SAD – Pobeda Džozefa Bajdena:
Teška zaostavština Donalda Trampa

Donald Tramp je pobedio na Floridi. Džozef Bajden u Džordžiji. I tako redom, u državi za državom. Politička karta Amerike je podeljena na plave i crvene površine. Duboko podeljeno je i američko društvo. Više od 71 milion Amerikanaca glasalo je za aktuelnog republikanskog predsednika, više od 75 miliona za demokratskog izazivača. Četiri godine "trampizma", besomučnih laži, teorija zavere, pretvaranja političkih protivnika u neprijatelje, zloupotrebe položaja, degradacije institucije predsednika "lidera slobodnog sveta", izolacionističke politike, stvaranja neprijatelja širom sveta, pretvaranja politike u rijaliti šou nije odbilo gotovo polovinu Amerikanaca od Trampa. Naprotiv, iako odlazi iz Bele kuće, novonastala milionska armija "trampista" ostaje. Republikancima ostaje veliki problem da Amerikance koji su sledili Donalda Trampa vrate u okrilje partije od koje se on odmetnuo. Bajden stoji pred gotovo nepremostivim izazovom – da razjedinjenu Ameriku ponovo ujedini oko demokratskih vrednosti koje je Tramp razgrađivao gde je stigao. Čini se da obračun između Trampa i predtrampovske Amerike nije okončan pobedom Bajdena, već da tek počinje

Mada će se na zvanično proglašenje rezultata predsedničkih izbora u SAD čekati nedeljama, Džo Bajden je, po svemu sudeći, pobedio Donalda Trampa. Sada je još samo preostalo da se nađe neko ko će izaći na kraj sa idejama o rasnoj nadmoći belaca, američkom protekcionizmu, zidu na granici sa Meksikom i raznim belosvetskim zaverama koje je, direktno ili indirektno, svesno ili nesvesno, podržalo više desetina miliona Amerikanaca.

To ne znači da oni koji su dali glas kandidatu republikanaca zaista veruju kako korona može da se izleči ubrizgavanjem sredstva za dezinfekciju. Deo njih verovatno misli da u tome možda ima neko zrnce istine što, na sreću, nisu proveravali na sebi ili drugima, ali su im zato daleko privlačnija razmišljanja da se treba trajno rešiti migranata, pokazati zube Kini i napraviti od Amerike ponovo veliku zemlju, zbog čega će republikanci najverovatnije i zadržati većinu u Senatu.

Svako od njih je u trampizmu našao nešto za sebe tako da će Bajdenu biti potrebno poprilično državničkog umeća da ostvari svoje obećanje o "ujedinjenju duboko podeljene zemlje", koje je dao tokom prvog obraćanja naciji nakon što je proglasio pobedu na predsedničkim izborima. Tim pre što su oni koji su sada podržali Trampa savršeno dobro znali sa kim imaju posla, što se ne bi baš moglo reći za prethodne predsedničke izbore kada su glasali za njega iz paničnog straha što se njihov svet ruši; tražili su nekoga ko će ih zaštititi od sebičnih interesa vašingtonskog establišmenta i nezasitosti multinacionalnih kompanija.

...i budući predsednik Amerike, Džozef Bajden

SANIRANJE NEZADOVOLJSTVA

Govoreći za "Vreme" o tome da je više od 70 miliona Amerikanaca glasalo za Donalda Trampa, što je oko sedam miliona više nego na prethodnim izborima, bivši specijalni savetnik za Evropu u administraciji Baraka Obame Čarls Kapčan kaže da tim Džo Bajden – Kamala Haris sada mora da radi na "saniranju izvora temeljnog nezadovoljstva koje je dovelo do prvog izbora Donalda Trampa i da se pozabavi uzrocima podrške koju i dalje uživa njegova politika".

"Borba protiv ekonomske nesigurnosti i reforma imigracione politike moraju da budu glavni prioriteti. U svetlu političkih podela u Americi, Bajden i Haris moraju da urade sve što je u njihovoj moći da ponovo uspostave politički centar", smatra Kapčan, koji je trenutno jedan od članova američkog Saveta za spoljne poslove.

