|
Navigator Cenzura na POS terminalu |
 |
Neki bi rekli da je ironija da je jedan od najvećih boraca za slobodnu reč u SAD i stradalnik u toj borbi bio Lari Flint, osnivač tvrdoerotskog magazina "Hastler". Toliki je bio njegov značaj da je oskarovac Miloš Forman snimio film o njemu.
Ali, to su bila romantična vremena čak i u svetu na granici pornografije. Internet je sve promenio jer je pornografija postala široko dostupna, sklonila se sa kioska gde je smetala puritancima i stigla tamo gde je najprijatnija za uživanje, ispred kompjuterskog ekrana u naša četiri zida. U prvoj deceniji internet buma pornografija je smatrana možda i najvažnijim motorom njegovog brzog razvoja.
Baš kao što je ajfon (2007.) promenio industriju mobilnih telefona, tako je i Jutjub (2005.) promenio internet, demokratizujući dostupnost videa na kojem može još i da se zaradi. Dve godine posle Jutjuba pojavio se Pornhab, verovatno najpopularniji pornografski sajt, za koji možemo reći da je jutjuberski princip specijalizovao za "one stvari".
Svako je mogao da postavi "kućni video", što je kolokvijalni izraz za prilike kada je čak i reč "porno" nepristojna. Sajt je procvetao do te mere da je kompanija MajndGik, koja je vlasnik Pornhaba od 2010. godine, počela da se ponaša kao prava, odgovorna korporacija. Uključili su se u kampanje za borbu protiv raka dojke i očuvanje prirode, dajući procenat zarade u te svrhe. Uz šeretski osmeh, voditelji TV vesti čitali su proletos da je sajt tokom pandemije omogućio mesecima zaključanim Italijanima da besplatno gledaju premijum sadržaje, za šta su dobili pohvale vrlo ozbiljnog sveta.
A onda se pre desetak dana pojavio komentar Nikolasa Kristofa u "Njujork tajmsu", u kojem se ukazuje da se na sajtu mogu lako pronaći brojni snimci istinskog silovanja čak i maloletnika, kao i druge odvratnosti u smislu da u njima učestvuju osobe mimo svoje volje, što je protivno ideji pornografije kao legalnog posla. Kompanija MajndGik najpre je krenula da se brani, ali ju je stigao najgori mogući udarac. Masterkard i Viza su objavili da se povlače sa sajta, odnosno da preko njihovih servisa tamo neće moći da se plaća. Što je za svaku prodavnicu blisko propasti, a Pornhab je pre svega prodavnica slatkih grehova.
Reakcija je bila momentalno skidanje sa sajta svih video sadržaja koje su postavili takozvani neverifikovani korisnici, što je dve trećine ukupnog sadržaja. Daleko od toga da je svih osam miliona skinutih klipova sporno, ali filtriranje bi bilo skupo i dugotrajno, a naplata ne može da čeka.
No, da se vratimo Flintu i Formanu, ovoga puta u liku pisca Korija Doktoroa, koji je postavio pitanje otkud platnim sistemima tolika snaga da određuju šta sme a šta ne sme da se objavi, pa makar se radilo i o najodvratnijim sadržajima? Jer, stvar nije ni stigla do suda koji je jedini nadležan, a "osumnjičeni" popušta pred nekom silom.
Na svom blogu (pluralistic.net za 15.12, obavezno pročitajte), Doktorou objašnjava da pornografi suprotno opštem verovanju nisu toliko skloni ranom prihvatanju nove tehnologije, koliko zauzimanju neuređene teritorije koju nove tehnologije stvaraju. I da su žestoki borci protiv cenzure. Samo što je nama teško, ili makar neprijatno da stanemo uz oratora koji propagira plaćeni oralni seks, a ne sindikalna ili manjinska prava. Ima onih koji će vas podučiti da to može da se poklopi u uređenom društvu.