Presuda o saobraćajnoj nesreći na naplatnoj rampi kod Doljevca:
Pravda u rikvercu

Snimak sa naplatne rampe u Doljevcu u celosti nikad nije prikazan – nedostaju dva minuta. Preduzeće "Teliks" iz Niša, zaduženo za održavanje video-sistema Puteva Srbije tvrdi da su "prekidi u snimanju normalna stvar". Lepo smišljeno, samo postavlja se pitanje šta je to onda gledao Aleksandar Vučić

Šta se dešavalo između 8.30 i 8.32 31. januara prošle godine na naplatnoj rampi Doljevac kod Niša, ostaće tajna i nakon prvostepene presude kojom je vozač Koridora Srbije Dejan Stanojević proglašen krivim i kažnjen sa 3 godine i 10 meseci zatvorske kazne kao odgovornog za saobraćajnu nesreću u kojoj je poginula 51-godišnja Stanika Gligorijević, a još četiri osobe povređene. Sudija Miško Radivojević je u obrazloženju presude izjavio da je Stanojević kriv jer je, ne pridržavajući se saobraćajnih propisa, ugrozio javni saobraćaj i time doprineo smrti Stanike Gligorijević, koja je bila na zadnjem sedištu automobila u koji je udario.

U "škodi superb" "Koridora Srbije", koji je velikom brzinom uleteo u prostor naplatne rampe Doljevac, na autoputu Niš–Leskovac, gde su dva automobila već stajala, nalazio se i tadašnji direktor tog preduzeća i funkcioner Srpske napredne stranke (SNS) Zoran Babić; tom prilikom je i sam povređen.

UVOD U OVO ZAMEŠATELJSTVO

Upravo ta činjenica umnogome je obeležila ceo postupak jer je nad celim slučajem sve vreme lebdela senka sumnje ko se u trenutku nesreće nalazio za volanom automobila koji je izazavao nesreću. U međuvremenu, objavljen je deo snimka sa sigurnosnih kamera. Porodica Stanike Gligorijević je smatrala da se ne vidi jasno ko je vozio i od tog trenutka zahteva da se objavi ceo snimak nesreće.

Njihovom zahtevu, čak ni na suđenju, nije udovoljeno tako da ta dilema ni nakon prvostepene presude nije razjašnjena zahvaljujući činjenici da su ta nedostajuća dva minuta ostala van očiju javnosti i sudskog veća.

Ono što je takođe važno jeste pitanje ko je dao sebi za pravo da "iseče" ta dva minuta i na taj način, velika je verovatnoća, odlučio da pravdu preuzme u svoje ruke i suspenduje pravnu državu. Postavlja se i pitanje krivične odgovornosti jer ukoliko je neko zaista svesno uklonio deo snimka, mogao bi, ako se to dokaže, da snosi i zakonske konsekvence.

Uvod u ovo zamešateljstvo učinio je niko drugi do predsedsednik Srbije.

"Što se tiče snimka, ja sam lično posetio tu porodicu nastradale žene, zamolio čoveka i rekao mu – ne preporučujem da gledate snimak, a kad god hoćete, možete da dođete da pogledate snimak", rekao je neposredno nakon nesreće Aleksandar Vučić.

Predsednik Srbije je izjavio da je on lično video snimak i da Zoran Babić nije kriv: "Snimak je užasan, a pošto vidim da izražavate sumnju, ja ću da zamolim nadležne države organe kao predsednik Republike da vam pokaže to. Da vidite kakvim ste se lažima služili svih prethodnih meseci."

Vučić je zatim zatražio od novinara da se, nakon što bude objavljen snimak, izvine "za sve laži koje su izgovarali o ovom slučaju".

Potom je usledio logičan nastavak. Snimak u celosti nikad nije prikazan, ali se oglasilo preduzeće "Teliks" iz Niša, zaduženo za održavanje video- sistema Puteva Srbije.