RASNO PODELJEN GRAD

To će u Floridi možda biti mnogo veći izazov nego na nekim drugim mestima, jer je suprotno očekivanjima i predviđanjima u ovoj saveznoj državi Tramp odneo ubedljivu pobedu nad predsedničkim kandidatom demokrata. Uprkos tome, Majami je u tišini dočekao izborne rezultate iz ostalih saveznih država.

U ovom delu Amerike nije bilo većih tenzija ni kada su se nemiri i protesti proširili zemljom nakon smrti Džordža Flojda, uz paljenje policijskih vozila, sukobe sa policijom, uništavanje imovine i pljačkanje radnji. Dešavalo se, doduše, da u severnom delu Majamija gde najvećim delom živi brojna afroamerička zajednica, morate da sačekate desetak minuta u kolima dok grupa ljudi stoji na ulici sa transparentima "Životi crnaca su važni", ali nije bilo ništa više od toga.

Ogromna većina žitelja ovog grada nije bila previše osetljiva na vidljive tragove rasne podvojenosti, mada u tom, treba li uopšte reći, siromašnom i zapuštenom delu ovog megapolisa možete videti škole u kojima nema nijednog đaka bele puti, kao što, na primer u mondenskom centru Majami Biču, koji se nalazi samo nekoliko kilometara dalje prema obali okeana, pohađa nastavu zanemarljiv broj dece tamne boje kože.

RADNIČKI MILIJARDER

Poslednji ženski marš je održan dan posle Trampove inauguracije. Mogli ste da vidite samo jednu zatvorenu ulicu u dalekom Majami Gardensu i nekoliko desetina učesnika protesta, ukoliko vas nije mrzelo da se vozite kolima više od sat do ovog skupa koji nije privukao nikakvu pažnju milionskog Majamija, mada se još tada moglo čuti da je Trampovo predsednikovanje počelo maršem žena i da će se završiti glasanjem tih istih žena protiv njega.

Rečeno, učinjeno. Oni koji su ignorisali ova i slična okupljanja, sada sa nekom vrstom tihe zebnje iščekuju smenu vlasti na čelu zemlje, jer su u neotesanom, samohvalisavom i činjenicama nesklonom predsedniku videli pravu osobu za obične ljude Floride, nazivajući ga "svojim radničkim milijarderom", gledajući gotovo svakodnevno njegove luksuzne posede u obližnjem Doralu.

Upravo na Floridi živi ogromna, velikim delom radnička, latino-američka zajednica – gotovo svaki četvrti stanovnik Floride vuče poreklo iz Latinske Amerike. Veliki broj njih je glasao za Donalda Trampa uprkos tome što se on borio protiv dolaska imigranata. Deo objašnjenja leži u njihovoj dubokoj lojalnosti Sjedinjenim Američkim Državama. Veliki deo njih ili njihovih roditelja došao je sa Kube i svako spominjanje "socijalizma", bez obzira što niko u Bajdenovom timu nikada nije rekao da podržava slične ideje, budi neprijatna sećanja na ono od čega su utekli glavom bez obzira.

IZNENAĐENJE S JUGA: "Latinosi za Trampa" na Floridi

KUBA IZVAN KUBE

Nedaleko od Majamija, duboko u Meksičkom zalivu, leži niz malih ostrva povezanih sa kopnom auto-putem simboličnog naziva US1, koji potom ide na sever do Džordžije. Kada dođete na sam kraj tog puta, u pitoreskni gradić Ki Vest, putujući do tamo beskrajnim mostovima preko tirkiznog okeana, videćete poveći metalni stub što obeležava tačku koja je udaljena svega 90 milja (150 kilometara) od Kube. Svuda okolo su kubanski restorani u kojima se služi tradicionalna čorba od crvenog pasulja sa dimljenom lacon svinjetinom i pirinčem, puše "havane", pije rum i mohito, sluša salsa, pleše mambo, ali sve to bez Kubanca. Kubanci tu rade, ali su gosti iz svih drugih delova Amerike.

