Intervju – Milan Jovanović:
Nasilje, suđenje i strah

"U interesu svih nas, a pogotovo mladih, jeste da konačno jedan od političara koji je vršio pronevere novca bude osuđen. A to je vrlo teško. To je kao kada u vodi onaj talog, mulj, fekalije izađu na površinu. Teško to može ponovo da se vrati na dno. Vlasti su se dočepali bahati ljudi, neobrazovani, lopurde, kriminalci. I svi oni su se približili ili dograbili državnu kasu. Kako sad te ljude odvojiti od državne kase? Kako vi sada njima da oduzmete vlast"

U razgovoru sa Milanom Jovanovićem, istraživačkim novinarom lokalnog portala iz Grocke Žig info, najmanje dotičemo onu kobnu noć između 11. i 12. decembra 2018. kada mu je zapaljena kuća u kojoj je bio sa svojom suprugom. I bez pominjanja, taj zastrašujući događaj u kome su pukom srećom oboje ostali živi zapravo je uvek prisutan, i s jedne strane, objašnjava sve pritiske kroz koje je Jovanović i ranije prolazio istražujući i objavljujući tekstove o krađi, korupciji i nepotizmu u svojoj opštini, a sa druge i sve ono što će se potom događati, pre svega na suđenju koje još traje.

O mutnim poslovima i sumnjivim ugovorima, o besprizornom arčenju budžetskog novca doskorašnjeg predsednika opštine Dragoljuba Simonovića, Jovanović je godinama pisao otvoreno, bez zadrške, a svaku tvrdnju potkrepljivao čvrstim dokazima i validnom dokumentacijom. Od svih njegovih priča "sa lokala", čvrsto logički uvezanih u sve rodbinske, kumovske i koruptivne radnje i uz obavezan prateći dokument, najveću buru izazvala je ona u vezi sa spornom gasifikacijom opštine.

"U dokumentaciji imam ugovor o gasifikaciji opštine Grocka potpisan od Zorane Mihajlović, Bajatovića koji je dao novac, firme ‘Milenijum’ koja sklapa ugovor sa opštinom Grocka da izvede radove gasifikacije i kojoj biva uplaćena sva svota novca od 29.360.000,80 evra. Samo što Simonović preko noći otvara svoju firmu i sklapa ugovor sa firmom ‘Milenijum’ kao podizvođač radova", kaže Jovanović za "Vreme". "I sad, možete misliti, predsednik opštine sam sebi piše nalog, novac prebacuje na svoju firmu i na svoje ime. Dolazili su kod mene i članovi SNS i upozoravali da prestanem da pišem, ali ja nisam hteo."

U oktobru 2018. na ulici je pretučen Željko Matorčević, glavni i odgovorni urednik portala Žig info, a dva meseca kasnije usred noći zapaljena je kuća novinara i bivšeg policajca Milana Jovanovića:

"Sva sreća što mi je ostala dokumentacija. Nešto su uspeli da zapale i izgorelo je, ali ostalo je oko 80 odsto. Pre tog događaja, nikada ranije nismo dobili nijednu prijavu od Dragoljuba Simonovića za ono što smo pisali, nikada čak nije tražio demanti, uostalom sve što smo pisali bilo je dokumentovano, ali zato smo posle paljenja kuće dobili 16 prijava. Bili su ubeđeni da su spalili svu dokumentaciju."

"VREME": Kažete da nije bilo prijavljivanja, ali umesto toga bilo je raznih drugih metoda uznemiravanja i zastrašivanja?

MILAN JOVANOVIĆ: Godinama pišemo o onome što se događa na teritoriji Grocke, o krađama, proneverama, lopovlucima, o svemu što smo mogli da dokumentujemo. Kada sam fotografisao pun kamion novih železničkih pragova ispred njegove kuće, u vreme kada je bio direktor Železnica, pokušao je da me ubije napadajući me velikim štapom. Sve su to kamere zabeležile, policija je preuzela sve snimke, ja sam podneo prijavu za pokušaj ubistva, ali snimci su nestali, a gde je prijava otišla niko ne zna.