"Svi video-snimci su konzistentni i prema našem mišljenju nema nedostajućih snimaka. Prekidi u snimanju video-rekordera su normalna stvar jer mu je uključena opcija detektora pokreta. Sasvim je moguće da pokret u slici nije bio dovoljan da pređe prag potreban da bi inicirao video- zapis", pisalo je u odgovoru preduzeća "Teliks" Tužilaštvu u Nišu.

Lepo smišljeno i objašnjeno, samo postavlja se pitanje koji je to snimak gledao Aleksandar Vučić – onaj sa ta dva minuta ili bez njih, u kojima se, navodno, ništa ne dešava.

USMERAVANJE POSTUPKA

Zbunjujućih momenata ima još mnogo, ali možda bi pomoglo ako bi se podsetili rutinske, odnosno zakonske procedure u ovakvim slučajevima koju su morali da sprovedu, a izgleda nisu, mnogi u ovom lancu stvorenom oko udesa na naplatnoj rampi u Doljevcu. Svakom iole iskusnijem saobraćajnom policajcu, sudiji za prethodni postupak i tužiocu je vrlo dobro poznato kako se postupa u saobraćajnim nesrećama, naročito onim sa žrtvama.

U takvim situacijama, odmah po prijavljivanju, na lice mesta izlazi policija u pratnji sudije i tužioca. Sledi prikupljanje dokaza, za šta je zadužena policija. U ovom slučaju, budući da je postojao i snimak sa kamera, upućuje se zahtev "Putevima Srbije" da se dostavi snimak koji policija prosleđuje sudiji za prethodni postupak. Sa ostalim dokazima sve to se prosleđuje Tužilaštvu, koje odlučuje o daljim koracima u postupku.

Ako se sve to zna, postavlja se logično pitanje kako je snimak saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac dospeo do Aleksandra Vučića, budući da on nema nikakve nadležnosti niti se nalazi u sistemu lica i organa koji bi, sledstveno zakonu, trebalo da budu uključeni u razrešavanje ovog slučaja.

Neko je, dakle, napravio kopiju snimka i dostavio je predsedniku Srbije, zajedno sa, ispostaviće se kasnije, nedostajuća dva minuta. Postoje razna nagađanja kako se to desilo, ali naš izvor iz policije smatra da je, odmah nakon prvobitne informacije o događaju i činjenice da je jedan od aktera Zoran Babić, visoki funkcioner SNS-a, BIA uzela kopiju snimka sa sigurnosnih kamera i praktično vodila paralelnu istragu, a nakon odgledanog snimka, praktično i usmeravala ceo postupak. Ovaj izvor smatra da je Aleksandar Vučić na ovaj način i došao do snimka jer je previše komplikovano, a i protivzakonito, da su se, recimo, iz Kabineta predsednika obratili Tužilaštvu ili Putevima Srbije da im pošalju kopiju kako bi i Vučić pregledao snimak.

Nije manje interesantno ni ko je odgovoran što su se izgubila ta dva minuta u kojima se ništa "nije dešavalo", ali su toliko potresni da je predsednik savetovao porodicu stradale Stanike Gligorijević da ne gledaju uopšte snimak. To svakako nije posao za amatere i sva je prilika da je montažer neko sa bogatim iskustvom u ovakvim situacijama. Nije teško pogoditi ko bi to mogao da bude, a tužilaštvo, policija, ali i Aleksandar Vučić bi mogli, kad bi hteli, da odgovore.

Na to ćemo, sasvim sigurno, morati malo da sačekamo.

Uostalom, uz dužno poštovanje prema preminuloj Staniki Gligorijević, ako se u Srbiji već godinama ne zna šta se cele noći dešavalo u Savamali, usred Beograda, čemu da se nadamo za dva minuta mraka sa naplatne rampe u tamo nekom Doljevcu.

