Korona u Srbiji:
Neka divlja, neka divlja – virus

U utakmici između korone i nadležnih bilo je jasno da patogen prednjači. Međutim, sada je jasnije nego ikad da su se i medicinski i politički deo Kriznog štaba predali insistirajući da nam ništa drugo ne treba dok imamo vakcinu. Za to vreme, virus sve podmuklije napada trudnice i decu, dok antivakseri na internetu zlostavljaju vakcinisane trudnice i lekare

Dan u kom nastaje ovaj tekst rekordan je po broju preminulih otkako je u Srbiji počela vakcinacija. Makar po zvaničnoj statistici, od ponedeljka 18. oktobra do utorka 19. oktobra u 15 časova, preminulo je 57 ljudi. Najsmrtonosniji dan u periodu pre pojave vakcine bio je 4. decembar prošle godine, sa 69 umrlih. Broj hospitalizovanih bio je za oko 1200 veći (7800 naspram sadašnjih 6600), ali je broj ljudi na respiratorima bio manji – 270, u odnosu na sadašnjih 279. Naravno, ovo kaže zvanična statistika, prema kojoj u Srbiji od početka ovog meseca od posledica novog korona virusa svakog dana premine pedeset i nešto ljudi. Statističari i matematičari, uglavnom na društvenim mrežama, ponovo su pokrenuli temu o verovatnoći da broj umrlih nedeljama bude približno isti i ponovo došli do istog zaključka kao kada smo nedeljama imali jednog, pa troje, pa osmoro preminulih: šanse da je ovako nešto moguće iznose jedan prema tri miliona. U prevodu na svima razumljiv jezik – nemoguće je.

Oni koji svakodnevno proveravaju statistike na dva zvanična sajta Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" i Vlade Srbije – covid19.rs i covid19data.gov.rs sigurno su primetili da je sličan trend – pedesetak mrtvih dnevno – bio u periodu od tačno mesec dana, od 26. novembra do 26. decembra prošle godine. Takođe, od 12. septembra do danas, procenat zaraženih u odnosu na broj testiranih kreće se između 30 i 35 odsto.

KLINIČKA SLIKA

Iako je do zvaničnih podataka za sada nemoguće doći jer ih naprosto nema, na osnovu izjava lekara iz kovid bolnica jasno je da su, u odnosu na prethodne epidemijske talase, kliničke slike nevakcinisanih pacijenata značajno drugačije. Vest koja najviše zabrinjava jeste da se u Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić" u Beogradu troje dece nalazi na respiratoru. Zamenik direktora ove bolnice prof. dr Vladislav Vukomanović rekao je da su deca od petka 15. oktobra na respiratorima i da im je stanje nepromenjeno. Reč je o bebi od pet meseci, devojčici od 15 i dečaku od 17 godina. "Sa izuzetkom dečaka koji je malo gojazan, ostala deca nemaju druge bolesti", rekao je pulmolog Instituta za majku i dete dr Predrag Minić u utorak: "Stanje im se blago poboljšalo, ali i dalje je kritično." Obojica lekara naglasili su kako je dvoje starije dece moglo da bude vakcinisano još od kraja juna kada je u Srbiji počela imunizacija starosne grupe od 12 do 16 godina. Gostujući na TV Pink u ponedeljak, ministar zdravlja Zlatibor Lončar je naveo da se na bolničkom lečenju od zaraze korona virusom nalazi 79 dece, od kojih je 17 beba mlađih od godinu dana. On je rekao da su tri bebe na kiseoniku, dodavši da je u nedelju sa smanjenim testiranjem od 5077 pozitivnih bilo 300 dece.

Direktorka kovid bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević u svakom nastupu za medije upozorava na daleko ozbiljniju kliničku sliku nego ranije, koja uključuje brzo pogoršanje pneumonija, do kog dolazi u roku od dva do tri dana, kao i na to da je sada mnogo više mlađih pacijenata koji su u kritičnom stanju. "U odnosu na mart prošle godine, kada sam mislila da ne može da nam se desi ništa gore, sada se desilo upravo to gore sa ovim sojem virusa koji je izuzetno opasan za pluća pre svega, koji ima veći stepen prenosivosti i za lečenje ovih bolesnika su potrebne enormne količine kiseonika", kaže ona. Doktorka Adžić Vukičević je ocenila da se iza zidova bolnice "vodi rat": "Ovo je rovovska borba, ovo je borba prsa u prsa sa virusom, broj ljudi koji umire na dnevnom nivou je koliko se umiralo u ratno vreme, tako da zaista mogu da kažem da je ovo ništa drugo nego rat".

