evropske komisije 2020.:
Pun gas obmane

Da li bi Evropska unija mogla da pristane na još jednog Orbana ako Srbija prizna Kosovo

Recimo to ovako: onaj kod koga godinama čučite na konkursu za stalan posao, a molite boga da ga ne dobijete, ocenio je da ste nesposobni i nelojalni. Jedini plus vam je što malo trošite pa malo i koštate. Nije to prvi put, više puta ste to već čuli, samo sada otvorenije i bez dlake na jeziku. Kod kuće vi, međutim, uporno tvrdite da je sve ok, da je to ohrabrenje za celu porodicu, da šef zapravo računa na vas. Pokazali ste, kao volonter i honorarac, da ste najjeftiniji i najperspektivniji radnik u novijoj istoriji te firme. Videće svi, samo kad, jednom, dobijete taj posao! Pritom, šef koji vam je izgovorio ono što ni pas s maslom ne bi pojeo, pošalje svog mlađeg referenta da vas potapše po ramenu zato što baš ništa ne planirate da promenite u životu. I još vas posavetuje da je sad trenutak "za pun gas" ako mislite da za jedno 10 godina budete primljeni. Vi klimate glavom, gas, gas, razume se, a kod kuće objasnite da niste budala, mislite svojom glavom i nikuda vam se ne žuri, polako, biće poslodavaca, da smo živi i zdravi!

Tako, pojednostavljeno, izgledaju ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama i reakcija zvaničnog Beograda na ocene iz Brisela.

U izveštaju Evropske komisije skoro da ništa nije kako treba, osim ekonomije, u svim ostalim oblastima Srbija se nije pomerila s tačke na kojoj je bila prošle godine – a i tada su ocene bile veoma loše. U nekim oblastima otišli smo i korak unazad. Pre svega u demokratiji, tu smo potpuno unazađeni.

Bilo da je reč o pravosuđu i vladavini prava, borbi protiv organizovanog kriminala i suzbijanju korupcije, parlamentu, uslovima u kojima su protekli poslednji izbori, medijima, naša "poglavlja napretka" ocenjena su ili negativnim ili zabrinjavajućim komentarima.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović objasnila je, međutim, da je takav izveštaj EK "snažan poziv Srbiji da ubrza reformski proces, zato što se na našu zemlju računa" (!?) Jadranka Joksimović je još kazala da "EU razume da je Srbija potencijalni zamajac dela jugoistočne Evrope i Zapadnog Balkana i da je deo onog revitalizovanog evropskog koncepta i same EU u budućnosti" (izvor: RTS).

Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, pomogao je ministarki u ideji da je izveštaj, u stvari, podsticaj za Srbiju. Čestitao je Ani Brnabić drugi mandat rečima da je njeno imenovanje za mandatara dobar znak, te da je sada pravi trenutak za puni napredak u reformama: "Do sada su to izbori sprečavali, dijalog Beograda i Prištine je takođe osetljivo pitanje, ali sada su svi uslovi tu da se papučica gasa stisne do kraja", kazao je Varhelji.

Zašto je za Brisel još jedan mandat Ane Brnabić – dobar znak? Šta će se to stvarno promeniti s još jednim mandatom Ane Brnabić? Šta je premijerka Brnabić dosad napravila u reformama da bi Brisel gajio takve nade, ako ih gaji uopšte? Da li je ovo diplomatija licemerja? Da li Srbija stvarno želi u EU i hoće li Evropa Srbiju?

IZVEŠTAJ KAO KOMPROMIS

"Iako su svesni da za vreme prvog mandata Ane Brnabić nije napravljen nikakav pomak, oni veruju da samo pozitivnim podsticajima mogu da očekuju potencijalne promene. Iako nisu sigurni da će doći do promena, nemaju drugog izbora. Ukoliko bi bili oštriji, misle da bi Srbija dodatno povećala svoju evroskeptičnost, još više prišla Rusiji i Kini", kaže za "Vreme" Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP), koji je napravio detaljnu analizu ovog izveštaja. Subotić, dalje, podseća da je svaki izveštaj EK kompromis između članica EU: "Za Mađarsku vladavina prava u Srbiji je odlična, što se njih tiče, Srbija zaslužuje da već sutra uđe u EU. S druge strane, Holandiji je vladavina prava na prvom mestu. Zato je izveštaj kompromis, sve članice, pre objavljivanja, pregledaju izveštaj i moraju da se slože sa onim što tu stoji."

ŠTA PIŠE U IZVEŠTAJU?

