Afera Stanka Subotića:
Saga o Canetu u "Nacionalu"

Kolateralna korist bila bi jačanje pozicija Tvornice duhana Rovinj koju je BAT (British-American Tobacco) bio prilično ugrozio unutar Hrvatske, tvrde malo ciničniji analitičari. Reč je, reklo bi se, o ratu za monopol nad jevtinim cigaretama: TDR iz Rovinja sve je prisutniji na jugoslovenskom tržištu sa svojim proizvodima koji su značajno jevtiniji od stranih marki

Raspitivanje o Stanku Subotiću počelo je krajem prošle godine iz novinarskih krugova u Zagrebu, oko izdavačke kuće Nacional Ive Pukanića. Reč je o inače solidnoj profesionalnoj ekipi koja je uveliko doprinela diskreditaciji kleptokratskog režima HDZ objavljujući stotine osetljivih dokumenata o pljačkama, zloupotrebama, prisluškivanjima i ostalim gadostima. Uz najbolju volju i dosta raspitivanja, kolege iz Srbije i Crne Gore nisu bile u stanju da doznaju bilo šta konkretno o Stanku Subotiću – osim da postoji. Onda se Subotić pojavio u svojstvu glavnog negativnog junaka na naslovnoj strani "Nacionala" i u velikom tekstu prepunom ozbiljnih optužbi: te "šef cjelokupne balkanske mafije"; te "sa Đukanovićem zaradio i podijelio milijardu dolara u posljednjih pet godina"; te "njegovi eskadroni smrti likvidirali" Gorana Žugića i Belog Raspopovića u Podgorici, ali i Badžu Stojičića, Dugog Lainovića, Vanju Bokana, Jusu Bulića, Milana Đorđevića Bombonu, Milana Rajovića Milančeta i ko zna koga još; te "ispalili rafal u Vučelićev automobil u Budvi, za opomenu"; te zaradio grdne pare muvajući cigaretama u deljaka sa Milom Đukanovićem kome kupuje skupe satove i sa Zoranom Đinđićem koga voza svojim avionima tamo i amo; te pravi orgije na Svetom Stefanu, a sa hrvatskim i drugim estradnim zvezdama; te sa Đinđićem ugovorio monopol za proizvodnju cigareta u Srbiji; te Đinđić smestio Vuku Obradoviću onaj skandal, jer da je Obradović provalio priču; te dobio hrvatsko državljanstvo zahvaljujući poslovnim vezama sa čuvenim Ljubom Ćesićem Rojsom, hercegovačkom uzdanicom ekstremno desnog krila HDZ-a; i tako dalje.

IZVORI I INFORMACIJE: "Nacional" je – očigledno – u ovu aferu krenuo kad je revizija hrvatskih državljanstava datih po posebnom diskrecionom pravu ministra izbacila i ime Stanka Subotića. Ostala imena koja su izašla na videlo nisu, doduše, baš najbolje društvo za pristojnog čoveka: Semjon Mogiljevič, ruski mafijaš velikog kalibra; neki James Martz Cappiau, belgijski kriminalac i bivši legionar koji je nedavno u Zagrebu ubio Vjeku Sliška, poznatog gangstera i kralja poker-automata; čitav niz raznih bivših legionara i međunarodnih umetnika koji su HDZ zadužili na razne načine koje ne želite da znate. Cane Subotić u tom društvu deluje još vrlo naivno...

Mnogo su, međutim, zanimljiviji izvori na koje se "Nacional" poziva optužujući Subotića za sva nabrojana nedela. To je nekoliko "neimenovanih zapadnih diplomata", uključujući i "visoko pozicioniranog dužnosnika Stejt departmenta". Oni su "Nacional" snabdeli podacima koje – uz dužno poštovanje kolegama – inače dobar istraživački tim tog nedeljnika ne bi mogao nikako da skupi. Na primer, da je Subotić za 45 miliona dolara u gotovom kupio tri aviona: dve cessne citation X, jednu sebi, a drugu crnogorskoj vladi i jedan learjet 45 crnogorskoj vladi; da je "jedna strana obavještajna služba" snimila oko 300 sati telefonskih razgovora Subotića, Đukanovića i Đukanovićeve supruge Lidije, sa fiksnih, mobilnih i satelitskih telefona; zatim kakve sve skupe satove nosi Milo Đukanović (oko milion i po maraka ukupno); koliko je i sa kog računa Subotić platio za adaptaciju Milovog stana u Podgorici, ugradnju neprobojnih prozora (1.850.000 maraka) i kupovinu dva blindirana audija A8 i dva mercedesa S klase; gde su i pod kojim brojevima Subotićevi bankovni računi i koje front-kompanije koristi za transakcije (Kipar, Lihtenštajn, SAD); gde se, kada i s kim Subotić sastajao i šta su pričali i tako dalje.

