TV manijak TV kladža Zavisnost od klađenja danas je jedan od najrasprostranjenijih oblika bolesti zavisnosti. Ova vrsta adikcije javlja se u sve ranijim uzrastima, a po snazi zavisnosti može se uporediti sa heroinskom zavisnošću

piše: Dragan Ilić

Srbija je zemlja kladionica. Načičkane jedna do druge, okićene šarenim reklamama, slikama devojaka poput luna-parka ili cirkusa koji radi 24 časa.

Isto je sa TV reklamama za klađenje. Osim sportskih kablovskih kanala, svaki prenos sportskih događaja ima prepune blokove spotova o klađenju i sreći dobitnika. Kladionice se poslednje zatvaraju tokom epidemije korone, a kada se i to desilo, prelazimo ko prosveta na klađenje onlajn.

Tako je nastao čitav podžanr spotova za kladionice, čija su ciljna grupa gotovo potpuno muškarci. To se može zaključiti po obaveznim elementima hop-hop ikonografije: keš, skupa kola i devojke koje su uvek raspoložene za zezanje.

Kladionice su prikazane kao mesta koja odišu vedrinom, prepune fenomenalnih devojaka, gde žurka nikada ne prestaje. Ponekad se klađenje odvija u raskošnoj baroknoj atmosferi blage dekadencije, uz čipku, haltere i šampanjac. Čak i čistačice u tren oka postaju Huricane devojke koje hoće tri bonusa, a Jelena Karleuša, izlazeći iz nekakve limuzine, traži najduži (tiket). Priznajem da ne zalazim u kladionice, ali kroz izlog najčešće vidim nekoliko inventar likova iz komšiluka i jednu devojku što radi za šankom i prima tikete. Dakle, poprilično jasna slika očaja obasjanog neonom.

U spotovima se pojavljuju sportisti kao promoteri klađenja, zvezde fudbala ili košarke, ali i poznati glumci, pa stičem utisak da se učestvovanje u promociji dobro plaća. Promoteri su postali i klubovi i sportska društva, što je u određenim evropskim zemljama zabranjeno.

Frekvencija emitovanja je ogromna. Kanonada počinje pred početak mečeva, zatim na poluvremenu, a nastavlja se u prekidima. Kad pomislite da ne može više, pojavi se kladionica kao sponzor žutih kartona. Dakle, možete se kladiti na bilo koji mogući ishod, što nas dovodi do gotovo metafizičkog pitanja o odnosu prema svetu u kojem ništa aktivno ne preduzimate, već pasivno predviđate događaje sa idejom da ćete od toga zaraditi ogromne pare.

Za reklame ove vrste karakteristična je upotreba eufemističke terminologije. Jedna adikcija predstavlja se na potpuno prihvatljiv način, kroz niz sinonima za porok kockanja. Tako se gledaocima poručuje "donošenje odluke", "borba", "pobeda", "upotreba ili aktiviranje bonusa", ili "igranje" ‒ jer "život je igra"!

Jedina reklama koja, doduše šaljivo, opisuje tamnu stranu klađenja, prikazuje igrača koji ponizno ulazi u mračnu prostoriju gde ga prima "don", koji je personifikacija Vita Korleona iz filma Kum. Igrač je očigledno bez para, ali dobija karticu pomoću koje može dalje da se kladi. Srećan kraj?

Kladionice su tokom pandemije isticale svoj humanitarni rad, davale su donacije, pomoć za lečenje dece, čak su se uključile u promociju vakcinacije, pa se uz potvrdu o vakcinisanju dobije gratis piće dok se kladite.

Ono što pored svih lepih primera socijalno odgovornog poslovanja ne treba nikako zaboraviti, jeste činjenica da je zavisnost od klađenja danas jedan od najrasprostranjenijih oblika bolesti zavisnosti. Ova vrsta adikcije, kažu kolege psihoterapeuti, javlja se u sve ranijim uzrastima, a po snazi zavisnosti može se uporediti sa heroinskom zavisnošću. Lečenje je izuzetno teško i traje godinama. Takođe, zavisnost od klađenja predstavlja i socijalni problem jer utiče na funkcionalnost cele porodice. Terapeuti u Srbiji čak znaju i najčešći novčani iznos duga (nekoliko desetina hiljada evra) nakon kojeg se klijenti javljaju na lečenje, a to se dešava kada se raspoloživi porodični resursi za "vađenje i krpljenje dugovanja" potpuno iscrpe. Sve to nećete videti u zavodljivim reklamama za kladionice. Jedina naznaka svesti o ovom problemu je smokvin list, broj 18 u ćošku ekrana, da se dečica ne pokvare pre vremena.

Očigledno ne postoji nikakvo ograničenje u televizijskom oglašavanju klađenja, baš kao što je jedino ograničenje u realnom svetu propisana udaljenost od škole ili vrtića. Ta iluzija da strast za kockanje slabi nakon 100 metara udaljenosti jednako je besmislena.

Ova eksplozija oglašavanja i reklama za klađenje zato u sebi nosi nešto što je prihvatljivo iz više razloga. Osim što puni državnu kasu porezima, kocka je oduvek socijalni anestetik. Ona je apolitična i kao takva bezopasna, ali sa istom potrebom da život prikaže u divnim bojama. U spotovima političke propagande koriste se slični izrazi za "pobedu", "izazov" i "donošenje odluke", devojke su lepe, svi dobijaju i svi mogu da predvide budućnost. Ne morate ništa da radite, važno je samo da verujete u pobedu vašeg tima ili vašeg kandidata na izborima. Birački listić postaje tiket, takoreći sigurica, a kada nestane para, one padnu sa neba, kako reče Predsednik – iz helikoptera.

Politika ima mnogo veze sa kladionicama upravo u toj potrebi da se pervertira suština. Umesto demokratskog razvoja društva dobijete veštinu vladanja, a umesto zdravog i viteškog sportskog nadmetanja i razvoja zdravog duha u zdravom telu, promovišete kockanje i adikciju.