Rekonstrukcija crnogorske vlade:
Prebrojavanje u kabinetu

Kako od političara napraviti eksperta i koja je to "definicija" eksperta koja je merilo kvalifikovanosti za ulazak u vladu? Činjenica da ćemo odgovor na ova pitanja dobiti tek nakon što se budu saznala imena novih ministara, odnosno potpredsednika, već sama po sebi govori o napuštanju sadašnjeg koncepta vlade

Za "Vreme" iz Podgorice

Gotovo bez ikakve sumnje, crnogorska vlada uskoro neće biti u sadašnjem sastavu. Nakon dogovora Bečićevih Demokrata i Demokratskog fronta o neophodnosti njene rekonstrukcije, jedina alternativa tome su prevremeni izbori, a njih, u ovom trenutku, niko iz vlasti ne želi. Prvobitna oštra reakcija Abazovićeve URA-e na dogovor, načelna blagonaklonost premijera Zdravka Krivokapića, te pomirljivi tonovi iz manjih stranaka koje čine vlast, verovatno će se pokazati kao tipične epizode koje se uklapaju u crnogorsku političku "sapunicu". Kako će se i kada postignuti dogovor realizovati, posve je drugo pitanje. Tvrdnja Demokratskog fronta da bi već 15. oktobra Crna Gora mogla da ima "novu vladu", bliža je olako obećanoj brzini no realnosti. Ali, ništa se u crnogorskoj Skupštini neće događati dok se ovaj dvostrani dil ne približi formi koja će biti u velikoj meri prihvatljiva za sve.

Pozivajući se na poslednji sastanak "predsednika i predstavnika konstituenata parlamentarne većine", gde je ukazano na potrebu da dva najveća politička subjekta postignu dogovor o načinu razrešenja crnogorske krize i da ostali neće biti kočnica tome, Demokrate i Demokratski front postigli su dogovor u kojem se, između ostalog, navodi kako je "potrebno rekonstruisati postojeću 42. Vladu Crne Gore". Prema tom dogovoru, ona bi umesto dosadašnjih 12 imala 18 ministarstava i tri potpredsednika, koji ujedno mogu da budu i resorni ministri. "Podela resora bila bi dogovarana sa formalnim predlagačem rekonstrukcije Vlade, a političke organizacije bi saglasno propisanim procedurama i demokratskim standardima kandidovale svoje predstavnike", navedeno je u saopštenju, a dogovoreno je i da se na istoj sednici Skupštine na kojoj će se glasati o rekonstrukciji Vlade izabere i Tužilački savet. Ove dve stranke smatraju da bi se tako postigao "potreban nivo političke stabilnosti neophodan za dalje reformske procese".

Ni događaji na Cetinju, koji su nesporno pokazali svu dubinu podeljenosti crnogorskog društa, nisu još dobili epilog, a novi talas oštrih konflikata zapljusnuo je crnogorsku političku obalu. Prilično brz i lak dogovor Demokrata Alekse Bečića i Demokratskog fronta, iako za mnoge iznenađujući, trebalo je da dovede do smirivanja strasti i prevazilaženja krize vlasti, ali je u prvom trenutku doveo do još ozbiljnijih podela unutar vladajuće većine. No, verovatno da ni ta novostvorena "pukotina" na liniji DCG-URA neće dugo trajati. Jednogodišnje iskustvo sa akterima crnogorske vlasti govori da se i najdublje političke razlike i uzburkane i neprimerene političke emocije vrlo brzo završavaju, i da je kakav-takav kompromis bolji od prelaska granice koja bi dovela do novih izbora. Političke ucene, ma kako to razočaravajuće zvučalo, imaju svrhu samo onda kada vode željenom cilju, a ne gubitku pozicije sa koje možete da ucenjujete.

VRAĆANJE NA POČETAK

Nakon postignutog dogovora sa Demokratama, iz Demokratskog fronta su izašli sa tezom da je rekonstrukciju vlade moguće realizovati i vraćanjem na premijerovu ponudu iz oktobra prošle godine. Tada je, prema tvrdnji Milana Kneževića (DF), tadašnji mandatar Zdravko Krivokapić ponudio devet ministarskih resora i jedno potpredsedničko mesto koaliciji "Za budućnost Crne Gore" (ZBCG), platformi "Crno na bijelo" tri ministarstva i mesto potpredsednika, dok je demokratama tada prvobitno ponuđeno da pokriju pet, a potom četiri resora. Aleksa Bečić je potvrdio da se tada išlo ka modelu političke vlade, ali da se kasnije odustalo od te ideje i da je premijer na kraju predstavio koncept ekspertskog kabineta.

Valja podsetiti da je, pred jesenje zasedanje, Skupština Crne Gore u potpunoj blokadi. Rad skupštine bojkotuju poslanici opozicione Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića, ali i Demokratski front, koji je najbrojniji činilac aktuelne vlasti. Milan Knežević, predsednik Radničke partije i jedan od lidera DF-a, rekao je kako je bojkot "jasan odnos DF-a prema krizi i onome što je izvršna vlast uradila u prethodnom periodu". Iako su u trenutku donošenja odluke da neće učestvovati u daljem radu Skupštine tvrdili kako premijer više nema njihovu podršku, da sporazum Krivokapića, Bečića i Abazovića više ne važi, da se sve resetuje i polazi se "od početka", Knežević je nedavno rekao da su izbori evidentna mogućnost kao i prelazna vlada, ali da je Demokratskom frontu draža rekonstrukcija. "Podsetiću, odustali smo od nove vlade sa novim premijerom tako da smo mi napravili veliki kompromis u pravcu prevazilaženja krize", dodao je tom prilikom Knežević. Očigledno je da je to bio ulog Demokratskog fronta u pregovorima sa DCG.