Jednom mi je u kuću došao neki dečko, tada nisam znao ko je, a sada znam da je sin osobe koja radi za Simonovića i kaže: "Čika Milane, znate li vi da je Simonović naručio vaše ubistvo? Na redu ste vi, a odmah zatim i Željko Matorčević." Dečko mi je čak i dao fotografiju tog lica koje treba da me likvidira. Sve sam to dostavio policiji, ime, prezime, čak adresu, ali komandir policije je sve to prikrio, a nakon 15 dana postao načelnik. Išao sam i u Drugi osnovni sud i tražio da vidim šta je bilo s tom prijavom, nikada mi ništa nije rečeno o tome.

Kod mene je komunalna inspekcija dolazila 37 puta, dolazila je građevinska inspekcija da mi ruši kuću iako mi je kuća legalizovana, čak mi je i ograda legalizovana. Ne slavim Svetog Nikolu, ali na taj dan uveče jednom mi je došlo četvoro građevinskih inspektora.

Pitao sam: "Pa, šta sad tražite?", a oni besni na Simonovića jer ih je podigao sa slave, među njima je jedna inspektorka slavila, morali su da dođu da nađu gde se oko mog placa nalazi geometarski kamen. Rekao sam im da mi ne pada na pamet da sklanjam sneg i tražim kamen, "a vi izvolite pa tražite". Pa onda, da li sam postavio ogradu na javnu površinu... Neću da grešim dušu, nikada mi nijedna inspekcija nije napisala prijavu, jer nema elemenata. Samo su dolazili da uznemiravaju.

Da li ste već tada posumnjali da vas neće zaobići direktan napad, kao što je bilo bacanje Molotovljevog koktela na vašu kuću? Da li ste se već tada pribojavali?

Da budem iskren, očekivao sam napad samo na mene. I bio sam spreman za taj napad, pazio sam se. Samo bolestan čovek se ne plaši. Ali to me nije sprečavalo da i dalje radim ono što sam radio, a i davalo mi je neku novu snagu i uverenje da je to što radim ispravno. Znači da sam dotakao nešto što je protivzakonito.

Koliko je to sve zajedno trajalo pre samog napada u decembru 2018?

Pratim sve to sigurno još od 2010, a počeo sam da pišem od dolaska SNS na vlast, jer sam dobro znao kako je Simonović živeo do tada i kako je počeo da se bogati. Do tada je imao ladu samaru kojoj nije mogao ni vrata da otvori, kroz gepek je izlazio. Imao je kuću od 50 kvadrata, sada ima kuću od hiljadu kvadrata, poviše kuće ima još nekoliko objekata koji sigurno imaju hiljadu i nešto kvadrata, ima vilu na Srebrnom jezeru, tamo je sebi napravio i marinu. To naselje na Srebrnom jezeru zovu "gročansko Dedinje", jer tu svoje vile imaju funkcioneri iz opštine Grocka. Čovek koji je živeo skromno odjedanput ima vile, vikendice, silne automobile, samo dva džipa kupljena za lov, stanove po Grockoj, po Beogradu, počeo je da se rasipa novcem, a od onih je koji sve što uzmu odmah stave u izlog.

Još malo pa će biti pune dve godine od tog 12. decembra kada vam je zapaljena kuća. Kada se danas osvrnete na taj period...

Rečju, golgota.

Suđenje Simonoviću počelo je u maju prošle godine i od samog početka krenulo je odugovlačenjem, odlaganjima, pritiscima. Prethodno ročište je završeno početkom oktobra ove godine, a naredno je zakazano za 22. oktobar. Gde biste vi locirali ovaj slučaj na sudu, da li je on blizu kraja? Da li ste vi pri kraju golgote u ovom trenutku?