Na toj tački Ki Vesta gotovo nikada nećete sresti nekoga od tih milion i po Kubanca koji žive na Floridi kako nostalgično stoji u redu za fotografisanje, kao što ćete videti one koji su pobegli sa Balkana da čekaju na slobodan sto u Rakija Loungeu u glavnoj turističkoj ulici Majami Biča da bi pojeli nešto što se naziva ćevapčićima.

Sa druge strane, ta latinoamerička zajednica je, velikim delom, ostala potpuno neintegrisana. Imate ogromne gradove poput Hajlije, šestog po veličini u Floridi, gde gotovo niko ne govori engleski. Ne samo što je "mala Havana" jedna od najpopularnijih destinacija za turiste u samom Majamiju, nego se uz tu Osmu ulicu nižu kilometri kvartova sa prodavnicama, uslužnim servisima i restoranima gde se isključivo govori španski.

Kod frizera vas obično ništa ne pitaju, već vas srede onako kako misle da treba da izgleda svako ko drži do sebe, tako da ćete sebe zateći na izlazu sa izbrijanom glavom iznad ušiju i brilijantinom zalizanog ostatka kose iznad čela; kod auto-mehaničara se sporazumevate rukama, dok u restoranima pokazujete prstom na jela sa slika, klimajući glavom na sve što vas pitaju, jer većina tih, po mentalitetu i navikama nama sličnih ljudi, ne prihvata činjenicu da ne razumete njihov jezik.

SUROVI AMERIČKI SAN

Ukoliko one sa kojima možete da se sporazumete pitate zbog čega podržavaju Trampa, dobićete jednostavan odgovor: zbog toga što on razume biznis, zalaže se za radnike i niske poreze. Pritom su mnogi od njih upravo za vreme Trampovog mandata bili prinuđeni da počnu da rade i po dva posla, pre podne u jednom, popodne u drugom restoranu, popodne u banci, pre podne u agenciji za promet nekretnina. Nije retkost da sretnete mlade ljude koji su zaposleni u noćnim smenama, a u ranim jutarnjim satima jure da uhvate Uber ili Lyft da bi stigli na predavanja na fakultetima koji se nalaze desetinama kilometara daleko, pošto je gradski prevoz u Majamiju potpuno neupotrebljiv; ili da pre i nakon školskih obaveza sedaju u svoja kola i kao vozači Lyfta ili Ubera razvoze svoje sunarodnike koji obavljaju različite poslove u kućama imućnih Amerikanaca.

Oni često rade bez i jednog slobodnog dana u nedelji, neretko teške građevinske ili komunalne poslove pod užarenim suncem Floride, i kada to ne mogu više da izdrže, uzmu odmor. Naravno, pošto najčešće nemaju pravo na taj odmor, preostaje im jedino da daju otkaz, predahnu malo i nađu novi sličan posao, prihvatajući to kao neminovnost tvrdog američkog života u kome su se zatekli tražeći neku obećanu zemlju. Tako se veliki broj njih našao na istoj tački gledišta sa Trampovim okorelim pristalicama u Teksasu, Oklahomi ili Kanzasu, s tim što se na srednjem zapadu uz isti celodnevni rad, na koji se niko nikada ne žali, dodaje i ono – "Učiniti Ameriku ponovo velikom".

PODELJENA NACIJA: Američke države u kojima je većinu dobio Tramp (crveno) i Bajden (plavo)

ZAROBLJENI U VREMENU

Predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džordžtaun Čarls Kapčan primetiće tokom našeg razgovora "da su Trampove pristalice ostale daleko iza promena kroz koje prolazi svet, bilo da je reč o globalizaciji, digitalnoj ekonomiji, imigracijama ili socijalnom napretku". "Oni osećaju revolt prema političkom establišmentu i pokušavaju da vrate vreme unazad, poput većine populista u Evropi. Ova vrsta političkih podela predstavljaće i dalje izazov za političare sa obe strane Atlantika", smatra Kapčan.

