Vreme
VREME 1601, 9. septembar 2021. / VREME

Korona virus:
Novi crni talas

Srbija je opet prešla 5000 zaraženih. Broj hospitalizovanih znatno je manji nego prethodna dva puta kad je zemlja bila na ovom broju novih slučajeva, što pokazuje da vakcine imaju efekta. Ipak, zaglavljeni smo na oko 40 odsto vakcinisanih i sporo se pomeramo

Broj novozaraženih novim korona virusom u Srbiji prešao je 5000 na dan kada nastaje ovaj tekst. U utorak 7. septembra, prema zvaničnim podacima Instituta "Milan Jovanović Batut", u poslednja 24 sata registrovano je 5069 novih slučajeva zaraze. U bolnicama je 1701 osoba, na respiratorima 121, a preminule su 23. Psihološku granicu od 1000 zaraženih prešli smo 13. avgusta i komparacijom sa prošlogodišnjim datumima kada je broj novih slučajeva bio sličan, skok na 5000 za nešto manje od četiri nedelje bio je očekivan. Više od 1000 novozaraženih prvi put smo imali 27. oktobra 2020, a 5000 prešli smo 18. novembra. Ako nastavimo poređenje sa prošlom godinom, maksimalan (zvanični) broj novih slučajeva zaraze dostigli smo 1. decembra – 7999, pa bi po toj logici, za oko dve nedelje mogli da opet dođemo do tog broja.


KAKO SMO OSCILIRALI

Danas se možda slabije sećamo prošlog decembra, ali poruke lekara kako iz kovid, tako i iz ne-kovid sistema bile su da je zdravstveni sistem kolabirao, da nema dovoljno kapaciteta za sve kojima je hospitalizacija potrebna. Kraj godine dočekali smo sa desetak hiljada hospitalizovanih, ali i sa mnogo strožim kriterijumima za hospitalizaciju nego što je to bio slučaj na samom početku pandemije. Poruka koju iz toga treba izvući jeste da nema u kamenu uklesanih kriterijuma ko je za bolničko lečenje, a ko nije – sve zavisi od kapaciteta bolnica, kao i od prosečne (najčešće) težine kliničke slike. U to vreme, ljudi sa obostranim pneumonijama lečili su se kod kuće uz ambulantnu primenu kiseonika, kad baš "zagusti".

Od decembra 2020. do januara ove godine, broj novozaraženih u danu bio je između tri i četiri hiljade. Polovinom januara stabilizovao se na 1300 do 2000 dnevno, sa dvonedeljnim prosekom od oko 5000 hospitalizovanih i taj trend traje do polovine februara. U martu ove godine, tačnije, 16. marta ponovo smo se popeli na više od 5000 (5201) i narednih mesec dana prolaze sa četiri do pet hiljada novoregistrovanih slučajeva dnevno. U tom periodu, dvonedeljni prosek broja hospitalizovanih je oko 7000. Ozbiljan pad novih slučajeva zabeležili smo polovinom maja kada konačno padamo ispod 1000 i taj trend se nastavlja, a rekordan uspeh je bio 27. juna ove godine sa svega 63 nova slučaja, dok je u toj sedmici i prosečan broj hospitalizovanih bio svega 230.

Image
ANTIVAKSERSKI DŽIHAD: Upad protivnika vakcinacije u RTV Slovenija


VAKCINE RADE

Dalji sled događaja nam je poznat, ali u svemu ovome ima jedna "kvaka" koja daje razlog za optimizam. Iako nam na putu ka smislenim zaključcima često stoji (slučajno ili namerno) aljkava zvanična statistika, oni brojevi do kojih se može doći pokazuju nam da vakcine protiv kovida 19 imaju efekta. I vakcinisani se zaražavaju, ali od same pojave vakcina uporno nam je ponavljano da nijedna raspoloživa vakcina ne sprečava infekciju korona virusom, međutim, izvesno sprečava teže oblike bolesti i smrtni ishod.

Gde je ona optimistična "kvaka"? U broju hospitalizovanih. Srbija je 7. septembra treći put od početka pandemije prešla broj od 5000 novozaraženih u danu, ali broj hospitalizovanih je oko 1700. Prethodna dva puta u bolnicama je ležalo između pet i osam hiljada obolelih od kovida 19. Dodajmo tome i izjavu člana Kriznog štaba Predraga Kona da je svaki treći inficirani u Srbiji potpuno vakcinisan, pošto je ta izjava jedini iole zvaničan podatak o broju vakcinisanih koji su se zarazili. Dakle, ugrubo, 30 odsto zaraženih je potpuno vakcinisano, a bolnice nisu ni izbliza pune kao u prethodnim talasima. Uz ogradu da je zaključke teško donositi bez preciznih podataka, tvrdnja da vakcine i te kako imaju efekta, u najmanju je ruku – visoko verovatno nagađanje.


RADI I PRIRODNI IMUNITET, ALI PO KOJU CENU

Proces imunizacije u Srbiji, međutim, zaglavio se negde na četrdesetak odsto starijih od 16 godina. Vakcina proizvođača Fajzer-Bajontek odobrena je za mlađe od 12, ali u toj grupi vakcinisano je tek nešto više od 4000 dece (ukupna populacija školske dece u Srbiji broji 850.000 dece). Rat onih koji snažno zagovaraju vakcinu i onih koji joj se oštro protive možda nije vidljiv u tradicionalnim medijima, ali na društvenim mrežama je jedan od najprljavijih do sada viđenih. Na primer, jedna majka iz Srbije nedavno je tvitnula da je vakcinisala sina, da bi ubrzo dobila odgovor: "Javi kad mu je sahrana."

