"Jedanaest milijardi maraka poklonjeno u Topčideru"; "Vreme" br. 542

Pri kraju zanimljivog intervjua koji je dao "Vremenu", gdin Mlađan Dinkić je izrazio zabrinutost i čuđenje zbog navodno pasivnog odnosa građana Srbije prema tekućim reformama. Na to gledam znatno drukčije. Ako je reforma "preinačenje nekog sistema uz održavanje kontinuiteta u odnosu na prethodno stanje" ("Rečnik ... Matice srpske", knjiga V, str. 524), ili "promjena koja ne dira u temelje postojećeg poretka" (Kljajić: Rječnik ... str. 141) odnosno "popravka nekog stanja ne menjajući mu suštinu; menjanje nabolje postojećih uređenja zakonskim putem" (Vujaklija: Rečnik ..., str. 778), aktuelno ponašanje građana Srbije nije uopšte iznenađujuće niti ga je teško bilo predvideti. Pogotovo što se o nekim bitnijim promenama uopšte ne može govoriti. Promene se za sada svode na tanak normativni pokrov. Postojanje normi nikada ne dovodi automatski do ponašanja po normama. Ljudi se ponašaju po normama tek i ako ih prihvate kao vrednosti, a pogotovo to važi u slučaju kad bi ih takvo ponašanje u početku dovelo u goru situaciju, ekonomsku i drugu. Građane treba motivisati da se ponašaju po normama, da menjaju odnose, menjajući usput i sebe. A motivisati ih mogu pre svega oni koji su trenutno na raznim upravljačkim pozicijama. Ako se vladavina zakona s pravom stalno ističe kao okosnica demokratije i potvrda stremljenja Evropskoj zajednici, onda oni koji nastupaju u ime društva moraju striktno taj princip provoditi u svom svakodnevnom radu i ponašanju. Jednostavno kazano, građani će shvatiti vrednost tog principa i dosledno ga sprovoditi tek kad se uvere da pripadnici vlasti taj princip poštuju. Lični primer pripadnika vlasti, gotovo podvižništvo principima koje zagovaraju, ključni je ako ne i jedini faktor koji može razbuditi i kanalisati raspršenu i umrtvljenu društvenu energiju.

U ovih nekoliko meseci svedoci smo mnoštva primera gde principe vladavine zakona predstavnici vlasti nisu poštovali. Prerano je za neke definitivne zaključke u tom smislu, ali je trend indikativan i poziva na budnost.

Predsednik Vlade Srbije, gdin Zoran Đinđić rekao je u intervjuu "NIN"-u od 3.5.2001 (str. 19) da je on nedosledni legalista, za razliku od gdina Koštunice, koji je po njemu dosledni legalista. Gdin Đinđić je bio iskren. Potvrda te iskrenosti je, pored ostalog, i nedavna odluka Vlade Srbije o određivanju članova Upravnog odbora Direkcije za obnovu zemlje, među kojima je i gdin Dinkić, guverner Narodne banke Jugoslavije ("Sl. glasnik RS", br. 29/2001, str. 11/12). A priori, zamerke na to članstvo ne bi trebalo da bude. Nevolja je, međutim, što je u čl. 82. st. 3 Zakona o Narodnoj banci Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 32/93, 35/93, 41/94, 61/95, 28/96, 29/97) izričito zabranjeno da guverner Narodne banke Jugoslavije bude član upravnog odbora bilo kog pravnog lica. Dakle, i Vlada Srbije i guverner Narodne banke Jugoslavije eklatantno su prekršili savezni zakon, i to zakon iz kojeg gdin Dinkić crpe svu svoju, u praksi nemalu moć.

Budimir Rudović, Novi Beograd