Mislim da sam pri kraju te golgote i da će to doći do kraja. Sudija mi ostavlja utisak časnog i poštenog čoveka, isto kao i zamenik javnog tužioca. Policija i tužilaštvo su vrlo korektno uradili svoj deo posla. Za sve su pribavili izjave, u istražnom postupku svi optuženi, osim Simonovića, potpisali su izjave, neko dva puta, neko tri puta, da su svesni da su učinili krivično delo, da me nisu poznavali, da nisu znali o kome se radi. Optuženi Mihajlović je u istražnom postupku rekao da je nalog za napad na mene dobio od Simonovića, ali je kasnije taj iskaz promenio. Ni ja nisam nikoga od njih poznavao sem Dragoljuba Simonovića. Zato sam, čim se desilo paljenje kuće, rekao da sumnjam na njega jer sam najviše tekstova pisao o njemu.

Dva meseca posle tog događaja, u februaru 2019. razgovarali smo za potrebe teksta u "Vremenu", bili ste u iznajmljenom stanu, i to neposredno posle provale u taj vaš "novi" stan. Simonović je bio u pritvoru i rekli ste mi tada da bi za vašu bezbednost bilo strašno ako ga puste iz pritvora, a bilo bi poražavajuće i za pravosuđe. Ubrzo posle tog našeg razgovora on je ipak pušten.

Kada je Simonović pušten iz pritvora, meni je dodeljeno obezbeđenje.

Simonović nije više opštinski funkcioner, niti funkcioner SNS-a već samo član. Da li je i danas, posle svega, moćan u zastrašivanju?

Kako da ne. Ogromne sume novca je pokrao, mada ne treba ja da kažem da je lopov nego pravosuđe. Ogroman broj prijava podneo sam protiv njega, ali niko ništa nije preduzeo, ništa od toga nije procesuirano. Sve te navode o Simonovićevim krađama, o čemu smo pisali u "Žig info", potvrdila je i budžetska inspekcija, njihov izveštaj je odštampan na 400 strana i to se odnosi samo na 2018. godinu. Vrlo savesno i pošteno su to uradili. Pa ako niko neće da pokrene postupak za ono što smo mi pisali i podnosili kao prijave, zašto neko ne pokrene postupak za ono što je dostavila budžetska inspekcija?

Na jednom od prvih ročišta Simonović nastoji da vas diskredituje kao novinara, ali i ukupan rad "Žig infa". Da li se to i posle nastavljalo?

U advokatskom timu, kao što se zna, Simonovića brani predsednik advokatske komore Srbije, i on je prvi počeo da se bavi time da li sam ja novinar ili nisam. Dao sam im na uvid novinarsku legitimaciju. Pa da li je "Žig info" medij ili nije? Dolazila je inspekcija i kontrolisala nas, pokazali smo rešenje i pokazali da je sve legalno i da posao obavljamo savesno. Nastavili su da se bave takvim nebitnim stvarima želeći da diskredituju što više "Žig info" i mene kao novinara, da smo mi navodno neka reketaška organizacija.

Nakon toga, kao jedna od najvažnijih tema suđenja postala je procena materijalne štete nastale paljenjem kuće. Medijski zapisi sa suđenja pokazuju koliko se na tome insistiralo, išlo se do neverovatnih detalja.

Čak su angažovali i neke nazovi eks­perte navodno da pobiju nalaze sudskih veštaka. Radi se o tome da su veštaci pričinjenu štetu na mojoj kući procenili na više od pet miliona dinara, i da se ta procena sada obara kako bi zatvorska kazna bila manja. Ona može biti do pet ili do osam godina zatvora u zavisnosti od iznosa pričinjene materijalne štete. Zamenik javnog tužioca za Simonovića traži ovu strožiju kaznu.

Međutim, ja se pitam – ako Dragoljub Simonović meni nije zapalio kuću, zašto se onda njegov advokat uopšte interesuje za materijalnu štetu moje kuće?

Raspravlja li se na suđenju o tome ko je zapalio kuću i zašto?