Sve te informacije – ako su tačne, to jest – mogu biti samo proizvod vrednog i napornog rada desetina anonimnih trudbenika neke velike obaveštajne agencije neke veoma bogate i moćne države, koja je smatrala za shodno da svoje teško stečene obaveštajne podatke podeli sa zagrebačkim "Nacionalom" – od svih novina – e da bi iskompromitovala Mila Đukanovića i Zorana Đinđića u očima siromašne i odrpane jugoslovenske javnosti. "Nacional" je u drugom nastavku svoje sage o Canetu Subotiću, 22. maja, osetio potrebu da prekori jugoslovenske kolege: u kraćem tekstu pod naslovom "Srpski mediji u strahu od Caneta" sa žaljenjem se konstatuje da su, eto, srpski mediji ogrezli u "nevjerojatnoj nekritičnosti spram nositelja istaknutih državnih funkcija. Sjetimo li se da isti nezavisni novinari i intelektualci gotovo puno desetljeće nisu imali bitnijih zamjerki na politiku Slobodana Miloševića, blagonaklonost spram tijesnih veza Đinđića i Caneta zapravo se lako može razumjeti", zaključuje anonimni komentator "Nacionala". Hrvatskoj vladi veoma blizak "Vjesnik" objavio je slavodobitno u ponedeljak vest da je "Đinđić zabranio prodaju ‘Nacionala’" i crnogorskog dnevnika "Dan", a zbog pisanja o slučaju Caneta Subotića. U poslednjem broju, od utorka 5. juna, "Nacional" sebi čestita na "pravoj političkoj oluji u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji" koju su njegova otkrića izazvala, ponavljajući tvrdnju da je Đinđić zabranio prodaju "Nacionala". Naime, sada su odjednom "glavna tema svih novinarskih napisa upravo članci iz ‘Nacionala’"; toliko o "nevjerojatnoj nekritičnosti".

AMERIČKI UGAO: Poseta crnogorskog ministra Branka Lukovca Hrvatskoj, prošlog vikenda, povezana je sa ovom aferom: navodno je Lukovac zatražio od predsednika Stipe Mesića da "zaustavi pisanje ‘Nacionala’ jer šteti osamostaljivanju Crne Gore"; navodno je Mesić odgovorio da neka šalju demanti ili tuže sudu za klevetu, pa dodao "a bilo bi dobro da porazgovarate i s Amerikancima"... Ova poslednja sugestija veoma je značajna: naime, u Zagrebu je opštepoznato koliko su Ivo Pukanić, vlasnik i glavni urednik "Nacionala", i Viljem Montgomeri, bivši ambasador SAD u Hrvatskoj a sadašnji u SR Jugoslaviji – bliski: gotovo lični i porodični prijatelji. "Nacional" ima otvorena vrata kod Montgomerija kad god hoće, a telefonski kontakti Ive Pukanića i bračnog para Montgomeri su svakodnevni.

Ima tu još jedan američki ugao: "Nacional" je u prvom nastavku sage o Canetu naveo registarske i serijske brojeve tri aviona koje je on navodno za gotov novac kupio u SAD. Reč je o dve cessne citation X i jednom learjetu 45. Cessne koštaju po 18 miliona dolara svaka, a learjet 9,6 miliona. Sva tri aviona registrovana su na agente iz savezne države Delaver; sva tri agenta imaju istu adresu. Kao nominalni vlasnici aviona javljaju se kompanije sa istočne obale SAD, registrovane za opšte civilno vazduhoplovstvo i obuku u padobranskim skokovima. Drugim rečima, tri veoma skupa mlazna aviona vode se na Miki Maus kompanije, ono što se zove brassplate operation (mesingana tabla), a sastoji se od jedne fascikle u arhivi nekog lokalnog advokata. Kompanije su osnovane oktobra 1998, pa juna 1999, pa februara 2000; svaka je zadužena za tačno 76,35 dolara poreza, hvala lepo. Nema podataka o ostvarenom profitu. Država Delaver poznata je kao zgodno mesto za takve poslove: čovek osnuje kompaniju sa jednim avionom za iznajmljivanje; onda taj avion iznajmljuje sam sebi i plaća troškove održavanja, pa mu je balans prihoda i rashoda uvek na nuli; osim toga dobije na taj način zeleni karton i može da ulazi i izlazi iz SAD kako hoće...

Stanko Subotić napisao je, preko advokata Slobodana Budaka, demanti u "Nacionalu" od 22. maja; on poriče sve optužbe i preti tužbom za klevetu, podnoseći i sudska uverenja da nije osuđivan i da nije pod istragom; kaže da ima avion o kome je reč i da to nije zločin, kao i da je delovao kao posrednik i kreditor crnogorske vlade u kupovini druga dva aviona, što je njegovo pravo. Redakcija "Nacionala" ukrasila je demanti slikom na kojoj su Subotić i Milorad Vučelić, pored ostalih...

