Intervju – Prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog i toksikolog:
Kovid koloplet javnog zdravlja

"Lekari ne treba da budu ukras Kriznog štaba, već donosioci odluka o merama, čije sprovođenje vlast treba da obezbedi... Međutim, ima i građana koji ne veruju u pandemiju, i koji do saznanja o postojanju virusa dolaze tek kada se razbole. Neki od njih su pre neki dan, držeći se za ruke, igrali kolo pored spomenika Stefanu Nemanji, nedovoljno svesni da lepo užičko kolo lako može da se pretvori u kovid kolo sa ozbiljnim posledicama"

U Srbiji, što je i bilo očekivano jer granice za virus ne postoje, trenutno je dokazano prisustvo tzv. britanskog soja kod više od 50 odsto zaraženih, kaže za "Vreme" prof. dr Radan Stojanović, docent na Medicinskom fakultetu na Katedri za kliničku farmakologiju i toksikologiju. "Primećeno je da se ovaj soj lakše širi, što za posledicu ima veći broj obolelih, veću opterećenost zdravstvenih ustanova i potrebu da se sve više njih prebaci u tzv. kovid radni režim. U borbi protiv čoveka virus se tokom vremena prilagođava, menja. Nekada promene dovode do ‘samoubistva’ virusa, a ponekad do njegovog ‘jačanja’. Zbog toga je ugroženo pružanje adekvatne pomoći pacijentima sa drugim oboljenjima. Možemo da očekujemo da se u našoj zemlji pojave i drugi sojevi poput tzv. južnoafričkog i brazilskog. Međutim, bez obzira o kom soju je reč, način borbe je uvek isti: sprovođenje adekvatnih epidemioloških mera i vakcinacija."

Dr Stojanović kaže da na osnovu laboratorijskih podataka, pre svega, možemo reći kako su vakcine pokazale nešto manju, ali i dalje zadovoljavajuću efikasnost i protiv tzv. britanskog soja, koji postaje dominantan u našoj zemlji. Promene virusa, naročito njegovog S proteina se prate, i u slučaju potrebe, moguće je postojeće vakcine modifikovati i tako održati efikasnost. Moguće je i da će biti potrebna primena treće doze. Odgovore na ova pitanja daće planirana klinička ispitivanja.

"VREME": Koja je razlika između vakcina sa živim i umrtvljenim virusom?

DR RADAN STOJANOVIĆ: Nijedna od vakcina odobrenih za primenu ne sadrži živi virus i ne može da izazove oboljenje kovid 19. Nema značajnih razlika među vakcinama kada su u pitanju neposredne lokalne (bol na mestu primene, otok) ili sistemske (povišena telesna temperatura, glavobolja, umor) reakcije organizma posle primanja vakcine. Neki građani su bili čak i pomalo razočarani što nisu imali nikakvu reakciju. Treba da znaju da ne postoji veza između učestalosti i inteziteta pomenutih reakcija i kasnijeg nivoa neutrališićih zaštitnih antitela. Osobe starije od 70 godina mogu da prime bilo koju od ponuđenih vakcina.

Najveći broj stanovnika u Srbiji vakcinisan je kineskom vakcinom, bar u prvoj fazi, dok nisu počele da stižu vakcine zapadnih proizvođača. Da li se interesovanje povećalo kad su stigle vakcine Fajzer, AstraZeneca? Koliko je interesovanje za rusku vakcinu Sputnik V?

Mi smo trenutno vodeća zemlja u Evropi po broju vakcinisanih građana na 100.000 stanovnika, što je odlična stvar, i u tom ritmu treba nastaviti. Građani mogu da biraju koju vakcinu žele. Međutim, u nedostatku informacija i znanja, prilikom donošenja odluke o izboru vakcina emocije su počele da igraju ključnu ulogu. Da li će uplitanje emocija u izbor doprineti povećanju odziva, videćemo. Nemam tačne podatke o interesovanju za Sputnik V.

Od čega zavisi brzina i proces stvaranja imuniteta nakon revakcinacije i koji faktori utiču na to? Da li je tačno da Sinofarmova vakcina slabije štiti i kraće traje zaštita odnosno imunitet?

