Komentar dana
Setite se Nemanje
|
piše: Sonja Ćirić
|
Ministarstvo kulture i informisanja predočilo je javnosti Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, održano je pet javnih rasprava, predstavnici umetničkih udruženja, institucija kulture i pojedinci naveli su i obrazložili zašto su ti predlozi pogrešni, Ministarstvo je javno obećalo da će sve primedbe razmotriti i ozbiljno ih uzeti u obzir i – ništa.
Od tada je prošlo dva meseca. Izmene Zakona o kulturi više niko ne pominje. Ćutanje Ministarstva je razumljivo, oni su rekli šta su imali i sad samo treba da sve to spakuju i pošalju Vladi na usvojenje, ali bi se očekivalo da će oni kojima je stalo do promena pomenutih izmena, nastojati da se promene i ostvare.
Najistaknutija među njima tiče se Nacionalnog saveta za kulturu. Ministarstvo je predložilo da se NKS opet uspostavi, što je pozdravljeno s obzirom da je mandat prethodnom sazivu istekao pre pet godina, ali i da umesto 19 članova – predstavnika reprezentativnih umetničkih udruženja, Univerziteta umetnosti, SANU i ustanova kulture, ubuduće ima sedam članova i to po izboru Vlade. Sve do sada, birala ih je Narodna Skupština. Prenošenje nadležnosti sa Narodne skupštine na Vladu predloženo je i za usvajanje Strategije razvoja kulture Republike Srbije. Usvajanje ovog predloga donelo bi dve promene: ukidanje nezavisnosti NKS od izvršne vlasti i uklanjanje društva iz procesa razvoja kulture.
Zašto je, kad treba odlučivati o kulturi, sad odjednom Vlada merodavnija od Skupštine? Da li zato što je premijerka Ana Brnabić stekla iskustvo u toj oblasti kroz Savet za kreativne industrije? Ili zato što je ministarka kulture Maja Gojković ujedno i potpredsednica Vlade?
Bitniji odgovor od ovih je onaj na pitanje – zašto javnost ćuti. Ćuti čak i onaj njen deo koga se zakonske izmene direktno tiču. Ponašaju se kao da je bilo dovoljno što su na javnoj raspravi upozorili da bi predložene izmene Zakona mogle da imaju dalekosežne posledice po kulturu, pa nema potrebe za više i dalje. Zašto nema potrebe? Zato što im iskustvo govori da je već i javna rasprava bila samo simulacija da bi se dobio legitimitet za izmene koje će u svakom slučaju biti usvojene? Ili veruju da će Ministarstvo korigovati svoje predloge na osnovu njihovih sugestija?
Možda i hoće, možda će ministarka Gojković i ovog puta pokazati da radi u korist kulture. Ali nekako sve ovo podseća na primere kad je stručna i zaiteresovana javnost reagovala povodom fontane na Slaviji, spomenika Stefanu Nemanji i Trga Republike u Beogradu, tek kad su bili završeni.
|