To se uopšte ne pominje, nijednu reč odbrane o tome nisam čuo. Osim onoga iz optužnice da je policajcu Mihajloviću dato 1500 evra da se nađu počinioci, što je on ponudio Novakoviću, Novaković Marinkoviću, a Marinković je angažovao pevačicu i to je tako završeno.

Na suđenju su te izjave promenili. Mihajlović sada tvrdi da je to uradio samoinicijativno, bez znanja Simonovića, pa onda da je rekao Novakoviću da mi se samo polupaju stakla, Novaković je to isto preneo Marinkoviću, a Marinković je sve uradio bez njihovog znanja i pobegao. Pa što meni nisu rekli da polupam stakla ako je tako, da su mi dali 1500 evra da polupam sva stakla, ja bih ih polupao i stavio nova za 300 evra. Dakle, to je čista laž.

Marinković je bio u pritvoru.

Da, bio je u pritvoru, pušten je da se brani sa slobode i pobegao je. Ukratko, bave se svim i svačim da bi imali što više sudskih postupaka i da bi očerupali "zlatnu koku", ja im to ne mogu zameriti, neka rade kako rade.

Ko koga čerupa?

Svi znaju koliko Simonović danas ima novca. Hoćete da mi kažete da sve ove eksperte koji se pojavljuju na sudu plaća neko drugi, a ne on? Hoćete da mi kažete da i ove ostale advokate plaća neko drugi, a ne Simonović? Hiljadu posto mogu da tvrdim da će svi optuženi preuzeti krivicu za svoje delo, da će materijalnu štetu platiti Simonović onoliko koliko bude hteo da plati. Kao i da su optuženi dobili određenu količinu novca, a to nije mali novac, da povuku svoje prvobitne izjave. Tvrdim da to nije mali novac jer je izvesna osoba dolazila prošle godine i kod mene i nudila mi da kažem "bilo koju bezobraznu cifru" da ceo ovaj slučaj ode pod tepih. Ja sam to odbio.

Nikad niste identifikovali tu osobu?

Ne, niti sam je poznavao. Tražio sam da se predstavi, nije hteo, imao sam nameru da pozovem policiju i kada je video koliko je sati, nestao je i nikada se više nije pojavio.

Često je pominjan izraz na suđenju "vrednost ostatka". Šta je to?

E, to znači da sve stvari koje su bile ovde u kući imaju svoju vrednost iako su zapaljene. Koju to vrednost može da ima neka stvar ako je zapaljena, ne znam stvarno. Mogu da shvatim da bi moje vozilo koje je zapaljeno u garaži, ili elektroinstalacija izvađena iz izgorelih zidova mogli da odu u sekundarne sirovine. Ali, možete li da zamislite da njihov ekspert tvrdi da recimo, ako je meni izgorelo pola kauča, da ona druga polovina kauča ima nekakvu vrednost, da ako su na meni izgorela oba rukava, da ona leđa od sakoa imaju nekakvu vrednost, ako je izgorela polovina frižidera, ostala je druga polovina koja je mogla da se proda kao sekundarna sirovina. Znači, samo vrednost, vrednost, jedino je bitna vrednost.

Šta se time dokazuje?

Hoće da kažu da sam ja to maltene sve mogao da prodam i da na tome zaradim znatnu količinu novca. Čak je poznati advokat odbrane izjavio da sam se ja obogatio i da sam stekao kapital zato što mi je zapaljena kuća, jer sam odmah dobio 125.000 evra donacije. A dobio sam 2.600.000 dinara i to znaju svi, tačno je zabeleženo u Fondaciji "Slavko Ćuruvija" koliko sam dobio. Za svaki dinar sam prvo odneo predračun, pa sam tražio ponuđača da izvodi radove i to koji je najjeftiniji da bi se što više radova uradilo. To nije više kvalitet koji je bio, ali upristojio sam malo kuću da mogu da živim u njoj.