Sinteza antitela je pokazatelj da je imuni sistem odgovorio na vakcinu i nije pokazatelj imunološke snage našeg organizma, posebno ne brzina stvaranja. U dugotrajnoj zaštiti od infekcije veliki značaj ima i tzv. celularni imunitet, čiju aktivnost komercijalnim testovima ne možemo utvrditi.

O efikasnosti vakcina saznajemo iz objavljenih preliminarnih rezultata kliničkih ispitivanja koja su u toku. Oni ukazuju da su najveću efikasnost pokazale vakcine zasnovane na iRNK tehnologiji, oko 95 odsto (Fajzer/Biontek i Moderna), zatim vektorske (Sputnik V oko 92 odsto, odnosno AstraZeneka oko 82 odsto), dok je efikasnost vakcine kineske kompanije Sinofarm sa umrtvljenim celim koronavirusom, prema izjavi proizvođača, a u odsustvu publikovanih rezultata treće faze kliničkog ispitivanja u relevantnim medicinskim časopisima, iznosila oko 80 odsto. Treba reći da su pomenute efikasnosti beležene u kontrolisanim kliničkim ispitivanjima i da je moguće da će u realnom svetu biti nešto niže, ali i to je prihvatljivo. Kada je u pitanju trajanje zaštite, za sada nije uočeno postojanje značajnije razlike među vakcinama, a očekuje se da bude minimum godinu dana.

Poverenje u Krizni štab poljuljano je kod dobrog dela stručne javnosti, ali i svake druge. Da li mislite da su mere srpskog Kriznog štaba pravovremene i adekvatne u ovom trenutku, i uopšte od početka pandemije?

Građani su od početka epidemije tražili informacije kako da se ponašaju. Krizni štab, formiran sa ciljem kontrole epidemije, trebalo je da predstavlja telo u koje građani imaju najviše poverenja. Međutim, izjave i ponašanje pojedinih članova su bile neadekvatne epidemiološkoj situaciji, nedosledne i često zbunjujuće. Neki od njih su čak izjavljivali da se nisu pridržavali mera koje su predlagali. Sve je to, nažalost, doprinelo gubitku poverenja kod građana.

Suština epidemioloških mera je da budu izabrane one koje nalaže aktuelna epidemiološka situacija. Građani žele da vide principijelnost i doslednost u sprovođenju mera, a ne da se danas mere donose, a već sutra razmatra njihovo ublažavanje. U poslednje vreme, na osnovu izjava i nastupa u javnosti, stiče se utisak da su lekari članovi tzv. medicinskog dela štaba često nemoćni i frustrirani zbog činjenice da se njihovo mišljenje ne uvažava u meri kojoj je to potrebno, jer pri odlučivanju koje epidemiološke mere treba doneti, glavnu reč imaju drugi članovi štaba oskudnog medicinskog znanja. Lekari ne treba da budu ukras Kriznog štaba, već donosioci odluka o merama čije sprovođenje vlast treba da obezbedi.

Statistički podaci o brojevima zaraženih i preminulih nikako da se uklope, takav je utisak, što će se možda jednom razjasniti. Međutim, ono što bode oči jeste broj premulih lekara i drugog medicinskog osoblja u Srbiji, pogotovo kad se uporedi sa drugim zemljama. Kako to objašnjavate – iscrpljenošću lekara, lošim uslovima u bolnicama?

Lekari i medicinsko osoblje su na prvoj liniji fronta u borbi sa koronavirusom, ali to ne zači da treba da budu topovsko meso i da stradaju. Bilo je nekih ishitrenih, neargumentovanih izjava o razlozima zaražavanja koje nisu donele ništa dobro, naprotiv, izazvale su bes i ogorčenje većine kolega koji svakodnevno vode veliku bitku za zdravlje građana. Zbog čega imamo veliki broj umrlih lekara je pitanje na koje se pravi odgovor jednostavno mora dobiti. Iako smo na početku epidemije imali saznanja pre svega iz Italije, virus nismo dočekali potpuno spremni, a neki su neargumentovano, pokušavajući da budu duhoviti, potcenjivali njegov razorni potencijal. Na početku nije bilo dobrih procena o količini potrebne zaštitne opreme, i nisu u svakoj situaciji korišćeni adekvatni testovi za potvdu akutne infekcije koronavirusom. Serološki testovi su ponekad rađeni prerano i sa lažno negativnim nalazima osobe su primane u bolnice radi lečenja drugih bolesti, što je u određenoj meri doprinelo "ulasku" virusa u naše zdravstvene ustanove. Imali smo i određenih organizacionih problema, ali danas smo u tom smislu mnogo bolji. U poslednje vreme verujem da je jedan od razloga i velika iscrpljenost lekara.

