SAD – Pobeda nad koronavirusom:
Buđenje Amerike

Budeći se sporo iz pandemijskog košmara koji je odneo više života nego svi veliki ratovi u kojima su SAD učestvovale, Amerikanci se užurbano vraćaju dugo očekivanoj životnoj normalnosti, obogaćeni jednim novim saznanjem o sebi: možda se u trenucima teških izazova ne snalaze najbrže, ali kada se osveste, niko ne može da se meri sa njihovim kapacitetom za rešavanje problema

Za "Vreme" iz Njujorka

Negde tačno na sredini između bubnjara koji su zaposeli nekoliko klupa i grupe plesača na rolerima u njujorškom Central parku smešten je jedan od novih punktova za vakcinaciju protiv kovida. Uz fanatičan ritam ove spontano okupljene družine, čiji su članovi već u ranim jutarnjim satima sa afričkim tamalama i kolumbijskim tamborama uprtili i doboše, indijanere, tomove i činele da bi satima zajedno uveseljavali sebe i druge, svi oni koji su tokom vikenda izašli da se prošetaju tim delom Menhetna mogli su konačno da prime vakcinu protiv korone, što je donedavno u državi Njujork bilo isključivo privilegija onih koji rade u bolnicama, školama ili domovima za stare.

Isti takvi beli šatori sa obaveštenjima na engleskom, španskom i kineskom, ispred kojih zdravstveni radnici sa osmehom na licu prilaze prolaznicima i zapitkuju ih da li su se vakcinisali, osvanuli su na Tajms skveru, Bruklin bridž parku i Haj lajnu, uz šaljivu poruku gradonačelnika Njujorka Bila de Blazia turistima koji ponovo pristižu u Njujork, da umesto uobičajenih suvenira mogu da ponesu na svom ramenu nešto što će ih mnogo trajnije podsećati na ovaj grad.

Nakon što je za godinu dana više od trideset hiljada njegovih sugrađana umrlo, a gotovo milion obolelo od kovida, gradonačelnik je konačno mogao sa olakšanjem da otvori dnevnu statistiku "Njujork tajmsa" koja beleži drastičan pad zaraženih, dok je sa prozora Siti hola ponovo mogao da vidi ljude kako bez maski prolaze obližnjim ulicama.

NIKO KAO AMERIKA

Centar za prevenciju bolesti, krovna organizacija Amerike za borbu protiv kovida, nedavno je izdao preporuku da oni koji su vakcinisani mogu bez zaštite na licu da budu na otvorenom prostoru, što je vidljivo čim se dođe do "Anđeline" u Osmoj aveniji. Njujorčani ponovo masovno opsedaju tu donedavno pustu i praznu pekaru, koja je se nalazi na putu onih koji se sa svih strana slivaju na autobusku stanicu Port autoriti, kupuju omiljene krofne upakovane u zelenkaste kutije, odlaze do obližnjeg Brajant parka i jedu ih na travnjaku, gledajući sa nekom toplinom one nenormalno visoke i neprirodno uzane zgrade kakvih nema nigde drugde na svetu.

Istovremeno su svi severni izlazi iz grada prema Konektikatu u petak bili potpuno zakrčeni beskrajnim kolonama automobila onih koji su krenuli da provedu Dan sećanja, koji je uvek bio neka vrsta početka letnje sezone putovanja, u zelenilu Mejna, Nju Hempšira ili Vermonta. Budeći se sporo iz košmara kovida, koji je odneo više života nego svi veliki ratovi u kojima je ova zemlja učestvovala, Amerika se sada užurbano vraća dugo očekivanoj životnoj normalnosti, obogaćena jednim novim saznanjem o sebi: možda se u trenucima teških izazova ne snalazi najbrže, ali kada ponovo stane na noge, shvatajući silinu udarca koji ju je zadesio, niko ne može da se meri sa kapacitetom ove zemlje za rešavanje problema. Od trenutka kada je otišao predsednik koji je govorio o mogućnostima ubrizgavanja sredstava za dezinfekciju u telo, nova administracija roditeljski smirenog Džozefa Bajdena vakcinisala je za kratko vreme više od polovine stanovnika džinovske države.