Sve je to bilo veoma zanimljivo za čitanje, samo što se sada postavlja pitanje: šta je od toga istina i čemu sve to? Svi mi znamo ekonomiku cigareta: kolika je cena na veliko franko luka ili aerodrom; koliko se ko ugradi u maloprodajnu cenu na ulici ili u kiosku; koliko država hoće da zaradi na carinama, porezima i akcizama preko monopola. Duvanske pare su slatke pare, kao što je poznato, ali Cane Subotić uvek može da kaže ovako: da je on trgovac na veliko i da odgovara za cigarete samo do mesta isporuke, dakle franko aerodrom, luka ili skladište, već po trgovačkim i transportnim uzansama; da ima uredne ugovore o isporuci; da je dalja sudbina cigareta i struktura njihove maloprodajne cene stvar uvoznika, odnosno državnih vlasti i uprava javnih prihoda – sa čime on svečano nema ništa; da svoje poreze uredno plaća u Švajcarskoj gde živi i da – drugim rečima – mogu da mu pljunu pod prozor, jer da trgovina cigaretama na veliko nije zločin. Nije zločin ni biti u prijateljskim odnosima sa Milom Đukanovićem, Zoranom Đinđićem ili Miloradom Vučelićem, vozati ih okolo u svom avionu ili pomagati siromašnoj Crnoj Gori da jevtinije kupi sebi dva aviona. Nije zločin ni proizvoditi farmerke u Ubu, za šta ga "Nacional" takođe optužuje da je radio dok mu nije krenuo posao sa cigaretama. Načela normalne konkurencije u tako lukrativnim poslovima kakvi su proizvodnja i trgovina cigaretama dopuštaju dosta tvrdu igru s ove strane zakona. Druga su stvar optužbe za ubistva i korupciju državnih funkcionera: to treba dokazati mnogo temeljitije nego što se "Nacional" do sada potrudio. Neki izvori "Vremena" ukazuju na još jedan izvor "Nacionala": izvesnog beogradskog slobodnog novinara sa dugom istorijom problematičnog profesionalnog ugleda, poznatog skandalmajstora i igrača iz senovitog policijsko-obaveštajno-kriminalnog polusveta koji je, navodno, nahranio redakciju "Nacionala" pričama o Subotiću i njegovoj navodnoj ulozi u ubistvima po Srbiji i Crnoj Gori.

POZDRAV IZ ROVINJA: Ubistvo Blagote Baja Sekulića u Budvi prošle nedelje palo je kao naručeno u ovoj priči. "Nacional" u poslednjem broju tvrdi da je odluka o tom ubistvu doneta 28. maja uveče, kada su zajedno večerali Cane Subotić, Vuk Bošković (načelnik Javne bezbednosti MUP-a Crne Gore) i pokojni Sekulić. Navodno su Cane i Vuk Bošković došli do zaključka da je Bajo Sekulić "nepouzdan", "priglup", navučen na kokain i uopšte rizična pojava za neizvesnu budućnost njihovih poslova. "Nacional" dalje ponavlja tvrdnje da Caneta Subotića kontrolišu Jovica Stanišić, njegova "ekipa kontinuiteta" u Resoru državne bezbednosti MUP-a Srbije, a sve za račun Zorana Đinđića, Mila Đukanovića i njegovih ljudi u Crnoj Gori. "Nacional" takođe čestita sebi zbog toga što je Đinđić odustao od gradnje fabrike cigareta u Kragujevcu, jer da je British-American Tobacco rešio da se izvuče iz cele priče upravo zbog "Nacionalovih" tekstova.

Cela se ova priča sada ocrtava i kao politička, jer teško da bi neka velika obaveštajna služba delila svoje teško stečene podatke sa nekim zagrebačkim nedeljnikom radi zaštite zdravlja pušača ili zaštite monopola jedne duvanske korporacije, a ne neke druge. Među trezvenijim političkim analitičarima u Zagrebu ova se afera tumači kao pritisak na Mila Đukanovića da barem odustane od otcepljenja – ako ne i da se zauvek povuče iz politike. Poruka za Zorana Đinđića je tek opomena: da pazi s kim se druži i šta radi, sada kada je premijer.

Kolateralna korist iz cele priče bila bi jačanje pozicija Tvornice duhana Rovinj koju je BAT (British-American Tobacco) bio prilično ugrozio unutar Hrvatske, dodaju malo ciničniji analitičari. Reč je, reklo bi se, o ratu za monopol nad jevtinim cigaretama: TDR iz Rovinja sve je prisutniji na jugoslovenskom tržištu sa svojim proizvodima koji su značajno jevtiniji od stranih marki. U Beogradu paklo walter wolfa košta manje od jedne marke; u Zagrebu je isto paklo tri marke u kiosku, a dve u švercu... Prva uporediva cigareta je lucky strike, pa vi sada računajte. Ali, to je – ponavljamo – samo kolateralna korist.

Advokat Caneta Subotića u Zagrebu Slobodan Budak kaže za "Vreme" da je podneo za sada tri tužbe protiv "Nacionala": jednu za klevetu, a dve zbog nepropisnog objavljivanja ispravki; ne zna za kada će glavni pretres biti zakazan. Dotle ćemo sačekati na ishod ove afere – ako istraga u Jugoslaviji ne otkrije nešto pre toga.

Miloš Vasić