Koliko je za širenje virusa objektivno krivo stanovništvo?

Krizni štab i građane možemo posmatrati kao porodicu, u kojoj su članovi KŠ roditelji, a građani deca. Ako od roditelja dobijaju različite poruke, deca se sigurno neće ponašati jedinstveno, ali ih ne možete kriviti za takvo ponašanje. Građani se ponašaju onako kako im je dozvoljeno. Navešću samo nekoliko primera: ako otvorite kapije stadiona, ne možete kriviti navijače koji dođu na utakmicu i navijaju; ako otvorite skijališta, ne možete kriviti građane što su na skijama, kao ni građane koji se voze gondolom koja je u tu svrhu i svečano otvorena. Deca ne pohađaju nastavu u školi, ali istovremeno im je organizovano treniranje u salama i igranje utakmica. Međutim, ima i građana koji ne veruju u pandemiju, i koji do saznanja o postojanju virusa dolaze tek kada se razbole. Neki od njih su pre neki dan, držeći se za ruke, igrali kolo pored spomenika Stefanu Nemanji, nedovoljno svesni da lepo užičko kolo lako može da se pretvori u kovid kolo sa ozbiljnim posledicama.

Srbija je u vrhu liste zemalja po broju vakcinisanih, što je dobra vest. Međutim, neke ankete pokazuju da je više od 30 odsto građana Srbije izjavilo da ne želi da se vakciniše. Kako dopreti do njih i da li taj podatak treba da nas zabrinjava?

Ako je taj podatak tačan, onda to i nije loše, jer znači da 70 odsto želi da se vakciniše i onda je zadatak države da im ispuni želju. Oni koji ne žele da se vakcinišu treba da znaju da će pre ili kasnije doći u kontakt sa virusom, a kako naš imunitet ne radi po principu "sve ili ništa", mogući ishodi su različiti: od zaražavanja bez obolevanja, obolevanja sa različitom težinom kliničke slike, ozdravljenja, do smrtnog ishoda. U kojoj će grupi biti, to se sa sigurnošću ne može reći i zato sam više puta napominjao da je kontrola epidemije bez vakcinacije igranje ruskog ruleta. Vidim da su to prihvatile i druge kolege.

Do građana se, bez obzira o čemu je reč, uvek dopire davanjem istinitih informacija. Građane najviše interesuje da li su vakcine napravljene prebrzo i da li su dovoljno ispitane. Treba da znaju da se u pravljenju vakcina nije krenulo od nule, već su korišćena iskustva više decenija. Vakcine su ispitane, sa stanovišta efikasnosti i bezbednosti, u meri kojoj je bilo neophodno da bi dobile dozvolu od strane odgovarajućih regulatornih tela za hitnu primenu kod ljudi u cilju obuzdavanja pandemije.

Osim vakcine, postoje i lekovi za kovid, spominjali ste lek kompanije Eli Lili. Kakav je to lek, da li će uskoro biti dostupan kod nas? Da li u odbrani od kovida pomažu suplementi, cink, vitamin D, o čemu se naveliko govorilo i pisalo?

U pitanju je skup lek iz grupe tzv. monoklonskih antitela, IgG klase. Znači da u organizam unosimo već gotova, u laboratoriji stvorena antitela. Primenjuju se intravenski u ranim fazama bolesti jer sprečavaju ulazak virusa u ćeliju. Namenjeni su za lečenje pacijenata sa blagim do umerenim oblikom bolesti, kod kojih postoji visoki rizik za progresiju bolesti i/ili hospitalizaciju. Biće dostupni našim građanima, ali treba znati da nije reč o čudotvornim lekovima i da ne zamenjuju vakcinaciju koja je apsolutni prioritet.

