Litijum Ekonomska šansa ili ekološka bomba Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso (sa 10,6%), Papua Nova Gvineja (11,8%), Kongo (14,6%), Eritreja (17,3%), Mauritanija (20,3%)... Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu

piše: Miroslav Mijatović

Kompanija Rio Tinto objavila je 2004. godine da je u dolini Jadra pronašla jedinstven mineral, popularno nazvan jadarit, zapravo litijum, a javnosti je predstavljeno da Srbija postaje rudarski eldorado.

Punih 15 godina Rio Tinto je obavljao istraživanja na poljima oko reke Jadar, a prvi problemi nastali su krajem 2019, kada je Ministarstvo građevine u saradnji sa kompanijom sprovodilo javnu raspravu o Prostornom planu posebne namene za rudnik litijuma i prateću Studiju procene uticaja na životnu sredinu. Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) proglasio je ovaj plan i studiju nevažećima, ne samo zato što su se javne rasprave sprovodile uoči i nakon novogodišnjih praznika, već što nisu postojali podaci o načinu izdvajanja litijuma i bora i o hemijskom sastavu pogača koje će biti odlagane na jalovište. Pokazalo se i da Studija procene uticaja na životnu sredinu uopšte nije ukalkulisala klimatske promene koje će u narednim godinama, prema predviđanju klimatologa, najizraženije biti upravo u Zapadnoj Srbiji. Klimatski scenario podrazumeva da će se sušni periodi produžiti, a da će kišne poplave biti sve veće i češće.

Ako se ovakvom scenariju doda podatak da će projektovana Rio Tintova potrošnja vode biti 200–350 metara kubnih na sat, građane brine da li će u sušnom periodu biti vode za sve, jer iskustva iz sveta ukazuju da će industrija u tom slučaju imati prednost. Posebno je zanimljivo to što će se prerađena tehnička voda vraćati u reku Jadar, i na koji način se planira odbrana od poplava nizvodno od Brezjaka u periodima obilnih padavina.

Retka iskustva iz sveta, gde se litijum estrahovao iz čvrstih minerala, govore da je nakon akcidenata bio kontaminiran prostor u prečniku od 150 km, pa se analogijom može pretpostaviti da će izgradnjom rudnika potencijalno biti ugroženi, pored Loznice, i Sremska Mitrovica, Šabac i Beograd.

TOKOVI NOVCA

Istražujući tokove novca kompanije Rio Sava, PAKT je na osnovu dokumentacije iz Trezora ustanovio da je samo Rudarsko-geološki fakultet prihodovao od kompanije 100,5 miliona dinara, da je čak primao i donacije, a u slučaju ekoloških akcidenata upravo će Rudarsko-geološki fakultet vršiti veštačenja. Na spisku klijenata Rio Tinta nalaze se i Mašinski fakultet sa 12,05 miliona, Građevinski fakultet sa 10,28, Zavod za javno zdravlje Beograd sa 13,19 miliona dinara. Sva tri fakulteta odbila su da PAKT-u dostave dokumentaciju o izvršenim uslugama prema Rio Tintu, kao i Republički geodetski zavod, kome je u nekoliko navrata uplaćeno 1.437.112 dinara za takse za izdavanje podataka, kopije planova i liste nepokretnosti.

Epilog vidimo ovih dana, kada meštani Jadra i Rađevine dobijaju rešenja o prenameni zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko, a da ih niko nije pitao o tome. Na ovaj način povređen je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, jer su domaće ustanove stranoj kompaniji dostavljale lične podatke građana, sadržane u dokumentima kopije plana posedovnih listova.

Prethodnih dana, direktorka projekta "Jadar" Marni Finlajson iznela je nekoliko nelogičnih podataka, što govori u prilog tome da ni oni sami još ne znaju šta će se pored Jadra dešavati, ali i da uporno izbegavaju da odgovore na neka bitna pitanja. Sa jedne strane, gospođa Finlajson tvrdi da će sadržaj teških metala u industrijskom otpadu biti približno isti sadržaju koji je prisutan u zemljištu. Ovakvo obrazloženje je u najmanju ruku neozbiljno, bez odgovora na pitanje šta će se dešavati sa velikim količinama bora koje se nalaze u rudi jadarit, kako će biti tretirani živa, arsen, kadmijum, berilijum... Finlajson tvrdi i da će jalovina biti obložena nepropusnim materijalom da bi se zaštitile zemlja i podzemne vode, a pravo je pitanje: od čega i kako će jalovinu štititi u slučaju velikih atmosferskih padavina?

Razna obećanja koja su izneta u nekoliko fingiranih intervjua, koji su u stvari čisti PR tekstovi, samo govore u prilog činjenici da su u Rio Tintu svesni i dobro upoznati sa nefunkcionisanjem institucija u Srbiji, koje bi u konačnici trebalo da kontrolišu i nadziru hoće li biti poštovana ova lepa obećanja. Najava kompanije da će formirati Komitet za životnu sredinu, a da će stručnjake za Komitet predlagati predstavnici mesnih zajednica, još je jedna u nizu prevara ako znamo kako se u Srbiji biraju predstavnici MZ i kakvo iskustvo Rio Tinto ima sa ovakvim komitetom na Madagaskaru. Nakon godinu dana rada i desetak sastanaka, članovi Komiteta su redom podneli ostavke, građani su se nakon toga pobunili, a protest je potom ugušila vojska.

Učešće rudarske industrije u srpskom BDP-u je između dva i tri odsto. Nijedna zemlja na evropskom kontinentu nema veće učešće od 0,1 odsto. U svetu po rudarskom doprinosu BDP-u prednjače trenutno Burkina Faso sa 10,6 odsto, Čile 10,9 odsto, Papua Nova Gvineja 11,8 odsto, Demokratska Republika Kongo 14,6 odsto, Eritreja 17,3 odsto, Gvajana 18,1 odsto i Mauritanija sa 20,3 odsto.

Hoće li se Srbija pridružiti ovom društvu?