"Đavo u novinarstvu"; "Vreme" br. 551

Gospodine Gavriloviću!

Vi, naravno, možete da u određenim stvarima mislite šta god hoćete, možete to i javno da saopštavate, pa i pokazujete, ali isto tako morate da računate i na određene reakcije javnosti. Mislim da Vam je urednik ovih novina g. Živkov bio čak veoma blagonaklon, osvrćući se na Vašu delatnost u svojoj, inače, odličnoj kolumni u pretprošlom broju što Vas je, očigledno, ponukalo da mu odgovorite.

Bolje da niste, g. proto! Ovako, videli smo svi, još jednom, s kim imamo posla, pri čemu Vaš "živopisni" polemičarski jezik ni za jotu nije umanjio strašne, gotovo jezive stvari koje propagirate. Naprotiv: te sile banalnosti i opšta mesta u spoju sa tako osetljivom temom jasnije nego što ste se nadali pokazuju ko biste Vi mogli biti.

Nije vam, takođe, bilo potrebno da posegnete čak i za latinskim jezikom, valjda da biste malkice opsenili prostotu. Izvoleli ste da staru izreku "Similis simili gaudet" prevedete kao "Sličan sličnome teži", što nije tačno. Ispravan prevod glasi: "Sličan se sličnome raduje!" Možda to Vama nije bitno (jer, kao, ne menja suštinu), ali mene je samo dodatno uverilo da Vama nikako ne bi trebalo verovati na reč.

Tomislav Vojnić, elektronskom poštom