Navigator Povratak iz Diznilenda

piše: Zoran Stanojević

Da li će Mark Zakerberg i Džek Dorsi trepnuti ili će kupiti zabavni park – ovo više zvuči kao nadrealistička nego politička dilema, a zapravo se radi o slobodi govora. Američka savezna država Florida, ona u koju se odselio doskorašnji predsednik Donald Tramp, pustila je u proceduru zakon po kome društveni mediji mogu da suspenduju nalog političara samo na 14 dana, a posle tog roka moraju da ga reaktiviraju. U suprotnom im preti kazna od 250.000 dolara dnevno, što znači da bi Tviter i Fejsbuk zbog odluke da na neodređeno izbace Trampa već sada bili dužni po 30 miliona dolara svaki.

Slučaj je komplikovan, ali je ovakvo ponašanje Floriđana lako objašnjivo. Guverner Floride je Rid Desantis, dobar prijatelj Donalda Trampa, zbog čega se živopisni bivši predsednik naselio u državu čiji je moto "u Boga verujemo". Republikanci su tradicionalno snažni na Floridi, Trampova struja među njima izuzetno je jaka, te nije čudo što su se dosetili da ga na društvene mreže (možda) vrate zakonom.

S druge strane, na Floridi se nalazi Diznilend, zabavni park kompanije Dizni, od kojeg i kompanija i Florida lepo zarađuju i koji je jedna od najvećih turističkih atrakcija u državi. Kompanija Dizni ima sopstvenu platformu za gledanje video-sadržaja (Dizni plus), koja ima elemente društvene mreže i mogla bi u to da preraste u budućnosti. Njihovi lobisti očito su ubedili zakonodavce Floride da to uzmu u obzir i tako smo dobili taj neobični uslov, da onaj ko ima društvenu mrežu i zabavni park može da zabranjuje koga hoće, nekažnjeno.

To je, uostalom, potvrdila i debata u tamošnjem kongresu, kada je demokratski kongresmen pitao da li bi osnivanje Zakerlenda oslobodilo Fejsbuk svake kazne, na šta mu je kolega republikanac odgovorio potvrdno, pod uslovom da zadovoljava lokalne uslove da bude priznat kao zabavni park.

Da podsetimo: Donald Tramp izbačen je sa svih društvenih mreža na neodređeno vreme posle upada njegovih pristalica u zgradu Kongresa i Senata na Kapitol hilu 6. januara ove godine. Tramp je u prošlosti već opominjan zbog svojih postova, posebno pre i posle izbora u novembru 2020. čiji rezultat nije priznao, ali su šefovi društvenih medija tek u januaru procenili da je preterao i odlučili da ga zabrane. Nejasno je ostalo imaju li oni pravo da zabrane aktuelnom američkom predsedniku da se obraća naciji preko njihovih platformi i da li tu vrstu zabrane ipak treba da donese sud, a ne privatna kompanija, odnosno njen menadžment.

Još važnija dilema je imaju li političari veća prava od prosečnih korisnika društvenih medija, budući da im funkcija (ako na nju dospeju) donosi određeni imunitet, te bi trebalo da budu zaštićeni kada iznose svoje stavove. Podelili su se i zaštitnici prava govora – jedni su bili stava da nikome, pa ni Trampu ne smemo zapušiti usta, drugi su smatrali da oni koji šire mržnju i pozivaju na nasilje (što su oni prepoznali kod Trampa) izlaze iz domena slobode govora koju god funkciju da obavljaju, odnosno da i imunitet ima ograničenja.

Ako ovaj zakon prođe, a to nije sigurno, biće svakako zanimljivo videti može li se odupreti višim instancama, to jest postaviće se pitanje treba li on da se odnosi samo na političare ili i na novinare, aktiviste, sveštenike, praktično na sve nas. Dakle, da li bi trebalo ukinuti trajnu zabranu i maksimalno oročiti suspenziju?

U međuvremenu se najavljuje mogući povratak Trampa na Fejsbuk i Instagram. Njegovi protivnici su se uskomešali i tvrde da se to ne sme dogoditi jer on širi veći uticaj kroz društvene medije nego kroz, ipak kontrolisanu, televiziju. S druge strane, nedostatak Trampa oseća se i na društvenim medijima, a biznis je biznis. S povratkom Trampa svaki telefon postaje zabavni park.