Ispitivanje vaše supruge na sudu takođe je odjeknulo u medijima i smatralo se preteranim, čak je nazivano "iživljavanjem".

Kako da ne. I moja supruga i ja trpimo razne laži, šamare, uvrede, a ja nemam teoretsku šansu da im na to odgovorim. To ću moći jedino na završnoj reči, kad do toga dođe. Zasad, i supruga i ja pojavljujemo se samo kao svedoci.

Nakon paljenja kuće moja supruga još nije spavala nijednu noć i pije lekove zbog toga. Nakon paljenja kuće postala je i srčani bolesnik, leči se kod kardiologa. I sada neko nju na suđenju ispituje kako je moguće da ona ima osam prozora, a da ima toliko mnogo zavesa. Ili, da li je moguće da je imala toliko goblena? Kako da li je moguće, čak je i kupovala goblene da ostavi snahama za uspomenu. Neki nisu bili uramljeni, stajali su na ormanu, neki su bili uramljeni, sve je to izgorelo, sve je uništeno.

Drugo, meni niko ne može da nadoknadi moje uspomene. Izgorele su mi fotografije moje porodice, oca, majke, dede, babe. Izgorele su mi čestitke za rođendan koje su mi unuke napisale svojom rukom prvim slovima kada su počele da pišu. I sad mi nije svejedno kad počnem da pričam o tome. Sve te uspomene, fotografije unučadi nakon rođenja, porodice, venčanja, slavlja, tih lepih događaja koje sam u životu doživeo – sve je to jednostavno nestalo. Nestala su mi sva odlikovanja i priznanja koja sam primio kao policajac. Ostala mi je ipak Zlatna plaketa grada Beograda koju sam dobio kao najbolji policajac. Bila je u jednoj metalnoj kutiji i nije izgorela. Uništeni su svi planovi i projekti kuće. Postavljali su mi čak pitanje kako sam smeo da počnem rekonstrukciju kuće dok ne pribavim gradsku građevinsku dozvolu. Dostavio sam sudiji dozvolu i rekao da sam prvo pribavio dozvolu pa sam počeo rekonstrukciju. Drugo, rekonstrukciju nisam smeo da počnem bez saglasnosti zamenika javnog tužioca dok god ne prođu svi sudski veštaci.

Ovo gde sada sedimo je sve bilo otvoreno, izgorela su sva stakla, pa sam privremeno ugradio ova zbog izolacije. Sve što vidite je privremeno. A oni postavljaju takva pitanja. Maltene kao da sam ja optužen. To je prosto neverovatno šta se događa. Ne verujem da će te njihove laži i nebuloze proći kod sudije.

Nakon izveštaja Reportera bez granica u kome je Srbija pala za tri mesta po pitanju medijskih sloboda, čemu je vaš slučaj najviše doprineo, Vučić je još u aprilu ove godine rekao da taj slučaj mora biti rešen što pre. Kada sam razgovarala s vama u februaru prošle godine, malo posle paljenja kuće, rekli ste da vas do tada niko nije zvao iz vlasti. Ne samo iz Grocke, nego ni iz Beograda i uopšte bilo ko od predstavnika države. Da li se nešto promenilo za ove dve godine?