Prema najnovijim informacijama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ono što se događa u Srbiji skoro u potpunosti se poklapa sa novim otkrićima o delta varijanti korona virusa: dvostruko je zarazniji od alfa varijante (ranije poznate kao britanski soj), a alfa je, pak, dvostruko zaraznija nego najraniji soj virusa iz Vuhana. Dalje, za razliku od prethodnih mutacija virusa, delta više pogađa decu i povećava šanse da deca razviju težu kliničku sliku. Iako SZO još uvek nema dovoljno podataka iz kojih bi mogao da se izvede zaključak da delta kod odraslih izaziva težu kliničku sliku, američki Centar za kontrolu bolesti (CDC) prošle nedelje izašao je sa saopštenjem u kom ukazuje upravo na to – delta nije samo zaraznija već i opasnija, pre svega za nevakcinisane.

Da sve bude još gore, delta mutira i dalje, pa je nedavno dr Ilci Jildrim sa Univerziteta Jejl upozorila na postojanje "delta plus" varijante: "Mutacija nije toliko značajna da bismo govorili o novoj varijanti, ali delta plus pokazuje dodatne promene na spajk proteinu".

Svaka promena na spajk proteinu novog korona virusa znak je za uzbunu jer su sve vakcine osim kineskog sinofarma pravljene da onesposobe baš njega, pošto je upravo spajk deo virusa kojim se "kači" za sluzokožu čoveka i uspeva da se dalje umnožava. Donekle je umirujuće to što su, prema rečima dr Jildrim, mutacije ove vrste već viđene na prethodinim sojevima novog korona virusa, ali, naravno, potrebna su dalja ispitivanja.

Što se stanja u Srbiji tiče, njega najbolje predstavljaju reči Tatjane Adžić: "Mislili smo da ne može gore". Ali, izgleda da nas virus sa svakim novim talasom iznenađuje, a novih protivepidemijskih mera – nema.

VERA ANE BRNABIĆ

Protivepidemijske mere u Srbiji su na minimumu minimuma, dok virus ubedljivo dostiže sopstvene maksimume i prevazilazi samog sebe iz dana u dan. Na papiru, obavezno nošenje maske i distanca od dva metra u zatvorenom prostoru i dalje su na snazi. Međutim, kontrola sprovođenja mera izostala je u ovom talasu i tek sada se ponovo naziru blagi znaci poboljšanja, ali – i dalje je kritično.

Zašto kontrole mera nema, objasnila je premijerka Ana Brnabić u emisiji "Prav ugao" novinarki Ljubici Gojgić: "Nemamo dovoljno inspektora koji bi kontrolisali sprovođenje mera".

I to je istina, Srbija, uz deficit anesteziologa, pulmologa, intenzivista i ostalog medicinskog kadra, pati od ozbiljnog manjka sanitarnih, ali i drugih inspektora. Ilustracije radi, sanitarna inspekcija koja pokriva i Šumadijski i Moravički okrug ima samo tri izvršioca, od kojih je jedan načelnik Odseka za sanitarni nadzor. Šumadijski i Moravički okrug zajedno imaju više od pola miliona stanovnika, raspoređenih na dva grada (Kragujevac i Čačak) i jedanaest opština.

Zdravstvena inspekcija koja pokriva Šumadijski, Moravički i Pomoravski okrug ima jednog, i brojem – 1 inspektora.

Članom 7 Zakona o komunalnoj miliciji, pripadnici ove službe imaju obavezu saradnje sa svim inspekcijskim službama, u skladu sa zahtevima jedinica lokalne samouprave, te bi možda mogli da se uključe u kontrolu sprovođenja protivepidemijskih mera, ali svrha i uloga komunalne milicije u Srbiji je priča za sebe, možda čak i mračnija i komplikovanija od priče o globalnoj pandemiji smrtonosnog virusa koji mutira u proseku na svake dve nedelje, za koji postoji vakcina, ali nekako i dalje uspeva da opstane.

Premijerka koja ne veruje u mere jer smatra da bi time pokazala da ne veruje u vakcinu, primila je treću dozu u nedelju 17. oktobra na Beogradskom sajmu. Fotografiju ovog čina okačila je na Instagram uz prateći tekst: "Danas sam na Beogradskom sajmu primila treću dozu vakcine protiv zarazne bolesti Covid-19. Kao i prethodna dva puta, ništa nisam osetila, ne boli, osećam se odlično i osećam da sam uradila nešto dobro prvenstveno za sebe i svoju porodicu, a onda i za čitavo društvo. Pozivam sve građane, pogotovo one koji nisu primili prvu dozu, da se vakcinišu što pre i sačuvaju svoje zdravlje i zdravlje svojih najmilijih. Verujem da ćemo vakcinacijom zajedno izgraditi kolektivni imunitet i dočekati kraj pandemije korona virusa."

