Putopis:
Dolina kraljeva, obala Srba i Ukrajinaca

Deset godina nakon revolucije na Trgu Tahrir, korona je zaledila ubrzani razvoj Egipta. Ove godine se očekuje povratak turista i konačno otvaranje Novog Kaira, Velikog egipatskog muzeja i, pre svega, ponovno otvaranje prema svetu

Kao gotovo sve destinacije širom sveta i Egipat se trudi da 2020. godinu što pre zaboravi. Trenutno je popunjenost u hotelima oko 10 odsto, mnogi od njih i ne rade, a jedini turisti koji se uz par individualnih izuzetaka iz Zapadne Evrope mogu sresti su – Srbi i Ukrajinci. Da li činjenica što su i jedni i drugi donedavno imali i mnogo veće muke ili nešto drugo, tek građani ove dve države jedini ne strahuju od virusa, kao što pre nekoliko godina kada su bili učestali teroristički napadi jedino Srbi nisu prekidali svoje godišnje odmore u Egiptu i Tunisu.

KAIRO

Široki, savremeni auto-put sa po četiri trake u oba pravca pred ulazak u egipatski glavni grad iz pravca Hurgade, kilometrima nas vodi uz visoki betonski zid sa kapijama poput onih iz futurističkih filmova ali i osmatračnicama koje izgledaju kao da ih je Tramp gradio da meksičkoj granici, da ne idemo dalje u istoriju. "To je Novi Kairo! Tu će da žive bogataši. Zid je tu da razdvoji sirotinju od bogatih!", kaže nam vozač i pojašnjava da je ovde sagrađeno na hiljade stanova, ali nijedan još nije useljen, da će se tu nalaziti najveća džamija na Bliskom istoku i najveća koptska crkva u Egiptu, ali je pandemija odložila planove za useljavanje pa se svečano otvaranje Novog Kaira očekuje 2022. godine. "Stari Kairo je nemoguće popraviti, zato je odlučeno da se pravi potpuno novi grad!", kažu moji domaćini. Grad će imati oblakodere i spomenike, Central park, veštačka jezera, 663 bolnice, 2000 škola, 1250 džamija i crkava, stadion od 90.000 mesta, 40.000 hotelskih soba, veliki tematski park poput Diznilenda, 90 kvadratnih kilometara solarnih panela i električni voz koji će ga spajati sa Kairom i novim međunarodnim aerodromom koji se gradi na mestu sadašnjeg vojnog. Kada se sve završi, koštaće 45 milijardi dolara.

Žan je Kopt, egipatski hrišćanin, i nestrpljivo me požuruje i odvraća od daljeg lutanja među fascinantnim porodičnim grobnicama i kapelama na pravoslavnom groblju u Kairu. Govori sedam jezika, između ostalog i srpski, sve ih je naučio vodeći turiste proteklih desetak godina po egipatskom glavnom gradu. Kaže mi da je "bolje nakon revolucije" ali je plata i dalje mala, u proseku oko 150 dolara mesečno. Pravoslavno groblje se nalazi pored crkve Svetog Đorđa, u čijem podrumu je pećina sa desetinama ikona na kojima se prikazuje ovaj svetac u karakterističnoj pozi na konju dok probada aždahu. Na zidovima predvorja su kamene ploče sa natpisima uglavnom na arapskom, na kojima se hrišćani ali i muslimani zahvaljuju svecu zbog čudotvornih ozdravljenja koja su se desila nakon posete ovoj crkvi.

Bogorodičina crkva

Koptsko groblje sa natpisima na grčkom, arapskom, koptskom i francuskom, prava je oaza u centru grada, sakriveno visokim zidovima od nepodnošljive kairske gradske vreve. Odmah do njega je i pećina u kojoj su Isus i Bogorodica prema predanju proveli tri meseca tokom izgnanstva u Egiptu. Na njoj je podignuta crkva Sergija i Vakha, svetih ratnika, poznata i kao Abu Serga. Osim ove i crkve Svetog Đorđa, posebno me zanima i Bogorodičina crkva iz 4. veka. U njenom holu su fotografije patrijarha Koptske pravoslavne patrijaršije Aleksandrije, raznobojne figure koje predstavljaju scenu Hristovog rođenja u Vitlejemskoj štali, ali i Kancelarija Patrijarha kroz čija otvorena vrata se vidi u zapadnjačkom maniru okićena jelka i sto za kojim sedi sekretar Patrijaršije koji nas uz osmeh pozdravlja. Žan kaže da je nakon svih previranja tokom Arapskog proleća i napada na koptske svetinje, položaj pravoslavaca u Egiptu danas sasvim dobar.

Koptsko groblje

Polusatna vožnja brodicom po glatkoj površini Nila, tek da se uverim šta je sve izgrađeno na njegovim obalama u glavnom gradu Egipta otkako sam poslednji put bio ovde 2010, pola godine pred revoluciju. Dominiraju betonske zgrade poznatih hotela koje su obali proteklih decenija oduzele autentičnost i da nije jedne od palata kralja Faruka i još svega nekoliko građevina starijih od 40 godina, ovo bi mogla da bude bilo koja reka u nekom megapolisu Azije ili Afrike. Pomenuti kralj Faruk I svrgnut je u revoluciji 1952. posle čega je živeo u egzilu u Maroku, Rimu, na Kapriju i na Francuskoj rivijeri. Umro je u 45. godini u restoranu u Rimu, nakon obilnog obroka. Pola veka kasnije njegovu vilu na Francuskoj rivijeri kupio je čuveni "srpski kralj šerpi i lonaca" Filip Cepter. Posle kralja Faruka, formalno, Egiptom je vladao njegov jednogodišnji sin Fuad II, godinu dana kasnije proglašena je republika, a još godinu kasnije na vlast je došao Gamal Abdel Naser zbog čijeg prijateljstva sa Titom i danas ljudi iz država nastalih raspadom Jugoslavije u Egiptu uživaju neku vrstu posebnog tretmana.

