Svet, Srbija, pandemija:
Treći talas dolazi

Broj novozaraženih koronom divlja u celom svetu, evropski lideri proglašavaju poraz, a Srbija nije spremna ni za sezonski grip

Zvanični dnevni broj novozaraženih virusom korona u Srbiji ponovo je trocifren, a da nas novi talas, to jest rast broja obolelih tek čeka jasno je i bez upozorenja struke, s obzirom na kretanje broja obolelih u zemljama iz okruženja. Hrvatska, Crna Gora, pa čak i Slovenija, nedeljama muče muku sa trocifrenim brojevima novozaraženih, dok je u Rumuniji situacija apsolutno najgora, jer tamo dnevno oboleva i do 3000 ljudi. Iako se većina zemalja Jugoistočne Evrope (sa izuzetkom Rumunije i Bugarske) drži na trocifrenim brojevima (od stotinak u Crnoj Gori do četiri stotine u Grčkoj), epidemija ne jenjava, naprotiv, udara punom parom. U Crnoj Gori, samo između ponedeljka i utorka ove sedmice preminulo je devet ljudi, što je rekordan broj za ovu zemlju od pojave korona virusa.

Na dan kada nastaje ovaj tekst (utorak po podne), Španija beleži 28.000 novih slučajeva za 24 sata, Britanija 14.000, Rusija 13.000, a SAD 46.000.

Od ove sedmice će u Hrvatskoj biti ograničen rad ugostiteljskih objekata od 6 do 24 časa, odlučio je Nacionalni stožer. Radno vreme do ponoći odnosi se, osim na kafiće i restorane, i na pružaoce ugostiteljskih usluga u domaćinstvu i porodičnim poljoprivrednim i drugim objektima, osim za usluge smeštaja. Ugostitelji su dužni da organizuju rad uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera.

...i zatvoreni barovi u Berlinu posle 23h

EVROPA U KARANTINU

Holandska vlada razmatra novu rundu socijalnih ograničenja, uključujući i moguće zatvaranje kafića i restorana, dok se zemlja bori da stavi pod kontrolu širenje virusa u jednom od glavnih evropskih žarišta. Broj slučajeva poslednjih nedelja raste, sa rekordnih 7400 u ponedeljak. Holandija ima jednu od najviših stopa zaraženosti po broju stanovnika na svetu.

U belgijskim provincijama Valonski Brabant i Luksemburg od ponoći 14. oktobra na snazi će biti policijski čas zbog suzbijanja sve veće zaraze korona virusom. Od jedan posle ponoći do šest časova ujutru građanima će biti zabranjeno da budu na otvorenom, osim zbog posla, hitne medicinske pomoći ili "više sile", navode lokalne vlasti. Obe provincije nalaze se na francuskom govornom području, u Valoniji, koja je, pored Brisela, najviše pogođena novim talasom kovida 19.

Velika Britanija ustanovila je sistem restrikcija u tri nivoa. U celoj zemlji, rad pabova ograničen je do 22 sata, a ljudi smeju da se okupljaju u grupama od najviše šestoro, bilo u zatvorenom ili na otvorenom. U najvećim žarištima restrikcije su na nivou dva, što, osim navedenog, podrazumeva zabrane mešanja članova različitih domaćinstava u zatvorenom, a pravilo od šest ljudi važi samo na otvorenom. Treći nivo restrikcija još uvek nije uveden nigde u Velikoj Britaniji, ali ako do njega dođe, to će značiti apsolutnu zabranu mešanja ljudi iz različitih domaćinstava i napolju i unutra, zatvaranje svih pabova, barova, restorana, teretana, kladionica, kazina i slično, dok će prodavnice, škole, fakulteti i narodne kuhinje ostati otvoreni.

Najdecentralizovanija evropska zem­lja, Nemačka, beleži znatan rast obolelih u svim svojim pokrajinama, te shodno tome pokrajine uvode različite restriktivne mere. One su najstrože u Berlinu i Frankfurtu gde je uveden i policijski čas. U Berlinu važi zabrana kretanja od 11 uveče do 6 ujutru, dok u Frankfurtu ona važi samo za okupljanja u restoranima, a služenje alkohola u barovima i restoranima potpuno je zabranjeno.

SVET JE PODBACIO

Na samom početku 2020, kada je bilo evidentno da korona virus iz Kine prelazi u druge države, pa i na druge kontinente, Svetska zdravstvena organizacija odlučila je da isproba novi način borbe sa novootkrivenim virusom. Za razliku od ranijih, sličnih situacija sa pandemijama SARS-a i MERS-a (bliski srodnici novog korona virusa), SZO ovog puta ne preporučuje zatvaranje granica zemalja u koje je virus već stigao, već preporučuje da se sve snage usmere na očuvanje slobodnog prometa roba i ljudi, uz preventivne mere poput merenja temperature i informativnih letaka na aerodromima. O novom korona virusu svet ni danas ne zna mnogo, ali tada se znalo daleko manje nego sada. Ležernost SZO je išla do danas nezamislive preporuke da se zaštitne maske ne nose, osim u slučaju da imate simptome ili da ste zdravstveni radnik. Razlog tome bio je ekonomske prirode – maski nije bilo na svetskom tržištu jer je Kina, najveći proizvođač na svetu, svu proizvodnju usmerila na sebe, kao prva zemlja koja se susrela s novim virusom.

Devet meseci kasnije, 26. septembra ove godine, evropski lideri u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija kritikovali su kolektivni neuspeh u obuzdavanju pandemije korona virusa, ocenivši da je vreme za drugačije modele međunarodne saradnje.