Da veruje samo i jedino u vakcinu i ni u šta drugo, premijerka Brnabić govori već nedeljama, sa sve pratećim, netačnim podatkom o više od 50 odsto vakcinisanih u Srbiji. Istina, vakcinisano je više od polovine punoletnih građana, ali procenat onih koji mogu i jesu primili vakcinu nikako da pređe 43 odsto. Ana Brnabić ovih dana uporna je i u veri u dijalog i ubeđivanje građana da treba da se vakcinišu. Koliko je ta vera utemeljena u realnosti, možda najbolje govore komentari sa njenog Instagram profila: dominiraju psovke na račun – vakcina.

Krizni štab je u utorak 19. oktobra najavio sednicu za sredu 20. oktobar. Razgovaraće, kažu, o kovid propusnicama. Iako će detalji ove sednice biti poznati pre nego što se ovaj broj "Vremena" nađe pred čitaocima, na osnovu prethodnih iskustava već možemo da nagađamo kako ova sednica neće doneti ništa spektakularno novo: opet ćemo videti koliko je dubok razdor između medicinskog i političkog dela Kriznog štaba, možda nas obaveste da će biti pojačan nadzor već važećih restrikcija (maske i distanca), a kovid propusnica ako i bude, sva je prilika da će važiti za pozorišta, muzeje, sportske manifestacije. Dakle, za mesta bez kojih se svakako može. Istini za volju, i u zemljama gde kovid propusnice uveliko postoje, kao što su Italija i Grčka, nevakcinisani nesmetano mogu da uđu u apoteke i prehrambene prodavnice, ali se i te kako kontroliše broj ljudi u objektima. Od tog dozvoljenog broja ljudi u objektima, u Srbiji su ostala samo obaveštenja na ulazima, valjda kao uspomena na to da je Krizni štab tu i tamo, nekada, uspevao da se izbori za poneku meru kojoj je cilj sprečavanje širenja zaraze.

PRIJAVI DOKTORA

Od mera, građani Srbije dobili su i broj telefona na koji preko Vajbera mogu da prijave lekare koji odvraćaju pacijente od vakcinacije bez jasnih indikacija. Reč je o broju telefona Lazara Smiljanića, koordinatora u Sektoru za sanitarni nadzor Beograda, čiji je broj već poznat građanima Srbije – u oktobru prošle godine služio je za prijavu nepoštovanja mera koje su tada stupile na snagu: skraćenje rada ugostiteljskih objekata, obaveza nošenja maske u zatvorenom, pa i u kafićima, ako niste za stolom.

Kako će funkcionisati prijavljivanje lekara nije baš najjasnije. Na osnovu iskustava građana sa kojima je "Vreme" razgovaralo, a koji su u nekom momentu od početka imunizacije bili odvraćani, nijedan lekar nikada nikome nije rekao da se ne vakciniše. Odvraćanje ne ide tako, već se lekar obično pozove na to da je on stručnjak samo za svoju specijalizaciju te da bi trebalo pitati nekog imunologa ili epidemiologa, a pacijent najčešće čuje: "Ne znam šta da vam kažem". To nije direktno odvraćanje, a najrasprostranjenije je u ovdašnjem zdravstvu.

