Intervju – Danijel Server:
Vučić neće priznati Kosovo

"Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće"

Sviđalo se to nekome ili ne, ali ono što se dešava u Srbiji ili na Balkanu retko kada se nađe u američkim medijima. Samim tim, ima sve manje stručnjaka u SAD za koje se zaista može reći da prate i poznaju situaciju u tom delu Evrope. Odupirući se tom trendu, profesor na Univerzitetu "Džon Hopkins" Danijel Server, jedan od najvećih američkih poznavalaca prilika na Balkanu, nedavno je ponovo skrenuo pažnju na sebe ocenom kako ne veruje da bi Srbija mogla da postane članica EU u skorašnjem periodu, jer je stanje demokratije sve lošije.

S druge strane, i sama Amerika se suočava sa oštrim političkim podelama, rasnim sukobima i nezaposlenošću koja raste, dok je situacija u vezi sa pandemijom iz dana u dan sve gora. "Sve stvari o kojima govorite zaista se dešavaju", kaže Danijel Server u razgovoru za "Vreme", dodajući kako je "važno zapamtiti da su SAD demokratska država sa konsolidovanim institucijama koje su prolazile kroz mnoga teška razdoblja".

"Samo tokom mog života dogodio se Drugi svetski rat (ja sam se rodio na kraju tog sukoba), izvršeni su atentati 1963. i 1968. godine, došlo je do protesta za građanska prava i protiv rata u Vijetnamu, prošli smo kroz inflaciju i ekonomske izazove, a na kraju se dogodio i 11. septembar… Mislim da ćemo naći put i iz tekućih izazova kažnjeni, ali ojačani", dodaje Server.

"VREME": Kako je uopšte moguće da se najmoćnija zemlja sveta nađe u ovakvoj situaciji?

DANIJEL SERVER: Moćne države mogu da prave veće greške nego manje moćne zemlje. Iz moje perspektive, invazija Iraka i izbor Donalda Trampa su dve spektakularne pogreške.

Ko je odgovoran za to?

Odgovorni su svi Amerikanci i već su za to platili visoku cenu.

Ako uoči novih predsedničkih izbora pogledate to sa distance, zašto su ljudi uopšte glasali za Donalda Trampa?

Po mom mišljenju, belački rasni bes je ključni faktor, naročito među starijim muškarcima. Naravno, postoje i mnogi drugi uzroci: sve manje zarade srednje klase, gubljenje poslova, zaostajanje u takmičenju na međunarodnom planu, ogorčenost zbog imigranata i slično.

Pojedini državni zvaničnici Srbije i deo srpske zajednice sada su direktno podržali Donalda Trampa u borbi za novi predsednički mandat. Da li je zaista u interesu Srbije da na taj način staje na Trampovu stranu?

Tramp se u dijalogu između Prištine i Beograda priklonio Srbiji, mada to nije donelo bilo kakvu značajnu korist Beogradu. Siguran sam da su njegovi ljudi vršili snažan pritisak da mu zauzvrat osiguraju podršku. Mogu reći da mudre vlade ne staju na bilo čiju stranu u američkim izborima, čiji je ishod uvek neizvestan.

Da li su pozivi Srbima u Americi da podrže Trampa mešanje u unutrašnje stvari SAD, kako se moglo čuti?

Sasvim je sigurno da bi se neki građani Srbije usprotivili ako bi Amerikanci direktno podržali nekog od kandidata u Srbiji, kao što smo mi učinili sa Vojislavom Koštunicom 2000. godine. Ali iskreno, niko osim američkih Srba nije primetio entuzijazam Beograda oko Trampa. Američki Srbi možda mogu da utiču na izbore delimično u Ohaju, mada ni to nije odlučujuće.

Kakve mogu biti posledice te odluke o podršci Trampu?

Kao posledice se mogu videti i neke izjave Džoa Bajdena koje mnogi Srbi doživljavaju kao zauzimanje otklona prema Srbiji. Mislim da nije bilo previše mudro to izazivati.

Da li je ta podrška deo stava Srbije da je Kosovo i dalje njen sastavni deo?

Mislim da zapravo ne postoji politička iluzija da je Kosovo i dalje deo Srbije. Svi političari u Srbiji shvataju da više nikada neće upravljati Kosovom i da će morati da priznaju njegov suverenitet i nezavisnost kao uslov za pristupanje Evropskoj uniji. Oni jedino još koriste pitanje Kosova da bi zadobili neke političke poene na domaćem planu i odvratili pažnju od loše ekonomske situacije.

Ali, ogroman broj ljudi u Srbiji i dalje tvrdi da je Kosovo srce Srbije koje vole više od sebe samih, ponavljajući mantru o "srpskoj svetoj zemlji i duhovnoj kolevci"?

Ako to rade, trebalo bi da odu i posete Kosovo. Gotovo niko to ne čini.