IMA JEDNA APOTEKA U EJMITU

Istovremeno je, nakon dužeg vremena, zemlja Srbija ponovo privukla pažnju ovdašnjih medija. To nije bilo zbog nerešenog pitanja Kosova, za koje ogromna većina Amerikanaca nema pojma gde se nalazi, zbog neograničene vladavine jednog čoveka za koga je čula šačica onih koji se još uvek profesionalno bave Balkanom, ili bliskih veza sa Rusijom i Kinom ili evropskih integracija. CNN i PBS su preneli da stanovnici naprednih evropskih zemalja kojima Srbija želi da se pridruži, dolaze u prestonicu ove rusko-kineske saveznice da prime vakcinu protiv korone, što velikom broju Amerikanca zvuči paradoksalno, ali i nekako blisko, jer je i u nekim ovdašnjim državama gde vreme, kao u dalekom Beogradu, teče nekim svojim tokom, ponuda vakcina od početka bila veća od potražnje. Naravno, građani zapadnih obala Masačusetsa ili Road Ajlenda nisu pre nego što je krenula masovna imunizacija kupovali avionske karte da bi primili vakcinu u Misisipiju ili Alabami, ali ako ste prethodnih nedelja posetili neku od tih država ili susednu Luizijanu, pretraživač Centra za kontrolu i prevenciju pokazivao je da ste na pravom mestu.

U malenom Ejmitu, gde se na ulicama još uvek mogu videti kamioneti neznatno mlađi od onih iz "Gradića Pejtona", sajt otkriva da se Moderna mogla primiti na dva mesta. Ljubazni glas medicinske sestre na Infektivnom odeljenju lokalne bolnice odgovora da vakcina ima dovoljno, ali da ih daju samo četvrtkom. Ako nije četvrtak, žao im je, ali tu nema pomoći, čuli su da ima neka lokalna apoteka koja vakciniše ljude i drugim danima. I zaista, u jednoj od centralnih ulica, gde se starosedeoci po šeširima nalik onim iz kaubojskih filmova razlikuju od onih koji su se tu doselili kada više nisu mogli da rade i zarade tamo gde su prethodno živeli, a nisu uštedeli dovoljno da se nastane na Floridi ili u Džordžiji, postoji jedna takva apoteka.

PALJENJE MASKI NA ROŠTILJU

U levom delu se izdaju lekovi, desno se prodaje hrana, napred su jedan do drugog poređana tri uredna i prazna stola. Na svakom od njih papir sa informacijama o kovidu, olovka pričvršćena koncem i obrazac o vlastitom zdravstvenom stanju koji valja popuniti, što se uvek uzima krajnje ozbiljno, jer niko ne želi da se povlači po sudovima nakon pružanja medicinskih usluga koje mogu da krenu po zlu. Ako nosite naočare, neće vas pustiti da odete iz ordinacije dok ih ne stavite na nos onako kako treba, kada pređete prag, možete da ih okrenete i naopako ako vam se to sviđa, nije ih briga; ukoliko koristite kontaktna sočiva, morate da dokažete na licu mesta da umete da ih stavite i skinete, ili vam ih neće izdati, bitno je da ne možete nekoga da tužite što ste, daleko bilo, povredili oko neukim rovarenjem prstima.

Vaše ime sa obrasca o zdravstvenom stanju se, uz više ili manje muke sa sricanjem i nemalim čuđenjem nad tim šta je ime, a šta prezime, ukoliko ste došli iz nekog drugog sveta, upisuje u centralni registar, dobija se maleni beli karton sa podacima o primljenoj vakcini, a nakon obaveznih petnaest minuta čekanja, da bi bili sigurni da se zbog Moderne nećete sručiti na pod, možete napolje na vrelo sunce Luizijane.

Za to vreme u apoteku ulaze i iz nje izlaze i oni sa šeširima, i oni bez njih, ali niko ne zastaje kod stolova za vakcinaciju, pridošlice su prihvatile uverenja lokalnog stanovništva kako je sve to jedan veliki eksperiment političkog establišmenta iz Vašingtona i tehnoloških giganata silicijumske doline u kome ne žele da učestvuju. Napolju baš niko ne nosi masku, što je bilo uobičajeno u svim gradovima, tako da je preporuka Centra za kontrolu i prevenciju bila kucanje na otvorena vrata onih koji su najave predsednika Bajdena da će Dan nezavisnosti moći da proslave uz barbikju, dočekali simboličnim paljenjem maski na roštiljima. Kao da se vreme, kao i u Srbiji, za koju su prvi put čuli dok su se trudili da pravilno poređaju slova imena nekoga ko je odatle zalutao u njihov gradić, zaustavilo u nekim davnim danima – ispred pojedinih kuća se i dalje vijore zastave Konfederacije.

