Zloupotreba institucija:
Istraga sudija i pravnika

Zbog čega finansijska policija nedeljama proverava poslovne knjige Centra za pravosudna istraživanja i čemu služi takva praksa u okviru proklamovane borbe protiv kriminala i korupcije

Gostujući u TV emisiji "Utisak nedelje", sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić rekao je da finansijska policija mesec dana proverava poslovanje CEPRIS-a (Centar za pravosudna istraživanja). To je ocenio kao pritisak na ovu organizaciju u kojoj je član Upravnog odbora, s obzirom da je reč o nalogu Prvog osnovnog tužilaštva iz Beograda i predstavlja deo pretkrivičnog postupka.

Šta to ima da se proverava u jednoj nevladinoj organizaciji toliko dugo? Zašto je angažovana policija? I da li sve skupa predstavlja zloupotrebu institucija i pokušaj da se utiče na delovanje te organizacije?

Grupa organizacija i medija zato u svom saopštenju traži od vlasti u Srbiji da prekinu sa ovakvom praksom šikaniranja onih koje naprednjačka vlast vidi kao neprijateljski nastrojene prema njoj.

"Potpisnice ovog saopštenja izražavaju duboku zabrinutost zbog informacije o finansijskoj kontroli koja se već mesec dana po nalogu tužilaštva sprovodi nad CEPRIS-om", navodi se u saopštenju. "U kontekstu prethodnih napada na civilno društvo, očigledno je da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora koje je potpisalo više organizacija i medija."

Majićeva izjava i podrška grupe nevladinih organizacija usledila je nakon još jednog "pljuvanja" u Narodnoj skupštini Srbije. Tu su neki poslanici poput Marjana Rističevića rutinski napadali razne "neprijatelje Srbije", a jedan od omiljenih im je sudija Majić, a posledično i CEPRIS.

Iako je sama provera i "gostovanje" policije trajalo nedeljama, ova organizacija je u tišini i ozbiljno sve prihvatala. Odlučili su da istupe kada su videli da o tom postupku koje vodi tužilaštvo govore narodni poslanici, što ukazuje da informacije cure.

KO JE TAJ CEPRIS

Od dolaska naprednjaka na vlast, kao i dok su bili radikali, nevladine organizacije imaju počasno mesto na listi njihovih ličnih neprijatelja, ali i celokupne države. Priča o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima stara je koliko i višestranačje u Srbiji i uvek su njeni barjaktari bili radikali/naprednjaci.

Iako je Vučić zajedno sa Nikolićem 2008. ideju velike Srbije zamenio idejom "Svi Srbi u EU", napustio Vojislava Šešelja, politički odrastao i osamostalio se, što mu je donelo najveću političku vlast koju Srbija poznaje od Tita naovamo, nekih radikalskih manira nikada se nije odrekao, a posebno u delu surevnjivosti prema nevladinom sektoru u Srbiji. Posmatrano iz tog ugla, nekakav CEPRIS samo je još jedno ime za sve one birnove, krikove, cinsove, crte, sa kojima se Vučić i njegovi politički janjičari bore sa pozicija moći skoro deceniju. Dakle, ništa novo.

CEPRIS je udruženje koje su formirali pravnici, bivše i sadašnje sudije i profesori Pravnog fakulteta sa idejom da raspravljaju o pitanjima pravosuđa u Srbiji i regionu, te tako pomogne uređivanju oblasti koja je ključna u uspostavljanju države zasnovane na vladavini zakona. U toj organizaciji su Vida Petrović Škero, Aleksandar Trešnjev, Miodrag Majić, profesori Tanasije Marinković, Bojan Spajić, Marijana Pavjančić, advokati Slobodan i Vladimir Beljanski, Ljubica Tomić...

Brz pregled portala ove organizacije daje lak uvid u teme i način rada, a imena njenih članova govore da se radi o ljudima bez mrlje u karijeri. Čini se samo da im je najveća mana što su završili Pravni fakultet kao i Vučić, a daleko su od njega odmakli u razumevanju i praktikovanju prava. Postojanje ovakve organizacije sa svim tim ekspertima na jednom mestu, nešto je što bi svako društvo želelo da ima.

