Ugrožena kulturna baština:
Tetkica Bibija iz Gospodara Vučića

Hoće li pred bagerima investitorskog urbanizma nestati beogradska romska kapelica i spomenik romskim žrtvama iz balkanskih ratova, i Prvog i Drugog svetskog rata

Tačno dve hiljade godina od kako je, prema Novom zavetu, Isus iz Nazareta izbacio trgovce iz hrama, u Novom Sadu vladika bački Irinej Bulović izbacio je iz hramova SPC turiste i Novosađane koji su učestvovali u vođenoj turi "Novosadske crkve i hramovi". Trgovci su ovog puta ostali.

Naime, koleginica Ivana Rajinac, koja vodi pomenuti program tura (organizujemo ga već tri godine) dobila je ovog petka mejl sekretara Crkvene opštine novosadske protojereja Miloša Stojanovića: "Obzirom na nedavne i sve učestalije javne istupe vlasnika i direktora kompanije Color Media Communications i kleveta koje je izgovorio na račun Srpske Pravoslavne Crkve i njenog odnosa prema sopstvenoj duhovnoj, istorijskoj i kulturnoj baštini, ne želimo da budemo deo takvog projekta...".

Očigledno da je tekst "Rat protiv srpskog baroka" objavljen na stranicama "Vremena" naišao na veliko interesovanje unutar SPC. "Zabranjena tura" koju je, kao i sve do sada, vodila licencirani turistički vodič Biljana Milošević, u subotu je održana, bilo je mnogo ljudi, a o Nikolajevskoj, Uspenskoj i Sabornoj crkvi turisti i Novosađani su slušali na trotoaru ispred tih hramova.

Zanimanje ljudi za ugroženu kulturnu baštinu Srbije proteklih meseci, od kako smo pokrenuli FB stranicu "Baština bez zaštite", sve je veće. "Najvećoj romskoj svetinji u Beogradu preti katastrofa ogromnih razmera, nameravaju da je sruše i da završi na smetištu. Kao ni prethodnih godina, ni sada država, Grad ili opština nisu bili u stanju da preduzmu bilo kakve korake kako bi se ovakva istorijska baština grada Beograda sačuvala!", zavapio je pre mesec dana na pomenutoj Fejsbuk grupi Branislav Jovanović iz Beograda i tako pokrenuo interesovanje javnosti za još jedan slučaj uništavanja kulturne baštine, koji u ovom slučaju još teži pošto je reč o svetinji i inače ugrožene romske zajednice.

Prostor u Gospodara Vučića 49 koriste Udruženje beogradskih Cigana svečara Tetkice Bibije i druga romska udruženja još od dvadesetih godina prošlog veka. Tu su podigli svoje svetilište, kapelicu posvećenu svetici Tetkici Bibiji, zaštitnici dece, o kojoj postoje mnoge legende. Po najpoznatijoj, Bibija je išla selom od vrata do vrata u vreme kolere sa dva jareta. Niko nije hteo da je pusti u kuću, sve dok nisu stigli do jedne siromašne porodice sa šestoro dece. Podelili su sa njom parče hleba, a Bibija je njihovu bolesnu decu te noći izlečila. Tetkica Bibija je krsna slava pravoslavnih Roma i obeležava se u pomenutim prostorijama. Od prošlog decembra Slava Tetkica Bibija je uvrštena u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, čime je njena kapela postala kultno mesto.

...i spomenik romskim žrtvama

U dvorištu se nalazi spomen-obeležje nastalo u znak sećanja na Rome stradale tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, i na njemu četiri mermerne ploče sa 54 uklesana imena palih boraca, kao i imena dobrotvora i članova udruženja koji su podigli spomenik 1921. godine uz pomoć dobrovoljnih priloga srpskog, ciganskog i jevrejskog stanovništva. Ovaj spomenik je jedino obeležje na teritoriji Srbije posvećeno stradalim Romima tokom tih ratova. Pored spomenika, u dvorištu je postavljena i spomen-ploča posvećena žrtvama nacista tokom Beogradske racije iz 1941. godine.

