Lični stav U korist ili na štetu građana Pojedine predložene izmene Zakona o parničnom postupku direktno će ići na štetu građana. Zbog prekratkog roka za javnu raspravu o izmenama, ZPP treba povući iz procedure

piše: Marko Pantić

U advokatskim krugovima je u petak 21. maja tekuće godine neprijatno odjeknula vest da je na sajtu Ministarstva pravde objavljen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, kao i da će javna rasprava o pomenutom nacrtu trajati do 14. juna. Nadležno ministarstvo je sastavilo nacrt izmena jednog zakona i ostavilo zainteresovanim stranama samo tri nedelje da uzmu učešće u javnoj raspravi, te da iznesu eventualne sugestije i primedbe. O čemu je zapravo reč?

Zakon o parničnom postupku (u daljem tekstu: ZPP) zauzima centralno mesto u građanskoj materiji našeg pravnog sistema. Po njegovim odredbama se odvijaju parnice inicirane tužbom radi duga ili naknade štete, ali se rešavaju i mnogi drugi pravni odnosi koji su definisani posebnim zakonima: radni, porodični ili sporovi nastali povredom autorskog prava. Ovakav položaj mu daje snagu sistemskog zakona i njegove odredbe su od značaja za bukvalno svakog građanina Srbije. To znači da bi se njegovim promenama trebalo pristupati uz širok društveni konsenzus i, ako je moguće, jedinstvo struke – slično kao i kada se govori o promenama Ustava. Kada se aktuelni ZPP otvori u pdf formatu, program će nam pokazati da nam je 71 strana potrebna za štampanje. Nacrt Ministarstva sa pratećim obrazloženjem sadrži 75 strana, što nam odmah daje jasnu sliku o kvantitetu predloženih izmena.

U Obrazloženju predloženih izmena i dopuna navodi se: "Akcionim planom za poglavlje 23 i Akcionim planom za unapređenje R. Srbije na Rang-listi Svetske banke o uslovima poslovanja – Doing Bussiness za period 2020–2023. godine predviđene su aktivnosti koje imaju za cilj izmene ZPP, a naročito u delu koji se odnosi na dostavljanje pismena, snimanje suđenja i procesnu disciplinu, a imajući u vidu EU standarde, praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda", te da je "predviđeno i dalje proširenje mogućnosti elektronskog pokretanja i vođenja sudskih postupaka za advokate i građane korišćenjem aplikacije E-Sud".

Iako je većini građana poznato da postupci (posebno pred osnovnim sudovima u Beogradu) mogu da traju i nekoliko puta duže od zakonom predviđenog roka, mišljenja sam da ovakav revolucionarni zaokret u zemlji u kojoj mnogi sudovi nemaju ni primerene prostorije za rad – prosto nije moguć u aktuelnom trenutku. Valja napomenuti da i važeća zakonska regulativa dozvoljava korespondenciju putem mejla slanjem elektronskih podnesaka, ali i da morate imati sreće da informatička služba tog suda funkcioniše bez poteškoća. Nažalost, u praksi nisu retke situacije u kojima sudovi nisu konstatovali podnesak poslat mejlom, što je dovodilo do štetnih posledica po stranku koja se odlučila na takav vid opštenja sa sudom.

Pored intencije Ministarstva da veliki broj građanskih parnica prebaci na internet, što načelno uopšte ne mora biti loše rešenje, pojedine predložene izmene direktno će ići na štetu građana. Ovde ću izneti predloženu izmenu koja će, ako bude usvojena, najviše pogoditi interes "običnog" građanina. U nacrtu Ministarstvo predlaže usvajanje potpuno novog člana – 98b – koji u stavu 1 propisuje: "Podnesak za koji nije plaćena sudska taksa u roku dospelosti koji je propisan zakonom koji se uređuju sudske takse smatra se da je povučen". Ovakvo predloženo rešenje je, po mom mišljenju, u direktnom sukobu sa članom 37 Ustava Srbije, koji propisuje pravo na jednaku zaštitu prava. Njime se direktno šteti interesima građana koji nekada opravdano nemaju sredstava da u roku plate sudsku taksu (koje mogu iznositi do 97.000 dinara). Na taj način bi se kršilo pravo građana na pristup sudu i sudsku zaštitu, a pogodovalo interesima države (nju u ovom primeru predstavlja sudstvo), koja je dužna da svim svojim građanima obezbedi ovo Ustavom zagarantovano pravo. Da ne bude zabune – naravno da ne zastupam tezu da građanin (tužilac u sporu) ne treba da plati taksu, ali država, i po aktuelnoj zakonskoj regulativi, ima prerogative da u izvršnom postupku prinudnim putem naplati taksu od taksenog obveznika. Ne može se i ne sme Ustavom zagarantovano pravo građanina sužavati obavezom plaćanja takse – to su dva potpuno odvojena pojma (i postupka).

Pored analizirane odredbe, ovaj nacrt o izmenama i dopunama ZPP sadrži veliki broj novih rešenja koji "na mala vrata" suštinski predstavljaju novi zakonski tekst, a ne noveliranje postojećeg. Iz gore navedenih, kao i mnogih drugih razloga, advokati Zaječara su jednoglasno na skupštini izglasali odluku da će Ministarstvu pravde poslati zahtev da se Nacrt o izmenama i dopunama ZPP povuče iz procedure jer je ostavljen veoma kratak rok za javnu raspravu. Advokatska komora Srbije je izdala saopštenje u kojem je navela da se pri samom uvidu u nacrt mogu uočiti loša rešenja koja će građanima suziti mogućnost pristupu pravdi i dovesti do pravne nesigurnosti, te da će preduzeti mehanizme iz svoje nadležnosti i doneti odgovarajuće odluke.

Nisam siguran da li imam pravi "uzorak", ali mi deluje da advokatura Srbije danas deluje ujedinjeno kao što je bila u jesen 2014. godine – kada je obustava rada u cilju povlačenja Nacrta Zakona o javnom beležništvu trajala duže od šest meseci. Iako me ovakvo jedinstvo esnafa raduje, verujem da ovaj put moramo pridobiti značajno širu podršku građana. Jer, u konačnici, ako ovakav nacrt prođe, mnogo veću štetu od advokature ­trpeće građani.