Španski premijer Pedro Sančes rekao je da je kriza izazvana pandemijom doprinela da lideri naglo shvate da su svi deo jednog sveta. Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kazao je da je pandemija otkrila "slabost zemalja koje su mislile da su jake". Dok su pojedini evropski lideri na tom sastanku zatražili veća ovlašćenja za Svetsku zdravstvenu organizaciju, papa Franja opomenuo je sve zemlje članice UN da moraju da izaberu između solidarnosti i elitizma, kada je reč o borbi protiv kovida 19.

VAKCINE NEMA, ALI ĆE KOŠTATI

Koliko je svet spreman na solidarnost, najbolje se vidi na primeru potrage za vakcinom. Dok sa jedne strane sve zemlje, kompanije i naučne institucije koje rade na razvoju različitih vakcina tvrde da, ako baš njihova bude uspešna, neće ići na sticanje profita, sa raznih strana cure informacije koje govore suprotno. Oksfam, globalna mreža organizacija za borbu protiv siromaštva, upozorila je još početkom septembra da su bogatije zemlje sveta već odvojile sredstva kako bi svojim stanovnicima prve obezbedile vakcinu protiv kovida 19, onog trenutka kad ona bude napravljena, ko god da je napravi.

Astra Zeneka, farmaceutska kompanija koja sa Univerzitetom Oksford razvija vakcinu u koju svet polaže najveće nade, odavno je objavila kako nema nameru da profitira na vakcini. Ova kompanija već je obezbedila pogone širom sveta u kojima će vakcina, ako se pokaže kao delotvorna, biti proizvedena. Obezbeđeni su pogoni, sredstva i načini distribucije za inicijalne dve milijarde doza. Nažalost, izgleda da ovo ipak nije topla priča o ljudskosti i solidarnosti. Iz jedne brazilske fabrike koja treba da proizvodi "oksfordsku vakcinu" procurio je ugovor u kom zaista piše da će se vakcina proizvoditi i distribuirati po proizvodnoj ceni širom sveta sve dok traje pandemija. Međutim, kraj pandemije ovaj ugovor ne definiše kao onaj trenutak kada Svetska zdravstvena organizacija objavi da je gotovo (SZO je globalnu pandemiju proglasila 11. marta). U ovom ugovoru, koji su objavili svi relativno kredibilni svetski mediji (pandemija je pokazala da je i medijski kredibilitet krhkog zdravlja), piše da će se vakcina proizvoditi neprofitno do jula sledeće godine. U julu 2021. niko drugi do kompanija Astra Zeneka proceniće da li se i dalje može govoriti o pandemiji, pa ako proceni da u tom trenutku više nema pandemije, vakcinu će prodavati po tržišnoj ceni. Jul 2021. uopšte nije daleko, kliničko istraživanje "oksfordske vakcine" je u trećoj, najdužoj fazi, povremeno nailazi na teškoće (nedavno je obustavljeno pa nastavljeno), pa je veliko pitanje da li će u julu sledeće godine vakcina, ako je uopšte efikasna, biti čak i napravljena. Sa ovako kratkim rokom za neprofitnu distribuciju vakcine koja, podsetimo, još i ne postoji, opravdana je sumnja u to da li je Astra Zeneka ikada zaista imala nameru da je distribuira bez zarade.

Da zlo bude veće, ispitivanje "oksfordske vakcine" je među najtransparentnijim, svaki zastoj i teškoća su uredno saopštavani javnosti i razvoj ove kandidat-vakcine mediji praktično direktno prenose iz sata u sat. Kad su oni ovako mutni po pitanju distribucije, kakva li je tek situacija sa drugim kandidatima za vakcinu? Doda li se tome otimačina koja je na svetskom tržištu vladala oko zaštitne opreme i respiratora, pitanje je koliko će svet biti raspoložen da posluša papu Franju i izabere solidarnost.

ZA TO VREME U SRBIJI

Iako praktično sve zemlje iz okruženja beleže ozbiljan rast obolelih u poslednjih osam nedelja, sudeći po zvaničnoj statistici, u Srbiji rast tek kreće. Javnost nema mnogo razloga da veruje u zvanične podatke, naročito posle otkrića člana Kriznog štaba Predraga Kona da je samo u Beogradu stvarni broj preminulih do juna trostruko veći od onog koji nam je pokazan. Međutim, staromodna novinarska metoda poznatija kao odlazak na lice mesta, kao i razgovori sa nedavno testiranima u različitim gradovima Srbije pokazuje da nema gužvi u kovid ambulantama. Hajde da budemo optimistični i nadamo se da su ovog puta brojke tačne.

Vlast je poslovično nesnađena, te na navode o pogrešnim brojevima reaguje agresivno, tvrdnjama da niko od njih nije lagao javnost, iako niko ne tvrdi da lažu, nego da broj zaraženih i broj preminulih nisu tačni. Sve što mediji i javnost žele jeste odgovor na pitanje zašto je broj pogrešan i ko je odgovoran za grešku. Da li je neko lagao ili govorio neistine, potpuno je drugo pitanje. Kad smo kod neistina, 21. jula predsednik Srbije za jesen je obećao dva miliona vakcina protiv sezonskog gripa, da bi krajem septembra dr Kon rekao da će Srbija uvesti 350.000 vakcina, eventualno 500.000. U zdravstvenim ustanovama vakcina protiv sezonskog gripa dostupna je za rizične grupe od 1. oktobra i već je teško doći do nje. Za sve ostale, ono malo doza koje budu dobile apoteke stiže polovinom decembra. Do tada ćemo svi iskašljati ovo malo zdravog razuma što nam je preostalo.

Jovana Gligorijević