I to je samo jedan, čak ne ni najgori primer komunikacije između protivnika i zagovornika vakcinacije protiv korona virusa. Kad smo već kod Tvitera, nema načina da proverimo da li se zaista dogodilo, ali svakako je "simpatično": jedna korisnica prepričala je anegdotu o firmi u kojoj je menadžmentu dojadilo da se bori sa svađama vakcinisanih i nevakcinisanih zaposlenih, pa su promenili raspored sedenja u kancelarijama i sve podelili u dve grupe: vakcinisani sede sa vakcinisanima, nevakcinisani sa nevakcinisanima. E, pa, navodno, pojedini nevakcinisani pobunili su se zbog novog rasporeda jer se osećaju – ugroženo.

Američki časopis "Science" u septembarskom broju donosi članak o velikoj studiji rađenoj u Izraelu, koja daje prilično pouzdane podatke o tome da prirodni imunitet nakon preležanog kovida 19 daje jači imunitet i bolje štiti od delta soja nego dve doze Fajzer vakcine. Međutim, i u samom članku piše da se autori studije verovatno hvataju za glavu zbog zaključaka koje su iz njihovog rada proizveli antivakseri: "Da su znali šta će se dogoditi, autori studije bi je verovarno naslovili sa ‘ne pokušavajte ovo kod kuće’", piše "Science".

Naime, studija rađena u Izraelu pouzdana je i obimna – obuhvatila je više od 60.000 ispitanika. Najvažniji zaključak je da je onima koji su preležali kovid 19 dovoljna jedna, a ne dve ili tri doze Fajzer vakcine (jedine koja se u Izraelu primenjuje). Međutim, sve što su antivakseri čuli jeste: prirodni imunitet bolje štiti od delta soja nego što to čini vakcina i sada to ponavljaju kao papagaji. Da zlo bude veće, falsifikuju dnevne statistike zemalja u kojima je trenutna stopa izlečenja izuzetno visoka (Izrael i pojedine savezne američke države), predstavljajući ih em kao globalne, em kao da se odnose na ceo period od početka pandemije, pa tako npr. tvrde da je globalna stopa preživljavanja kovida 99,75 odsto, a zapravo je reč o podatku iz Izraela koji se odnosi samo na sedmicu od 23. do 29. avgusta. Naučnici i svako ko ima iole zdravog razuma upozoravaju da je, uprkos velikoj verovatnoći da je prirodni imunitet jači, taj način imunizacije lutrija, jer je jak imunitet samo jedan mogući scenario. Drugi je smrt, a ne treba gubiti iz vida ni da čak i oni koji su relativno lako preležali kovid 19 mogu imati trajne posledice. Da li će biti doživotne, za sada niko ne može da kaže. Uglavnom, pojave autoimunih bolesti, upalnih procesa i trombofilija dobro su dokumentovane i još uvek prisutne i kod pacijenata koji su kovid preležali u prva tri meseca 2020. godine.


LEK ZA KONJA

Za gotovo dve godine koliko traje pandemija, mnogi nisu naučili ni kako se pravilno nosi maska ni da njom pre svega štitimo druge od sebe, pa tek onda, donekle, sebe od drugih. Ali su zato mnogi "naučili" da je obaveza nošenja maske neustavna (nema veze o kojoj se zemlji radi, svuda su antivakseri isti). Antivakserska agresija uzima maha svuda u svetu, pa je tako 3. septembra jedna grupa upala u studio RTV Slovenije, prekinula program i vređala voditelje. Kako nisu hteli da izađu sami, policija ih je iznela napolje. Protekli vikend obeležili su i ogromni protesti antivaksera i antimaskera u Londonu, u neredima je povređeno više desetina policajaca, ali za britanske antivaksere ovo je napredak. Pre mesec dana njih stotinak upalo je u zgradu BBC-a. Ili su bar tako mislili, pošto BBC tu zgradu ne koristi već osam godina. Antivakseri posebno targetiraju medije i novinare jer misle da oni svesno učestvuju u belosvetskoj zaveri sa izmišljenim virusom, kao i da promocijom vakcina "dele ljude".

Ova teza o podeli vrlo je zastupljena u Srbiji. Nakon izjave državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Mirsada Đerleka koji je u utorak rekao kako će Krizni štab gotovo sigurno uvesti kovid propusnice i ograničiti okupljanja, u komentarima na informativnim sajtovima i na društvenim mrežama ozbiljno se "zakotrljala" teza da "samo hoće da dele narod". Na pitanja kad je "narod" i oko čega bio složan i apsolutno jedinstven – nemaju odgovor. Ali zato znaju sve o ivermektinu, leku protiv parazita kod stoke (mahom svinja i konja), koji se za ljudsku upotrebu koristi protiv vaši, crevnih i kožnih parazita. Istraživanja o dejstvu ivermektina na kovid 19 su u toku i ne daju veliku nadu: jedna, urađena u Argentini, obuhvatila je svega 27 ispitanika i nije dala jasne rezultate. Druga, rađena u Kolumbiji i Egiptu (koja kaže da ivermektin zaustavlja umnožavanje virusa u organizmu kod 90% zaraženih) nije ni objavljena na naučnoj platformi Research Square jer su studenti koji su je čitali uočili niz problema, od plagijarizma, do identičnih podataka o zdravstvenom stanju kod različitih ispitanika ili predstavljanja jednog slučaja kao dva.

Antivakseri su se dokopali linka ka tim studijama i sad ih kače okolo naokolo. Dok ne shvate šta je problem sa ovim studijama, možemo samo da čekamo da se svi, što bi rek’o "narod", prokuže.

Jovana Gligorijević