Francuska ambasada me pozvala na svoj prijem, bio sam tamo i Veran Matić me upoznao sa premijerkom Anom Brnabić. Rekla mi je da joj je veoma milo što me upoznala, da obavezno dođem kod nje u kabinet i da meni mora da se pomogne. Pitao sam je kad da dođem, i rekla je da će mi javiti. Neću da grešim dušu, odmah sutradan me zvao šef kabineta Ane Brnabić da dođem kod nje, pa sam sa svojim obezbeđenjem i Veranom Matićem otišao. Premijerka je obećala da će mi pomoći, obećala je kule i gradove i da budem iskren, bio sam prijatno iznenađen i stvarno sam joj verovao svaku reč. Rekla mi je da se javim predsednici opštine Grocka, da oni imaju ogroman budžet i da mogu da pomognu. Javim se predsednici, ona kaže da nema problema i pošalje mi dopis da se javim socijalnoj ustanovi u Grockoj. Javim se socijalnoj ustanovi, a oni mi kao obeštećenje daju 12.000 dinara nepovratne socijalne pomoći. Kad sam pitao šta je to, kažu mi da nemaju više i da je to njihov maksimum koji dodeljuju i da ne znaju što su me poslali kod njih. A gde smeju i da mi daju više kad je tadašnja predsednica opštine bila lični prijatelj Simonovića. Iz Grada Beograda nikad nisu ni kontaktirali sa mnom, a i kako bi kad je Vesić lični prijatelj Simonovića. Da li znate da je opština Grocka imala veći budžet nego opština Novi Beograd? Vesić je stalno bio u Grockoj. Kad asfaltiraju jedan kilometar ulice, tu je odmah Vesić na otvaranju.

Sada živite pod 24-satnim obezbeđenjem, a šta je sa optuženom petorkom za napad, jesu li oni na slobodi?

Svi su na slobodi. Šijački je osuđena, izdržala je svoju kaznu, nanogica i 50.000 dinara. Marinković je u bekstvu, za njim je bila raspisana lokalna poternica, pa centralna, a sada je međunarodna, Interpolova poternica. Mislim da se radi na tome da sve što su organizovali Simonović, Mihajlović, Novaković sada treba svaliti na pleća Marinkovića. Plašim se za njega.

Plašite se? Zašto?

Zato što su mu u kuću ovde dolazili neki ljudi sa zatamnjenim staklima, bez registarskih tablica, obilazili, tražili ga. Plašim se da ga ne likvidiraju, da budem iskren. Otišao sam u policiju i podneo prijavu da sam zabrinut za bezbednost Marinkovića jer ga traže nepoznate osobe i obilaze mu kuću. Da li je taj čovek živ ili nije, da li je u bekstvu ili nije, ne znam. To je čovek bez novca, a čovek bez novca ne može da se krije dugo, neko to mora da finansira. Ali, dobro, doneta je odluka da će mu se suditi u odsustvu.

Nastavljate li i dalje da pišete o Simonoviću?

On mi više nije interesantan. Ne zanima me ni kao osoba ni kao političar. Na njega sam gledao samo kao na opštinskog funkcionera, jer red je da političari konačno počnu da rade u interesu građana, a ne samo sebi da pune džepove. Evo, sad je došao drugi predsednik opštine, dobio je poruku, ako radi časno i pošteno, pohvalićemo ga. Pogreši li, tu smo. Mi se ne bavimo politikom, mi se bavimo političarima. I hoćemo da znamo na šta se ovaj naš novac troši. Ja ne mogu da kontrolišem šta rade ministri, ali mogu da gledam šta se događa u mojoj opštini na lokalnom nivou.

Predviđate li "temu" za naredno ročište 22. oktobra?

Stvarno ne znam šta će još da iznesu, šta će još da traže, sve što su tražili to su dobili. U interesu svih nas, a pogotovo mladih, jeste da konačno jedan od političara koji je vršio pronevere novca bude osuđen. A to je vrlo teško. To je kao kada u vodi onaj talog, mulj, fekalije izađu na površinu. Teško to može ponovo da se vrati na dno. Vlasti su se dočepali bahati ljudi, neobrazovani, lopurde, kriminalci. I svi oni su se približili ili dograbili državnu kasu. Kako sad te ljude odvojiti od državne kase? Kako vi sada njima da oduzmete vlast?

Niste, dakle, sigurni u ishod suđenja?

Svašta možemo da očekujemo, ali ja sam ubeđen da Simonović mora da bude osuđen, jer u protivnom to bi bio ogroman šamar i pravosuđu i medijima, a sloboda medija bi pala na poslednje mesto.

Ivana Milanović Hrašovec