Kad je reč o izbornom procesu, u koji je Brisel bio posredno uključen, Srbija nije napravila nikakav napredak. Isto je zabeleženo i o pravosudnom sistemu u ovogodišnjem izveštaju EK, s posebnom zabrinutošću što sadašnje zakonodavstvo omogućava stalan politički uticaj na pravosuđe. Kako je već rečeno, Srbija je od Evropske komisije dobila pozitivnu ocenu jedino iz oblasti ekonomskih pitanja. Stoji da je Srbija napravila napredak kad je reč o smanjenju budžetskog deficita, ali i da nema fiskalnih reformi, kao i da privatan sektor zbog nepoštovanja vladavine prava ima značajne probleme, dok država i dalje ima glavnu ulogu u ekonomiji. Zabeleženo je i da je uzrok smanjene nezaposlenosti masovno iseljavanje iz zemlje, ali i da će korona kriza loše uticati na ekonomiju Srbije 2020. Pre svega će se taj loš uticaj iskazati na BDP-u, javnim finansijama i zaposlenosti.

Napredak je uočen u pravnim odredbama u zaštiti intelektualne svojine i zaštiti konkurencije, Srbija je pozitivno ocenjena i zbog svoje posvećenosti regionalnoj saradnji. Primećene su u toj posvećenosti i "tenzije s Crnom Gorom" u proteklom periodu. Zabeleženo je i da su pregovori Beograda i Prištine nastavljeni, ali i da je neophodno postići konačnu normalizaciju odnosa pravno-obavezujućim sporazumom koji je "hitan i ključan za napredovanje Srbije i Kosova ka EU" (izvor TVN1).

Srbiji je, međutim, još jednom predočeno kako je neophodno da svoju spoljnu politiku uskladi sa spoljnom politikom EU. Ovde je zabeleženo i da je saradnja Srbije i Kine pojačana tokom pandemije kovid 19, kao i da je u vreme vanrednog stanja bio primetan evroskepticizam visokih zvaničnika i, nasuprot tome, prokineska retorika. Izveštaj podseća i na vojno-tehničku saradnju s Rusijom i redovne posete između Moskve i Beograda, kao i nedavno obećanje Srbije Sjedinjenim Državama da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim do jula 2021. godine.

Izveštaj EK o napretku Srbije i ove godine bavi se parlamentom, u kojem je očigledno odsustvo opozicije, samo ovoga puta ne zbog bojkota parlamenta, kako je to bilo notirano u prošlogodišnjem izveštaju EK. Izveštaj se bavi razlozima zbog kojih je vladajuća partija dominantna u Skupštini: od promocije vladine politike u većini medija, preko neslobodnih medija i zabrinjavajućih slučajeva zastrašivanja, nasilja i pretnji novinarima, do nepostojanja dijaloga između opozicije i vlasti, što je dovelo da bojkota izbora značajnog dela opozicije.

Srbija bi trebalo da "ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, uključujući ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta" (izvor: TV N1). Zato je preporuka u ovom izveštaju da bi novi saziv parlamenta trebalo da nastavi međupartijski dijalog pod vođstvom Evropskog parlamenta jer je za reforme i put u EU neophodan širok partijski i društveni konsenzus, što se može tumačiti kao poziv opoziciji da se uključi u dijalog s vlašću.

I borba protiv korupcije i borba protiv organizovanog kriminala ostale su na zabrinjavajuće niskom nivou iako je diplomatski rečnik izveštaja i ovde sačuvao termine poput "pomaka" i "ograničenog napretka".

Izveštaj EK napisan je na 130 strana, sa uvodnim delom od dve strane, na kojima je u glavnim tezama sažet ceo izveštaj. I samo potvrđuje ono na čemu već godinama unazad insistira deo javnosti u Srbiji – sve izrazitije odsustvo demokratije. Čini se da je i Brisel u poslednje vreme prestao da zatvara oči pred tim zarad tzv. stabilnosti u regionu, pa se kritike EK skoro u potpunosti poklapaju s kritikama koje su dosad isključivo dolazile od opozicije i civilnog društva.

STABILOKRATIJA, HIBRIDNA DRŽAVA, IZBORNA AUTOKRATIJA

O tome svedoče i razne analize i izveštaji od Fridomhausa, preko Reportera bez granica do poslednje analize V-Dem Instituta Univerziteta u Geteborgu u Švedskoj. Prema ovoj poslednjoj, Srbija je na 139. od 179. zemalja prema stepenu autokratije, tačnije svrstana među zemlje tzv. izborne autokratije koje su se u poslednjih deset godina najviše "autokratizovale". To 139. mesto je ujedno i najniže u regionu, ispod Albanije i Crne Gore, koje su takođe svrstane u izborne autokratije, a daleko ispod Slovenije (liberalna demokratija), te Hrvatske, Kosova, Severne Makedonije i BiH koje su pak svrstane u izborne demokratije.

Nedavno je Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, za FoNet govorila o "ubrzanom survavanju" Srbije u pogledu demokratskih standarda: "Srbija nije jedina u regionu koja nazaduje, ali je njeno nazadovanje najbrže, što je apsurdno, jer se stalno ističe da je pristupanje EU spoljnopolitički prioritet Srbije", izjavila je Jelica Minić.