Takav kakav je, Tramp se i dalje ne predaje, tvrdeći da je "izbornim prevarama sprečen njegov ponovni izbor". Njegov pravni tim podneo je tužbu federalnom sudu Pensilvanije tvrdeći da je sistem glasanja poštom u ovoj saveznoj državi prekršio osnovne principe "mogućnosti provere i transparentnosti", zahtevajući da se spreči proglašenje Džoa Bajdena za pobednika u toj državi, mada su slični pokušaju već odbačeni u Džordžiji i Mičigenu.

"Sumnjam da će Tramp uspeti da ospori izbore pravnim sredstvima. Bajden je ostvario ogromnu prednost na izborima, tako da osporavanje jednog broja glasova tu i tamo nemaju nikakav značaj", kaže za "Vreme" profesor Čarls Kapčan.

UKIDANJE TRAMPOVIH ODLUKA

U međuvremenu, Džo Bajden u svojstvu "izabranog predsednika" već uveliko bira članove svog tranzicionog tima sa kojim se priprema za preuzimanje vlasti nakon inauguracije koja je predviđena za 20. januar. Formirana je komisija za borbu protiv korone, s obzirom da će borba protiv pandemije biti jedan od ključnih prioriteta nove administracije, a već je odlučeno da se prvog radnog dana ukinu Trampove odluke o povlačenju iz Svetske zdravstvene organizacije i napuštanju Pariskog klimatskog sporazuma. "Sjedinjene Države će se vratiti na međunarodnu scenu kao timski igrač, tako da mnoge zemlje širom sveta mogu odahnuti", kaže Kapčan.

Kao neko ko je radio u administraciji predsednika Baraka Obama kao specijalni savetnik za Evropu, gde je novoizabrani prvi čovek Amerike bio potpredsednik, Čarls Kapčan ističe da Bajden čvrsto veruje u partnerstvo između Amerike i Evrope: "Kao predanom ‘atlantisti’ Bajdenu je izuzetno stalo do Evrope i posebno Balkana. Kosovo i druge države u regionu treba da očekuju odlučan američki angažman."

PRAVEDNO ODMERENA KAZNA

Bez obzira što je Uprava za opšte poslove, koja obavlja prenos vlasti sa starog na novog predsednika, saopštila da neće biti tranzicije ovlašćenja dok se pravno ne potvrdi pobeda Džoa Bajdena, i što Trampove republikanske kolege poručuju da on ima pravo da iscrpi sve pravne opcije oko mogućih izbornih neregularnosti, aktuelni predsednik je sve usamljeniji, jer je od samog početka bio i ostao izvan bilo kog sistema. Nade totalitarista, konzervativaca i političkih ekstremista širom sveta da će neko otići u šume Severne Karoline i organizovati ustanak zbog glasova koji su, regularno i legitimno stizali i nakon što su zatvorena birališta, pokazale su se uzaludnijim od lečenja kovida UV zracima. Desničari jednostavno ne vole gubitnike, tako da će, uz više ili manje žaljenja i besa, potražiti nekog drugog simboličkog vođu.

Tako se stvari polako vraćaju na ono što su bile, koliko je to uopšte moguće, jer su još stari poučavali da se dva puta ne može ući u isti tok reke. Preko noći su počele da nestaju table sa Trampovim imenom iz besprekorno ošišanih travnjaka duž senovitih ulica Koral Gejblsa u Majamiju, kao da se radilo o nekoj nenamernoj omaški. Naravno, ne treba imati iluzija da se sa novom administracijom u Vašingtonu neće ponovo pojaviti onaj panični strah ljudi da su izbačeni na tržište poput svih onih stvari na koje će, pažljivo birajući najbolje, potrošiti sav novac koji su zaradili između dva petka, kada ogromna većina zaposlenih dobija čekove sa platom.

Ali ako stvari već moraju da se svedu na crveno-plavu, republikansko-demokratsku bipolarnost, Amerika je na ovim izborima pokazala da je bolja od alternativne stvarnosti Donalda Trampa, ali istovremeno i nedorasla viziji Bernija Sandersa, tako da izbor Džoa Bajdena dođe kao neka vrsta pravedno odmerene kazne.

Slobodan Kostić