Vukašin Obradović

Božo Prelević, advokat oštećenih Tražili smo snimak od Vučića Ne radi se samo o dva minuta koji nedostaju. Na ovom suđenju je vladajuća stranka i stranački interes porazio pravdu i pravnu državu. "Sudija je jasno u obrazloženju rekao da postoji problem nedostatka nekih dokaza, ali da to sud nije to mogao da reši jer ti dokazi nisu bili dostavljeni od strane Tužilaštva. Radi se, zapravo, o krivičnom delu uništavanja dokaza", ističe za "Vreme" advokat oštećenih Božo Prelević. Advokat oštećenih kaže da je tražio snimak od predsednika, ali da nije dobio odgovorio. I od Poverenika je zatraženo da naloži predsedniku da dostavi snimak, ali je rečeno da to nije u njegovoj nadležnosti, objašnjava Prelević. "Skandalozno je ponašanje Puteva Srbije, svedočenje ljudi na naplatnoj rampi, a pre svega policajaca koji su svedočili nešto što je nemoguće i to je sud konstatovao. Oni su sve vreme tvrdili da su oni došli iz pravca Niša. Međutim, na kamerama nema njihovog dolaska iz pravca Niša već iz pravca Leskovca. Oni prave polukružno kretanje da bi izgledalo da su došli iz Niša, pri čemu oni govore da ih je bilo dvojica, a izlazi samo jedan. Taj drugi se vidi tamo na licu mesta, a mi smo, po nekim nezvaničnim izvorima, saznali da su dovezli upravo okrivljenog. I baš ta dva policajca konstatuju ko je vozač, ali ne tako što ga zatiču u ‘škodi’ već kako telefonira", ističe Božo Prelević. "I šta je tu još čudno? Branilac optuženog, u ime svog branjenika, priznaje delo, a Stanojević u svom iskazu ne priznaje, što je sudija primetio i rekao da što se njega tiče, to nije priznanje krivičnog dela", nastavlja Prelević. Na kraju krajeva, ko je bio u sudnici, video je da okrivljeni nije trepnuo kad je saopštena presuda, a činjenica je da nije znao da li je vozio automobile sa automatskim ili ručnim menjačem, na tridesetak mojih pitanja nije znao da odgovori, tako da je o ulozi ‘vozača’ najbolji odgovor dao jedan tviteraš koji je napisao ‘ko zna koliko bi dobio da je stvarno vozio’. Dalje, Babićev iskaz je apsolutno nelogičan. On kaže da je glavom udario u šoferšajbnu sa zadnjeg sedišta. To je nemoguće jer se uključio erbeg na prednjem suvozačevom sedištu. Zatim, nemoguće je da spavaš i uhvatiš se za prednje sedište: ili spavaš ili se hvataš za naslon. Osim toga, kaže se da je imao prelom butne kosti, a nema nijednu povredu na kolenu ili potkolenici. Leva butna kost puca kod čvrstog oslonca, a čvrsti oslonac kod automobila sa automatskim menjačem je slepa pedala na kojoj se drži leva noga. To je karakteristična povreda vozača, a ne nekog ko je sedeo na zadnjem sedištu. To može da potvrdi svaki stručnjak za sudsku medicinu. A vrhunac apsurda je da će Babić dobiti odštetu jer je on oštećena strana, a sa druge strane, jedna žena je izgubila život, druga je ostala trajni invalid, a dvoje dece je ostalo bez majke. Predsednik Vučić se pojavio kod te porodice za razliku od Babića i on je tim ljudima poklonio neke mašine za obradu zemlje. To je jako dobro, samo ja ne bih voleo da je to iskupljenje, kompenzacija zato što im nije dao dva minuta snimka. To je fin gest i pomoć ljudima da prežive, ali nedavanje dva minuta je srušilo pravnu državu jer su stranka i stranački interesi pobedili pravnu državu". Dakle, prema Prelevićevom mišljenju, ne radi se samo o ta dva minuta, već o nizu okolnosti: "Sve ovo govorim samo da, ako su pomislili da su iznad države Srbije, ne budu u zabludi da mi to nismo primetili. Neka se ne zanose." foto: marija janković