Iako je ponovljeni poziv manjinskim strankama da se uključe u razgovore o rekonstrukciji vlade pre svega principijelan, on se može posmatrati iz daleko pragmatičnijeg ugla. On može biti i upozorenje izbornoj listi "Crno na bijelo" da bi rekonstruisana ili kakva god, vlada mogla da dobije podršku i bez njihovih glasova u Skupštini, a potom i da koalicija okupljena oko Abazovićeve Ujedinjene reformske akcije ostane u opoziciji. Danas takvo tumačenje deluje daleko smislenije od onoga da time skupštinska većina želi da dostigne snagu 46 glasova poslanika i tako smanji zavisnost od slučajnih ispadanja u situaciji kada realno "većinu" čini tek jedan glas.

"KONAČNO" REŠENJE

Socijalistička narodna partija (SNP) pozdravila je dogovor Demokratskog fronta i poručila da neće dozvoliti da bude "samo nemi posmatrač budućih društvenih i političkih dešavanja", najavljujući tako svoju želju za nekim od mesta u vladi. DEMOS Miodraga Lekića je podržao "pravac i duh sporazuma", navodeći da neće podizati svoju cenu korišćenjem "otrcane, ucjenjivačke i politički provincijske fraze – ako imate bez nas 41 poslanika, slobodno fomirajte vladu". Međutim, Lekić podvlači da neće glasati za nedovoljno proučene formule nove vlade i državne vlasti, poučeni "prethodnim kombinacijama na neadekvatnim mestima i sa poznatim rezultatima".

U prvom trenutku URA je oštro osudila dogovor konstatacijom da "izbor Tužilačkog saveta ne sme biti deo političkih kalkulacija", da se "reforme u ovoj oblasti ne mogu uslovljavati bilo čijim političkim apetitima" i da se iz sporazuma vidi da su DF-u i Demokratama "ministarske fotelje značajnije od reformi u Tužilaštvu i borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije". Nakon toga je usledio težak partijski okršaj između Demokrata i URA-e, koji je donekle primiren izvinjenjem Dritana Abazovića u intervjuu datom crnogorskom Javnom servisu.

Komentarišući prve reakcije iz Abazovićeve stranke, Aleksa Bečić je rekao da mu nisu jasni nervoza, uvrede, primitivizam i napadi u odnosu na "nešto za šta su se svi zalagali i što su svi od nas tražili". "Jedino mogu da logiciram da nekome nije bio cilj da DF odustane od rušenja Vlade i g. Krivokapića. Možda je nekom bio cilj da oni krenu u rušenje Vlade. Neću da vjerujem u to, već da vjerujem da svi želimo političku stabilnost i političko snaženje Vlade", podvukao je Bečić.

Iz Demokrata naglašavaju da proces rekonstrukcije treba da utvrdi i predloži premijer Zdravko Krivokapić. Oni su podsetili da je za sada upražnjeno samo mesto ministra pravde, a da će u slučaju "prihvatanja predloga od strane premijera biti raspoloživo još sedam ministarstava".

GRANICE KOMPROMISA

U prvoj reakciji na sporazum DCG-DF, premijer Zdravko Krivokapić je rekao da će veoma pažljivo razmotriti sve nove inicijative i predloge za unapređenje rada Vlade "koje su došle i koje budu dolazile od predstavnika parlamentarne većine, i iza kojih stoji najmanje 41 poslanik". On i dalje smatra kako je ekspertska vlada najbolji model za vođenje reformi i demokratske tranzicije, ali da "to ne znači da eksperti u vladi ne mogu biti predloženi od strane političkih partija".

Krivokapić je na Tviteru napisao da ga raduje što se u okviru parlamentarne većine pokrenuo dijalog i poručio je da će vlada ostati privržena sporazumu koji su tri koaliciona lidera potpisala nakon 30. avgusta, "ali i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, te vladavini prava, koja podrazumijeva hitne i neodložne promjene u pravosuđu i tužilaštvu".

Kako od političara napraviti eksperta i koja je to "definicija" eksperta koja je merilo kvalifikovanosti za ulazak u vladu? Činjenica da ćemo odgovor na ova pitanja dobiti tek nakon što se budu saznala imena novih ministara, odnosno potpredsednika, već sama po sebi govori o napuštanju sadašnjeg koncepta vlade. Ali, jedino na taj način Zdravko Krivokapić može pred javnošću ostati politički dosledan konceptu na kojem je insistirao i koji je, očigledno, bio njegov izbor. S druge strane, DF profitira participacijom u vladi, a Demokrate imidžom spasioca izbornih rezultata. Abazović bi, u ovakvom razvoju događaja, samo naizgled ostao praznih ruku. Nesporni rezultati u sektoru koji vodi, hapšenje članova škaljarskog i kavačkog klana, zaplena najveće količine kokaina u Jugoistočnoj Evropi, kontrolisanje situacije na Cetinju bez žrtava gotovo da mu garantuje to mesto i nadalje.

Nakon svega, ukoliko se prošlogodišnji pobednici uspešno dogovore o personalnim rešenjima u rekonstruisanoj Krivokapićevoj vladi, ostaje još jedan neophodan uslov koji će garantovati stabilniji i efikasniji period u funkcionisanju države, a to je da Demokratski forum stavi potpis ispod postizbornog dogovora Krivokapić-Bečić-Abazović. Ukoliko to učine, stvari će se značajno promeniti, sa dalekosežnijim posledicama no što je rekonstrukcija vlade. Zahtev za novim koalicionim sporazumom, koji su nedavno tražili, vratio bi sve, po drugi put, na sami početak. Treću šansu teško da će iko dobiti.

Voislav Bulatović