Nakon višegodišnjih pregovora, kosovski premijer Avdulah Hoti i srpski predsednik Aleksandar Vučić potpisali su na ceremoniji koju je organizovao američki predsednik sporazum o ekonomskoj normalizaciji. Može li taj dogovor s vremenom zaista da postane neka vrsta istorijske prekretnice?

Mislim da je sve to jedna tanušna kaša. Ukoliko zaista želite istinsku normalizaciju, potrebno bi bilo dodati mnogo mesa.

Ipak, ovaj sporazum omogućava jačanje ekonomske saradnje između Srbije i Kosova, što je važno za obe strane?

Naravno, krenite odmah sa uklanjanjem carinskih barijera i prihvatite Kosovo kao nezavisnu i suverenu državu u regionalnim i međunarodnim organizacijama, čak i ako nema uzajamnog priznanja.

Mislite da je ovaj sporazum samo alatka u Trampovoj predsedničkoj kampanji koja će biti vrlo brzo zaboravljena u SAD?

Upravo tako. Taj sporazum neće vredeti ni papira na kome je odštampan ukoliko njegovu implementaciju ne bude pratila ogromna podrška. Do sada nije bilo gotovo ničega, ili vrlo malo, osim izjava privrednih komora. To je jedina vrednost.

Šta mislite, da li će Aleksandar Vučić priznati Kosovo?

On kaže da neće. Ja mu verujem. Mislim da će Srbija najverovatnije imati novog predsednika pre nego što prizna Kosovo.

Sa druge strane, Srbija radi na ispunjavanju uslova za članstvo u Evropskoj uniji. Da li je Vučić neko ko će dovesti Srbiju do EU?

On može da napravi napredak u tehničkim aspektima pristupanja EU, ali je on suštinski zakazao u ispunjavanju uslova vezanih za slobodu medija i sudstva, da ne govorimo o statusu Kosova.

Očigledno je da je u Srbiji ugrožena demokratija, da režim kontroliše ogromnu većinu medija i da je vladajuća Srpska napredna stranka ugrozila politička prava i građanske slobode. Mnogi su spremni da kažu kako je Aleksandar Vučić u nekim aspektima čak gori i od samog Slobodana Miloševića?

Ne, ja nisam spreman da idem tako daleko. Prema mom mišljenju, Milošević je kriv za masovne zločine, pa čak i genocid, mada nije dočekao presudu Haškog tribunala. Vučić je bio Miloševićev ministar informisanja i samim tim je kriv zbog tog udruživanja, ali ne mislim da se njegovo trenutno ponašanje na bilo koji način približava Miloševićevim ubilačkim porivima.

Mislite da Vučić igra Miloševićevu ulogu u samoj Srbiji?

On je u Srbiji akumulirao onu istu vrstu autokratske moći koju je imao i Milošević. Očigledno je da on ima ambicije da kontroliše Srbe u Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ipak, on onima koji nisu Srbi tamo ne radi ono što je radio Milošević.

Uprkos svemu tome, izgleda da je Vučić omiljeni lider Evrope na Balkanu. Da li EU čini dovoljno u odnosu na njegovu autokratiju?

Ne čini. Evropska unija bi morala da sluša mnogo više nemačkog ambasadora u Ujedinjenim nacijama Kristofa Heusgena.

Zašto EU ćuti na očigledno nazadovanje demokratije u Srbiji? Da li se plaši približavanja Rusiji i ruskog uticaja?

Pretpostavljam da je to razlog, ali ako se ne insistira na omogućavanju demokratije i ne snose posledice zbog nazadovanja, EU dopušta Srbiji da sve više pada u sferu ruskog uticaja.

Mislite da je Balkan za Rusiju zaista bojno polje gde se nastoji zaustaviti širenje NATO i EU?

Da, to je cilj Rusije, uključujući ugrožavanje vladavine demokratije u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu. Ipak, Moskva ne troši previše resursa u tim naporima. Sve se to radi na jeftin način i prevaziđenim metodama. Balkan nije ništa važniji Moskvi nego Vašingtonu. Zbog toga bi Brisel morao da se mnogo više fokusira na taj region.

Da li je plan oko razmene teritorija Kosova i Srbije, što je možda bila i jedna od ideja Trampove administracije, trajno pokopan?

Nije. To je zombi koji luta zemljom čekajući sledeću budalu da ga oživi.

Hajde da probamo da predvidimo ko će biti sledeći predsednik SAD, Tramp ili Bajden?

Dva najbolja prognozera su "Ekonomist" i portal 538. Oba trenutno daju Bajdenu više od 85 procenata šansi da osigura većinu glasova u elektorskom koledžu koji odlučuje o tome ko će biti predsednik, predviđajući da bi potencijalno razlika u broju glasova mogla biti mnogo veća nego što je to bilo u slučaju Hilari Klinton 2016. godine. No, do izbora ima još nedelju dana, tako da će se Bajdenova prednost verovatno smanjiti dok Tramp (o čemu možete pročitati u mom postu na www.peacefare.net) pokušava da izvede neki trik u samoj završnici.

Slobodan Kostić