Istovremeno, višegodišnje žmurenje EU na nesumnjive probleme u regionu, koji su danas apostrofirani u izveštaju EK o Srbiji, dovelo je do učvršćivanja tzv. stabilokratija na Zapadnom Balkanu, zapravo antidemokratskog ponašanja autokrata koje je tolerisano zarad tzv. očuvanja mira. Pa je stabilokratija mutirala u izbornu autokratiju.

"Civilno društvo Srbije je u poslednjih nekoliko godina upućivalo kritike na račun EU upravo zbog podržavanja stabilokratija na Zapadnom Balkanu. Nesumnjivo je da danas postoje promene na tom kursu. Čini mi se da EU više neće biti tako tolerantna čak ni zbog rešavanja kosovskog problema", kaže za "Vreme" Strahinja Subotić iz CEP-a. Kao više nego jasan signal za svoju tvrdnju, Subotić navodi da prvi put ove godine nije došlo do otvaranja poglavlja sa Srbijom:

"EU nije morala ni da saopšti kroz izveštaj da je ovde stanje katastrofalno, dovoljno je da nam ne otvore nijedno poglavlje. To nije tehnička nego isključivo politička odluka. Dokle god ne napravimo značajan korak kad je reč o borbi protiv korupcije, kriminala i u pravosuđu, ne možemo očekivati otvaranje većeg broja poglavlja kao što je to ranije bio slučaj."

Drugi jasan pokazatelj da EU neće tolerisati stabilokratiju jeste i nova metodologija proširenja EU. Ova metodologija po sistemu "nagrađivanja" i "kažnjavanja" zemalja kandidatkinja za članstvo u EU, reflektuje veću kritičnost EU kad je u pitanju vladavina prava u Srbiji, kaže Subotić. U toj metodologiji će države članice imati mnogo veću političku ulogu nego što je to bio slučaj do sada. "Pojedine države članice su veoma osetljive kada je reč o vladavini prava, pa će one u dodatnoj meri obraćati pažnju kakvo je stanje u Srbiji, imaće svoje izveštaje koji se neće usaglašavati kao ovi ‘ublaženi’ izveštaji EK s kojima mora da se složi 28 članica pre objavljivanja", dodaje on. "Kažnjavanje" države kandidatkinje je i obustavljanje pomoći iz EU za Srbiju, o čemu se već diskutovalo u parlamentima nekih od članica, najoštrijih prema zemljama Zapadnog Balkana.

Treći signal je najava mape puta kad je reč o razvoju demokratskih institucija. To dodatno pokazuje da su spremni da analiziraju horizontalni problem koji se ne može svrstati u jedno poglavlje, stanje demokratskih institucija. Subotić kaže: "Sve su to signali koji me ohrabruju da EU modifikuje svoj odnos prema stvarnom stanju demokratije u Srbiji."

Predsednik Vučić je na izveštaj EK reagovao uobičajeno dobro. Kritike iz izveštaja protumačio je kao "političke stvari", uz napomenu da smo "u ekonomiji bolji od većine njihovih zemalja, u godinu dana smo među najboljim u Evropi". Vučiću je, što se izveštaja EK tiče, čaša uvek polupuna kao onom honorarcu s početka teksta, a za sve što je navedeno kao njegova krivica spreman je, rekao je posle sastanka sa Varheljijem, da snosi posledice.

LEGITIMNO PITANJE U LOŠEM TRENUTKU

Dan ranije, u intervjuu za "Klajne cajtung" rekao je i ovo: "Kažu nam: glasajte za nezavisnost Kosova i onda će put u pravcu EU biti lakši – to je veliko ‘ništa’. Niko ne može da nam garantuje zauzvrat članstvo u EU."

Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, reče na to da je Vučićevo pitanje šta Srbija dobija zauzvrat – legitimno.

Čini se, međutim, da je Vučić omanuo u tajmingu za ovo pitanje. Pre nekoliko godina, kada izveštaji EK nisu bili tako oštri i direktni, možda je i imao prostora i vremena za to, ali danas?

"Jedan Orban je dovoljan da dovede u pitanje opstanak EU, a kamoli još jedan sa Zapadnog Balkana. To je za EU egzistencijalna pretnja. Zato, ne vidim da bi EU zbog normalizacije odnosa Beograda i Prištine bila spremna da u potpunosti zažmuri na katastrofalno stanje vladavine prava", zaključuje Subotić. Uostalom, sve je izglednije da pre 2030. proširenja neće ni biti.

Ako je tako, onda Vučiću preostaje da igra na jedinu preostalu kartu "predsednika koji ima svoj mozak i treba da kaže šta misli" jer mora da vodi računa o interesima države. Biće još poslodavaca, da smo živi i zdravi!

Zora Drčelić