PRAVNICI KAO KRIMINALCI

Nažalost, stvarnost u Srbiji je drugačija. Umesto dijaloga sa ljudima koji su najbolji ili među najboljim pravnicima u državi, vlast šalje policiju da proveri poslovne knjige CEPRIS-a. Za udruženja građana važe pravila kao i za sva druga pravna lica, odnosno preduzeća i ona vode svoje knjigovodstvo na identičan način. Jedina je razlika u "osnovnom kapitalu", odnosno, novac koji se "vrti" u udruženjima je onaj koji se "dobije" od donacija.

Baš kao što je u ponedeljak država Srbija, odnosno njena ministarka za EU integracije Jadranka Joksimović potpisala sporazum sa američkim USAID om o donaciji od oko 20 miliona dolara za poboljšanja rada javne uprave, tako i CEPRIS, samo mnogo teže i sa daleko manjim novcem, sprovodi svoje projekte uz pomoć USAID-a, EU komisije ili drugog donatora. A da bi uopšte mogli da dobiju tih par hiljada ili desetiha hiljada evra, organizacije civilnog društva prolaze najjaču trijažu ne samo na nivou ideje za projekat, nego i na nivou finansijske besprekornosti. Drugim rečima, ako su vam knjige loše, niko vam neće dati novac, čak i ako imate dobru i izvodljivu ideju.

Pa ako je tako i ako država sve to zna i ako sama dobija brojne i obilne donacije, zbog čega ovu i druge NVO tretira kao polukriminalce stvarajući klimu u kojoj je svako i mogući "mafijaš" i sliku da niko nije čistog obraza i ruku?

Kada je u leto 2020. otkriveno da Uprava za sprečavanje pranja novca proverava 57 organizacija i pojedinaca "na okolnosti" pranja novca i finansiranja terorizma – što je mehanizam koji služi kada se istražuju poslovi mafije a ne nevladinog sektora – Srbija je osramoćena u celom demokratskom svetu. Ipak, to aktualnim vlastima nije bilo dovoljno, pa sada ide korak dalje, angažuju se tužilaštvo i policija da prate tragove novca u organizaciji koju čine sudije, profesori i advokati.

Upravo na to ukazuje i grupa organizacija u svom saopštenju:

"Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara. Prava namera iza ove provere postala je evidentna nakon skorašnjih napada na Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) od strane šefa poslaničke grupe SNS-a Aleksandra Martinovića. Podaci koje je izneo su poznati samo CRTA-i, donatoru, banci i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Cilj institucionalnog pritiska na CEPRIS nije stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, tim pre što se finansiranje civilnog društva može smatrati jednim od najtransparentnijih, već blokiranje normalnog rada ovog udruženja i njegovih članova. Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda."

KUDA OVO VODI

Osim što daje municiju svojim botovima u Skupštini Srbije, nije jasno kakva je svrha istrage poslovanja jedne organizacije kao što je CEPRIS. Ako se stvar posmatra kontekstualno, izgleda da se poslednjih meseci insistira na "pranju novca" kao refrenu, a ne kao ozbiljnom kriminalnom delu.

Srbija je bila prepoznata pre nekoliko godina kao država povoljna za pranje novca, a brojni građevinski projekti i masovna stanogradnja te kupovina nekretnina u gotovini mogli bi da budu načini pranja velikog novca stečenog na kriminalan način. S druge strane, kako od "međunarodnih partnera" dolaze ocene da u Srbiji nema obračuna sa kriminalom i korupcijom, vlast je uradila ono što radi najbolje: uzela je temu pod svoje, primenila je svojevrsni politički aikido i sada ona forsira priču o pranju novca.

Samo što su u njenoj verziji perači profesori, sudije, advokati, mediji i organizacije civilnog društva, a ne oni koji imaju zaista milijarde dolara i na čudan način "ulažu" u projekte u Srbiji. Ono što onespokojava jeste činjenica da su za te partijske potrebe upregli policiju, tužilaštvo, razne agencije i uprave, što dugoročno može da dovede do njihovog potpunog obesmišljavanja i urušavanja. Da li će se to i dogoditi najviše zavisi od javnosti i ljudi koji rade u tim institucijama.

Slobodan Georgijev