Kada je reč o procesu imunizacije, najveće muke imaju trudnice i dojilje koje žele da se vakcinišu. Njima je potrebno mišljenje ginekologa i mahom ga i dobijaju, usmeno. Pismeno odobrenje ginekologa za vakcinaciju trudnice ili dojilje u Srbiji nije predviđeno, ali, na pojedinim vakcinalnim punktovima timovi za imunizaciju ga traže. Takav je slučaj trudnice iz Aranđelovca, koju su, prema pisanju N1, odbili na četiri vakcinalna punkta tražeći joj pisano mišljenje lekara koji joj vodi trudnoću. Konačno, uspela je da se vakciniše na Beogradskom sajmu gde su je čak i – pohvalili za odgovornost. "Vreme" je imalo prilike da razgovara i sa nekoliko porodilja koje doje. Njihova su iskustva različita – neke su dobile pohvale, neke su vraćane kući, pa su se dovijale i dolazile ponovo prećutkujući da doje. Preporuka ekspertskog tela za imunizaciju jeste da trudnice i dojilje prime mRNA, odnosno fajzer vakcinu. Dodatnu zabunu unose lekari koji se pojavljuju u medijima: jedni kažu kako trudnice treba da se vakcinišu u bilo kom periodu trudnoće, dok drugi govore kako je "najbolji" drugi trimestar, pa trudnice koje su u prvom ili trećem dovode u zabunu. Dodajmo tome i agresivnu antivaksersku kampanju čija je najnovija meta glumica i voditeljka Marijana Mićić. Ona se vakcinisala u sedmom mesecu trudnoće i postala žrtva surovih komentara na Instagramu. "Tuga do neba", "Vidi ti se strah u očima", "Nadam se da nisi plaćena za ovo", "Bolje da su te uboli u mozak, bila bi pametnija", samo su neki od stotina komentara koje je Marijana Mićić dobila. Inboks na Instagramu zasut joj je "vestima" i strašnim pričama o trudnicama koje su, navodno, umrle od vakcine, o čemu je pisala (i deo poruka postavila) na svom Tviter nalogu.

Sa druge strane, zamenik direktora KC Niš dr Radmilo Janković opisao je za medije kako izgleda borba lekara za život trudnica obolelih od kovida: "Gospodo lekari iz primarne zdravstvene zaštite, iz bilo kog malog mesta, a naročito akušeri iz velikih kliničkih centara – u obavezi ste na osnovu stavova struke i nemate pravo da govorite drugačije od čitavog normalnog sveta. Ako kažete drugačije, onda potpišite i stavite svoj faksimil na to da ste vi savetovali trudnicu da se ne vakciniše i da onda snosite odgovornost kada svojim činjenjem dovedete do toga da neko premine", rekao je Janković i dodao: "Imali smo situacije da reanimiramo trudnice da bismo na operacionom stolu izvadili plod u 34 nedelji, držali ih na respiratori da makar bebe spasemo. To je emotivno razaranje lekara."

Što se tiče buster doze za žene koje su zatrudnele nakon prve ili obe doze vakcine, preporuke lekara kreću se u rasponu od "nema podataka" do "proveravajte antitela, pa vidite". Jedini vakcinalni punktovi na kojima bez dileme trudnice u bilo kom trimestru dobijaju treću dozu jesu onaj u TC Promenada u Novom Sadu i Studentska poliklinika, odnosno Zavod za zaštitu zdravlja studenata (ZZZS) Beograd. Epidemiološkinja Studentske poliklinike Mila Paunić potvrdila je za "Vreme" da ne postoji nijedan razlog da trudnice ne prime treću dozu vakcine, uz preporuku da to bude fajzer. Ona je navela primer koleginice, lekarke, koja je u poodmakloj trudnoći primila buster dozu.

Kada je reč o vakcinaciji mladih, Mila Paunić kaže kako je odziv studenata mali, ali da su Poliklinika i Beogradski centar za ljudska prava pokrenuli kampanju koja omogućava mladima da mejlom kontaktiraju sa epidemiolozima i pitaju sve što ih interesuje o vakcini: "Određeni broj mladih koji su nam se javili doneo je odluku da se vakciniše. Ili nam bar tako kažu, jer nemamo mogućnost da proverimo." Kada je reč o tome ko i zašto ne sme da primi vakcinu, dr Paunić kaže da je, s obzirom na izbor vakcina koje postoje u Srbiji, taj broj manji od nekoliko stotina: "I sve kontraindikacije su privremene ako je osoba na terapiji antibioticima ili u procesu hemioterapije za neki oblik kancera. Međutim, po završetku terapije, nema razloga da se vakcinacija ne obavi." Mila Paunić ističe da je jedini razlog za zabrinutost kod dece od 12 do 16 godina povećan rizik od miokarditisa kod dečaka: "Zaista jeste zabeležen povećan broj slučajeva i to isključivo kod muške dece, ali i tu treba biti do kraja transparentan. Istina je, deca su dobila miokarditis, ali svaki od tih slučajeva je lečen i izlečen mirovanjem i adekvatnom terapijom, za svega nekoliko dana." Na pitanje da li postoji makar jedna trajna kontraindikacija za vakcinu protiv novog korona virusa, odnosno, koji su to slučajevi u kojima osoba nikada ne sme da primi nijednu vakcinu, Mila Paunić izričita je u tome da takvi slučajevi ne postoje.

Jovana Gligorijević