Iako Žan sa početka priče tvrdi da je u Egiptu mnogo bolje nakon revolucije, a u prilog tome idu i godišnje stope rasta egipatskog BDP-a od u proseku 5 odsto proteklih desetak godina, ima onih koji poput pisca Ala al-Asvanija tvrde da se ljudi i dalje hapse. Iz egzila u Njujorku on u razgovoru za DW kaže da je 65 procenata Egipćana mlađe od 40 godina i da će oni biti garant da će ideje revolucije na kraju pobediti. Pisac kaže da trenutno ima samo nekoliko prijatelja u Egiptu koji nisu u zatvoru. Njegova poslednja knjiga Takozvana Republika nije izdata u Egiptu zbog zabrane, nego u Libanu, pa se ovde prodaje ilegalno.

HURGADA

Ispred Sfinge u Gizi nalazi se veliko gledalište sa više stotina stolica koje čekaju neka srećnija vremena, svi se nadaju već ove godine, kada će se ponovo igrati opera Aida sa pogledom na osvetljene piramide i Sfingu. Pandemija je za ovu godinu odložila i otvaranje Velikog egipatskog muzeja ili Muzeja Gize, najvećeg arheološkog muzeja na svetu. Njegova površina je 81.000 metara kvadratnih, a koštao je 795 miliona dolara. Među 50.000 atefakata u muzeju će se nalaziti i globalno najpoznatija egipatska kolekcija – ona iz grobnice faraona Tutankamona.

Prošle godine, neposredno pred pandemiju, otvoren je i Hurganda muzej – ogroman kompleks od 12.000 metara kvadratnih. Zbog nedostatka turista u Hurgadi, kad smo ga mi posetili bio je sablasno prazan. Kolekcija je prilično skromna mada obuhvata više različitih perioda – Faraonsku eru, Grčko-rimsku eru, Islamsku eru, Koptsku eru i Moderni Egipat. Na izložbi Tutankamon nije i čuvena maska "King Tuta" koja je prošle godine u ovo vreme bila izložena u Sači galeriji u Londonu, i ima samo nekoliko drugih predmeta nađenih u grobnici slavnog faraona. U okviru muzeja je i veliki broj prodavnica i restorana, takođe potpuno praznih, verujem da će se to promeniti kada se nakon vakcinacije u zemljama Zapadne Evrope – turisti vrate u Egipat.

Basem Gres, Egipćanin, srpski je zet koji već 20 godina živi u Beogradu i vodi kompaniju koja godinama unazad šalje najviše srpskih putnika u ovu zemlju. Dok sedimo na terasi hotela "Sunrise Crystal Bay" priča mi kako je preboleo koronu i sada provodi nekoliko nedelja u Hurgadi jer su mu doktori preporučili morsku klimu za oporavak. Podseća da je egipatski turizam tokom protekle decenije imao nekoliko kriznih momenata. Prvi je bio tokom Arapskog proleća 2011. kada je, iako nije bilo nemira u Hurgadi, bilo potrebno evakuisati putnike koji su se tog januara zatekli u Egiptu. U narednih nekoliko godina bilo je više terorističkih napada širom Egipta na vojnike i policajce. Onda je 2014. napadnut turistički autobus u Tabi, poginuli su vozač i troje južnokorejskih putnika. Odmah po poletanju, 2015. godine eksplodirao je ruski putnički avion na letu Šarm el Šeik – Sankt Peterburg. Poginulo je svih 224 putnika i članova posade. Nakon toga je usledila Putinova zabrana direktnih letova iz Rusije za Egipat koju su mnogi Rusi kršili tako što su putovali preko drugih država. Dvojica pripadnika Islamske države upali su 8. januara 2016. u hotel Bella Vista u Hurgadi i ubili dvojicu turista, Austrijanca i Šveđanina. Zbog toga je cela 2016. bila veoma problematična za turizam Egipta. Godinu i po dana kasnije, jedan islamista ubio je dve Nemice i jednu Čehinju na hotelskog plaži u Hurgadi. Zbog svih ovih događaja, prihod od turizma u Egiptu pao je sa 12 milijardi dolara u 2010, na gotovo polovinu te sume šest godina kasnije.

Protekle tri godine terorističkih napada gotovo i da nema, Rusi su polako počeli da se vraćaju, i 2019. zabeležena je poseta čak 13.6 miliona turista što je skok od 21 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Pandemija je, naravno, kao i u drugim državama, ove cifre u 2020. desetkovala, i Basem očekuje da će ova biti godina oporavka jer Egipat ima dosta prednosti u odnosu na druge slične destinacije: znatno je jeftiniji od Turske i Dubaija, ima mnogo više dodatnih sadržaja a i nivo usluge u hotelima se znatno poboljšao proteklih desetak godina.

"Da mogu negde da budem na miru u Egiptu, to bi mi se više svidelo!", kaže gospođa Alerton u romanu Smrt na Nilu Agate Kristi, pa zaključuje: "Ali ovde nikada niste sami. Uvek vam neko nešto nudi, magarce da ih jašete, perle, ekspedicije u rodna sela ili pucanje u patke!" Dok čitam ove redove u potpunom miru plaže u Hurgadi i zalivam ih lokalnim "Stella" pivom, shvatam da je upravo to razlog zašto volim ovu zemlju.

Robert Čoban