Interesovanje za suplemente tokom pandemije je izuzetno poraslo. Suplementi se kupuju bez recepta i to je mač sa dve oštrice, jer neko može pomisliti da čim se tako nabavljaju da nemaju neželjena dejstva, što nije tačno. Oni ne zamenjuju zdravu i izbalansiranu ishranu. Treba ih davati osobama kod kojih postoji deficit određenih vitamina ili minerala. U slučaju vitamina D, dolazi u obzir uzimanje malih doza, od 500 do 800 IJ/dan tokom zimskog perioda. Kada je u pitanju primena vitamina C, D i cinka, možemo reći da nema dovoljno podataka na osnovu kojih bi se preporučila njihova primena u prevenciji i lečenju kovida 19.

Ujedinjeni protiv kovida stalno apeluju na alarmantno stanje u zdravstvu, što političari uporno negiraju. Nijedna druga bolest se ne leči osim korone. Kad prođe pandemija, šta nas čeka?

Ujedinjeni protiv kovida su pre nekoliko meseci izneli predlog epidemioloških mera koji, nažalost, koliko je meni poznato, nije ozbiljnije razmatran. Pre neki dan smo čuli od člana KŠ da je zdravstveni sistem na ivici propasti. Moramo sačuvati zdravlje ljudi, ugrožen nam je i proces vakcinacije jer se samo zdravi mogu vakcinisati. Trenutno nema mesta paroli "i zdravlje i ekonomija". Država treba da nađe način da, dok se spasavaju životi, pomogne onima koji neće moći da obavljaju svoje radne aktivnosti. Nakon pandemije sledi nam dug period oporavka, kako fizičkog i mentalnog zdravlja, tako i ekonomije. Nadam se da ćemo iz pandemije izvući iskustva i redefinisati listu životnih prioriteta.

Na šta oboleli građani koji se leče kod kuće treba da obrate pažnju kada je u pitanju njihovo zdravstveno stanje?

U situaciji kada su bolnice "prebukirane", mnogi građani se leče kod kuće. Ono što mogu da učine jeste samoprocena zdravstvenog stanja. Ako se kod njih jave sledeći simptomi i znaci, treba da se odmah jave lekaru: telesna temperatura viša od 380C, broj udisaja veći od 20/minutu, broj otkucaja srca veći od 100/minutu, a kako su neki građani nabavili pulsne oksimetre za merenje saturacije kiseonikom, u slučaju naglog pada vrednosti ili u slučaju da je vrednost ispod 94 odsto.

Najavljeno je da će se u Srbiji proizvoditi Sinofarmova vakcina u saradnji sa UAE u novoj fabrici, što je u sklopu kineske "vakcinske diplomatije", o čemu su njihovi zvaničnici otvoreno govorili, a preneo Rojters. Da li to znači da ćemo u budućnosti imati i kineske lekove za različite bolesti u ponudi?

Proizvodnja i distribucija vakcina postala je jedna vrsta borbenog polja na kojem svetske sile pokazuju svoju moć. Mene kao lekara jedino interesuje da rezultat te borbe, odnosno "vakcinalne diplomatije", bude dostupnost kvalitetnih vakcina svima, jer ćemo samo tako zaustaviti pandemiju. Danas, a i u budućnosti, kriterijumi za lekove koji će biti ponuđeni našim građanima trebalo bi da budu njihov dokazani kvalitet, efikasnost i bezbednost, a ne geografsko poreklo.

Da li je Srbiji neophodna intenzivnija kampanja za vakcinaciju? Da li je stanovništvu dovoljno jasna prednost vakcinacije, kao i da time ne štite samo sebe već i druge? Na primer, da li bi pomoglo da se predsednik Vučić vakciniše, da pokaže da se ne plaši?

Građani treba da znaju da je vakcinacija, uz istovremeno sprovođenje epidemioloških mera, najbezbedniji i najefikasniji način zaštite od virusa. Vakcinacija je i solidarnost, jer ako se vakciniše dovoljan broj građana, smanjiće se šansa da virus "pronađe" one osobe koje zbog zdravstvenog stanja ne smeju da prime vakcinu. U duboko podeljenom društvu, kao što je naše, ne sme se dozvoliti da vakcinacija postane način iskazivanja poverenja ili nepoverenja aktuelnoj vlasti. Najviši predstavnici vlasti i opozicije, koji imaju autoritet i ugled u određenom delu biračkog tela, treba da zavrnu rukave i vakcinišu se i tako ličnim primerom pokažu da veruju u ono što pričaju. Vakcinacija predsednika predstavljala bi značajan kamen u tom mozaiku poverenja u vakcine.

Biljana Vasić