Strip:
Vrisak sa stranica

Povodom početka objavljivanja petoknjižja Mebijusove retrospektive stripova i ilustracija, čiji je nastanak trajno promenio percepciju devete umetnosti

Teško je verbalizovati uticaj Žana Žiroa i Mebijusa, dva često suprotstavljena aspekta iste ličnosti, na medij stripa. Neosporan je, međutim, uticaj tog unutrašnjeg previranja kreativnosti na percepciju stripa, i vidno je veći od stotine drugih autora.

Da se osvrnemo na najosnovnije generalije: Žan Žiro, poznatiji kao Mebijus, napustio nas je pre nepunih deset godina (vidi "Vreme" 1106), a i danas se smatra neprikosnovenim gospodarem ovog medija. Nakon nezavršenih studija umetnosti, fascinacije vesternom i godine provedene u meksičkim bespućima gde mu se majka preudala, usledilo je dvogodišnje šegrtovanje u Žižeovom studiju, tada legende francuskog mejnstrima. Žirou je to pružilo priliku da radi na tada popularnom vesternu Džeri Spring, i da 1963. godine, sa scenaristom Žan-Mišelom Šarlijeom, započne Poručnika Bluberija, serijal koji se danas smatra najvećim vestern ostvarenjem u devetoj umetnosti, kao i jednim od najvećih stripova u istoriji.

Međutim, teret realističnog Bluberija počeo je da sputava njegovu neospornu kreativnost, pa je Žiro koristio svaku priliku da ga odbaci. Tako je nastala druga strana njegove ličnosti – Mebijus – nesputana eksplozija na strip sceni. U godinama koje slede čak ni mnogi brojni fanovi Bluberija nisu znali da su Mebijusove psihodelične ilustracije Žiroovo delo, tolika je diskrepancija između Žiroa i Mebijusa. Dok prvi stvara ingeniozni ali realistični punokrvni vestern, drugi istražuje aspekte fantastike, erotizma, granice umetničke korektnosti i potencijale crtačkih tehnika do krajnjih granica. Pseudonim "Mebijus" je zapravo rođen iste godine kad i Bluberi, kada je Žiro sarađivao sa satiričnim magazinom "Hara-kiri", koji će sedam godina kasnije promeniti ime u "Šarli ebdo". Nakon toga pseudonim je mirovao celu deceniju, dok je Žiro razrađivao svoj talenat i slavu kroz Bluberija, radeći tek povremene ilustracije za knjige i razne edicije.

Početkom 70-ih, Mebijus se iznenada ponovo pojavljuje na sceni. To je vreme velikih turbulencija za Žiroa. Na prvom mestu neuspeh ekranizacije Dine Frenka Herberta sa režiserom Alehandrom Hodorovskim (vidi "Vreme" 1261), na kojoj je radio kao storiborder i autor scenografije i kostima, plus sve veći pritisak uredništva "Pilota" da se posveti samo Bluberiju kao komercijalnom uspehu, čemu se suprotstavljao osećaj zadovoljstva prilikom stvaranja kratkih satiričnih stripova i ilustracija za knjige i naslovnice. Sve to oživelo je Mebijusa, Žiroov stvaralački alter ego. Prvi rad koji je potpisao tim imenom je Beli košmar 1974. godine. Reč je o kratkom stripu objavljenom u magazinu "L’eko de savan" povodom rasističkog ubistva migranta u Parizu. To će ostati jedan od retkih socijalno angažovanih Mebijusovih stripova.

Iste godine, na strip scenu će stupiti ime podjednako značajno koliko i Mebijus – časopis "Metal irlan" izdavačke kuće Imanoid asosije, čiji je Mebijus jedan od osnivača. "Metal irlan" objavljuje najznačajnije Mebijusove stripove 70-ih i ranih 80-ih godina: Arzak, Hermetička garaža, pomenimo samo najpoznatije od mnoštva revolucionarnih Mebijusovih ostvarenja tog perioda. Dok su u tadašnjem francuskom mejnstrimu dominirali stripovi poput Bluberija, a "Šarli ebdo" i "L’eko de savan", na primer, bili su reprezenti andergraund kulture, pojava "Metal irlana" bila je revolucionarna. "Metal irlan" se odmah etablirao kao novi talas, new age mejnstrim, nešto čega je publika, zasićena realističnim avanturama, bila i te kako željna. "Metal irlan" je toliko revolucionarna forma da i danas oblikuje relevantnost u strip sceni tog doba. Američka inkarnacija ovog magazina, "Hevi metal", i danas objavljuje progresivne stripove autora iz celog sveta.

Međutim, od 1974. do 1982. godine, "Metal irlan" je – Mebijus. Teme, tehnike i snaga koju Mebijus načinje na ovim stranicama, razrađuju drugi autori, i time se stvara nova generacija autoriteta u stripu. Naučna fantastika, onirizam, dominacija vizuelnog izražavanja, grafička simbolika, stranice nad kojima čitalac mora da se zamisli i da ih polako procesuira kognitivnim aparatom, obeležja su ovog novog talasa. Mebijusov naum je u potpunosti uspeo. Kao što sugeriše i ime magazina ("Metal irlan" – vrišteći metal), nova generacija s njim na čelu je uz vrisak stupila na scenu i nije nameravala da nestane. Ako pogledamo spisak imena koja danas dominiraju na francuskoj strip sceni, svi redom su ponikli na tekovinama "Metal irlana" i Mebijusa, ili su indirektno inspirisani njima. Gledano i u svetskim razmerama, Mebijus je uticao ne samo na strip i ilustraciju, već i na film. Peti element je njegovo i Mezijerovo delo koliko i Besonovo, a Tron, Osmi putnik i još mnogi jesu filmovi na koje je Mebijus imao direktan uticaj. Čak je i Federiko Felini javno istakao kako je Mebijus značajniji za umetnost od Gistava Dorea, rame uz rame sa Pikasom i Matisom.

Pet knjiga u izdanju Čarobne knjige obuhvataće period evolucije Žiroa u Mebijusa. Najznačajnija među njima je svakako Metalne hronike – Haos, pravi dragulj u izdavaštvu koji prvi put na ovim prostorima predstavlja zbirku Mebijusovih ilustracija i retko viđenih materijala iz ovog perioda. Uglavnom se bavimo Mebijusom kao strip autorom, i tu je njegov autoritet neosporan. Ali kroz Metalne hronike – Haos vidimo tu sirovu, nesputanu energiju koja je ključala u Mebijusu/Žirou 60-ih i 70-ih godina. Toliko bogatstvo motiva, tehnika, stilova i energije retko je viđeno u svetu stripa i ilustracije, i tek listajući te stranice koje vrište od kreativnosti možemo postati svesni zašto su Mebijusa za života smatrali papom stripa.

Nikola Dragomirović