Kosta Savić, predsednik Odbora za odbranu svetinja, kaže da su i ova kapelica i ovi spomenici jedinstveni u Beogradu, i da za Rome imaju veliku sentimentalnu vrednost. Nažalost, 1976. je nacionalizovan kao vlasništvo Grada. Bunili su se, "ali niko od nadležnih nije tome pridavao značaj!" kaže Savić. Septembra prošle godine, "bez ikakve najave i upozorenja, bageri su krenuli da ruše. Odmah smo pozvali patrolu policije koja je reagovala. Uništavanje je odloženo, ali je ovom prilikom krov većim delom srušen. Ceo postupak je 14. septembra zaveden u Drugom osnovnom sudu u Katanićevoj i od tada, već evo više od godinu dana, nije ništa preduzeto. Svi se prave gluvi na naša pitanja!" Ubrzo će se saznati da njihove prostorije više ne pripadaju Gradu već nekom vlasniku. Prema rečima Koste Savića, Romi su slali gradonačelniku Beograda zahtev za prijem i obraćali se raznim institucijama – nisu ih udostojili nikakvog odgovora. Nisu reagovali ni Republički ni Gradski zavod za zaštitu spomenika kulture.

Pre dva meseca, katanac i lanac koji su služili za zaključavanje nestali su preko noći i zamenjeni su, te Romi više ne mogu ni na koji način da uđu u svoje prostorije. Ivan Vasić, sekretar Udruženja beogradskih Cigana svečara Tetkice Bibije, kaže da nisu uspeli da saznaju da li će spomenik biti izmešten ili uništen. "Sve liči na to da je drugi scenario verovatniji. Verovatno samo čekaju dozvolu za rušenje. Sada su nam društvene mreže jedina opcija da dopremo do što većeg broja ljudi. Kao poslednju opciju planiramo da uputimo molbu za prijem kod predsednika ili premijerke. Samo deset minuta bi nam bilo dovoljno. Ne tražimo više. Imam sve papire, sve molbe i zahteve koje čuvam i koje mogu svima da pokažem."

Prošle nedelje, Društvo konzervatora Srbije, Evropa Nostra Srbija i ICOMOS Srbija uputili su javni apel svim nadležnim institucijama Republike Srbije i Grada Beograda. "Apelujemo da se odmah zaustave sve vrste pritisaka na dosadašnji rad stručnjaka i Romske zajednice koji udruženim snagama već godinama pokušavaju da navedene objekte istraže i zaštite, a užurbane akcije rušenja i netransparentna promena vlasništva nad objektima u okviru parcele sankcionišu. Gubitak ovih značajnih spomenika predstavljao bi nenadoknadivu štetu našem društvu i značio bi brisanje jednog izuzetno važnog istorijskog sloja u kulturi grada Beograda i Republike Srbije!", kaže se u apelu ova tri udruženja.

Pišući ovaj tekst, setio sam se razgovora koji sam pre pola godine za novosadski "Dnevnik" vodio sa Gavrilom Vinčićem (94) iz sremskog sela Molovin. On mi je pričao o likvidaciji 97 članova tamošnje romske porodice Familić od strane ustaša 1942. godine. Dok su ih vodili od Molovina do železničke stanice u Šidu, sa koje su poslani u Jasenovac odakle se niko nije vratio, Romi su morali da sviraju i pevaju dok su ih tukli. Tako je nastala čuvena Mugina pesma sa stihom "Ciganska je tuga pregolema", proslavljena kasnije u filmu Aleksandra Petrovića Biće skoro propast sveta.

Patnje kroz koje su naši Romi prošli u 20. veku zaslužuju da se u 21. veku prema njima i njihovim svetinjama odnosimo sa posebnim poštovanjem i pažnjom. Da li će investicioni urbanizam i ovog puta biti moćniji od kulturne baštine?

Robert Čoban