UTAKMICE KAO NEKAD: Hokejaška utakmica u Bostonu pred punim gledalištem

GRANICE SLOBODE

Nakon prve vakcine, sve je mnogo lakše. Čak i u turističkim mestima poput Savane, gde su u Džordžiju na prolećni odmor pohrlili oni sa severa željni sunca, ali i stanovnici Floride kojima se smučilo prejako sunce, mesta za vakcinaciju je nakon obavezne četiri nedelje čekanja za drugu dozu bilo u marketima, apotekama, bolnicama i kod lokalnih lekara, potrebno je jedino da se prethodno zakaže termin za vakcinaciju. Bez toga ništa ne vredi, to je jedno od pravila ovdašnjeg života, bez obzira da li idete kod automehaničara, frizera, lekara, bankara ili kupujete novi telefon. Ako baš hoćete da, na primer, date hiljadu i trista dolara za novi ajfon u Njujorku, to neće biti baš tako lako i jednostavno kao što se čini. Mora prvo da se zakaže odlazak u prodavnicu, a kada se dobije slobodan termin, u redu na ulici biće još mnogo onih koji se bore da potroše ono što su teško zaradili, dok ih prodavci umiruju rečima da će stići na red u okviru tih petnaest minuta koje im je Epl velikodušno podario.

Fajzer ili Moderna mogli su da se prime u Savani, koja neobično podseća na engleske gradove, čak i ako na licu mesta zatražite termin već sutradan. Naravno, ponovo se prolazi kroz identična pitanja o istoriji bolesti, ali bez toga sigurno će vas vratiti sa vrata. Možete da idete na džoging u gaćama u kojima ste upravo ustali iz kreveta, ili nosite naočari naopako, niko neće obratiti ni najmanju pažnju, ali se sigurno nećete vakcinisati pre nego što je Centar za prevenciju bolesti napisao da to sme da se uradi. Sloboda i ovde ima svoje granice.

Tako je Amerika nakon jedne od najtežih godina u novijoj istoriji, bilo da je reč o rekordnoj nezaposlenosti ili teškoj ekonomskoj krizi, na kraju počela da izlazi iz mračnog doba kovida. Od toga da nije bilo maski, sredstava za dezinfekciju ili toalet papira, došlo se do tačke da vakcina može da se primi na svakom koraku bez čekanja i plaćanja. Bilo šta što je besplatno, pogotovo ako od toga zavisi život, ovde nije mala stvar, jer zdravstveni sistem nema previše milosti prema onima kojima je neophodna pomoć lekara. Ako nemate osiguranje, rutinski pregled je oko sto pedeset dolara; ako imate osiguranje, verovatno ćete opet platiti bar nešto. Koliko, zavisi od vrste osiguranja.

TRAJNE POSTPANDEMIJSKE PROMENE

Neki od onih koji su na Floridu došli sa Balkana izračunali su da im je jeftinije da kupe avionsku kartu do Srbije i posete stomatologa, nego da idu kod zubara u Majamiju. Kada nisu mogli do Beograda zbog korone, išli su u Čikago onim jeftinim letovima za četrdeset dolara iz obližnjeg Fort Loderdejla u sumnjive ordinacije pojedinih zemljaka koji rade legalno kao stomatološki asistenti za sedamnaest dolara po satu u novoj domovini, da bi nakon radnog vremena, iscrpljeni i slomljeni, popravljali zube po svojim kućama iz kojih, inače, putuju svakog dana više od sat kolima do novih radnih mesta. Usput, samo nešto malo manje zarađuju i radnici u Americi. Amazon plaća petnaest dolara po satu onima koji pakuju kutije, radi se deset sati, četiri dana u nedelji, ko hoće može da dolazi na posao svaki dan, jer se veliki broj onih kojima je to tokom pandemije postala jedina prodavnica više nikada neće okrenuti starim navikama da vuku kese iz supermarketa.

Neće se vratiti na prethodno stanje ni mnoge druge stvari. Mnoge banke su zatvorile filijale i ostavile na ulicama samo automate za podizanje novca, dok se o svemu ostalom što vam je potrebno dogovarate sa mašinama preko telefona. Nemali broj onih koji su počeli da rade od kuće bili su prinuđeni da trajno pretvore delove stanova u kancelarije, baš kao što su prethodno počeli da koriste vlastite automobile da zarađuju preko Ubera ili iznajmljuju slobodne sobe preko Airbnbija.

Beskrajno optimistični, pragmatični i vredni, Amerikanci se nikada ne žale na te promene, čekajući jedino da se vrate neke druge stvari koje im mnogo više znače. Da ponovo budu srećni, spokojni i zadovoljni što su ručali u restoranu sa prijateljima, hodali nekoliko milja, trčali, bili u teretani ili razgovarali telefonom sa članovima porodice koje su poslednji put videli kada su napustili rodnu kuću nakon srednje škole, jer im se čini da su na taj način ispunili neki važan društveni zadatak koji se od njih očekuje. Ne mari što ti socijalni kontakti često ostaju na površini bez suštinskog interesovanja za tuđe reči ili vlastita osećanja, ali bar ponovo mogu bez maski da pokazuju svoj blistavi osmeh, jer im je njihova zemlja pružila mnogo više od toga što ne moraju da idu kod zubara u Luizijanu, gde će se samo mučiti da razumeju jedni druge.

Slobodan Kostić