Nakon što je preleteo pored zgrade komande američke mornarice avion je udario u Pentagon pretvorivši se u veliku vatrenu loptu iz koje su pokuljali stubovi dima. Sa spoljne strane, gde je došlo do udara, može se videti malo ostataka od aviona. Očevici koji su bili u unutrašnjosti zgrade kažu da se najveći deo aviona nalazi unutra, kao i da je kokpit u potpunosti smrskan

Vašington

Američka prestonica preživljava svoje najteže dane u modernoj istoriji. Sve je počelo u utorak negde oko 9.38 ujutro po lokalnom vremenu, kada je jedan civilni avion udario u zgradu američkog Sekretarijata za odbranu, u narodu poznatiju kao Pentagon. Prema rečima očevidaca, putnički avion leteo je toliko nisko da je pre nego što je udario u jedno krilo zgrade pokidao uličnu rasvetu na obližnjem autoputu koji prolazi pored Pentagona. Nakon što je preleteo pored zgrade komande američke mornarice avion je udario u Pentagon pretvorivši se u veliku vatrenu loptu iz koje su pokuljali stubovi dima. "Cela zgrada se zatresla i sa svih strana su se mogli čuti krici i zapomaganje", izjavio je novinarima Teri Jonkers, zaposlen u komandi ratnog vazduhoplovstva, koji se u trenutku napada nalazio u zgradi.

Vatrogascima je trebalo skoro puna četiri sata da vatrenu stihiju stave pod kontrolu, a posao im je otežavala i činjenica da se deo zgrade ubrzo nakon udara aviona urušio. Skoro 23.000 prestravljenih ljudi koji rade u Pentagonu evakuisano je što dalje od zgrade. Broj žrtava u ovom trenurku nije poznat, ali prema poslednjim informacijama koje su se mogle ćuti u sredu ujutro po lokalnim vremenu, moglo bi biti i do 800 poginulih, dok je u vašingtonžke bolnice smešteno oko 60 povređenih. Jedina srećna okolnost je ta da je avion udario u renovirano krilo Pentagona u kojem još nisu popunjene sve kancelarije, inače bi broj žrtava mogao biti i veći.

KONTROLISANI HAOS: Zanimljivo je da se sa spoljne strane, gde je došlo do udara, može videti malo ostataka od aviona. Očevici koji su bili u unutrašnjosti zgrade kažu da se najveći deo aviona nalazi unutra, kao i da je kokpit u potpunosti smrskan . Radi se o avionu kompanije American Airline koji je poleteo sa vašingtonskog aerodroma Dalas ka Los Anđelesu, i koji je otet i prisiljen da se zakuca u zgradu Pentagona. Nije saopšteno koliko se putnika i članova posade nalazilo u avionu. Od trenutka udara aviona u Pentagon u centru Vašingtona zavladala je panika. Evakisuane su Bela kuća, Minstarstvo finansija, Stejt department i Kongres, a kongresni lideri odvezeni su na obezbeđenu vladinu lokaciju 75 milja zapadno od Vašingtona. Potpredsednik Sjedinjenih Država Dik Čejni u trnenutku napada nalazio se u Beloj kući i prema rečima portparola Bele kuće Arija Flajsera, iz posebno obezbeđenog dela zgrade bio je u stalnom kontaktu sa predsednikom Bušom. Počele su da kolaju razne priče, da je napadnut Stejt department, pa onda i Kongres što je samo dodatno onespokojilo ljude. Gradski metro je zaustavljen i svi ulazi i izlazi u centar grada bili su što blokirani od strane policije, što zakrčeni onima koji su pokušavali da se domognu svojih domova u prigradskim naseljima. Federalna vlada donela je odluku da kući pošalje i oko deset hiljada radnika ostalih vladinih agencija koje se nalaze u centru Vašingtonu. Na Vašingtonskom molu, zelenoj površini dužine tri i po kilometara koja se proteže od zgrade Kongresa pa do Bele kuće našlo se hiljade turista, radnika vladinih agencija i članova Kongresa sa svojim osobljem koji su unezvereno tumarali ni sami ni znajući šta im je činiti. Otežavajuća okolnost bilo je to što su mobilni telefoni nakon napada na Pentagon prestali da funkcionišu tako da ljudi nisu ni mogli da saznaju gde im se nalaze članovi porodica i šta je sa njima. Zanimljiva je bila priča koju je novinar Glasa Amerike u molu čuo od jednog bračnog para iz Viskonsina. "Moj zet je član Kongresa iz države Viskonsin. Odvezao nas je do Bele kuće i sam je otišao do zgrade Rejbrn na Kapitol hilu. Trebalo je da se nađemo da bismo zajedno otišli na ručak. On živi u Aleksandriji u Virdžiniji (predgrađe Vašingtona), ali ne znamo kako tamo da odemo. Odlučili smo da ovde sedimo i čekamo. Možda će doći da nas pokupi. Kada saobraćaj bude normalniji pokušaćemo da se prebacimo do Aleksandrije. U stvari nemamo plan niti ideju šta da radimo. Ne verujem da iko zna šta da radi, ali sigurno znam da neću uskoro posetiti Vašington. Trebalo je da ostanemo u Viskonsinu, rekao je unezvereni čovek.

I pored panike koja je bila svuda prisutna, u gradu ipak nije došlo do kolapsa i može se reči da je situacija bila neka vrsta kontrolisanog haosa. Policije je bilo na svakom koraku, i trudila se da pomogne unezverenim ljudima, dok je solidarnost građana bila veoma visoka i svako se trudio da pomogne.

AVETINJSKI GRAD: U ranim popodnevnim satima sve je manje-više stavljeno pod kontrolu. Nešto oko 16 sati po lokalnom vremenu proradio je i metro, a svi mostovi osim onog koji direktno vodi ka Pentagonu otvoreni su za saobraćaj, koji je doduše bio nešto otežan za to doba dana. Ulice su se ispraznile, i osim policijskih automobila, autobusa i ponekog taksija bilo je teško bilo koga videti. Vraćajući se kući vaš izveštač je zatekao avetinjski prazne ulice Vašingtona. Svi restorani i prodavnice u širem centru grada bili su zatvoreni, a tek pokoji žurni prolaznik razbijao je monotoniju. Čak ni na čuvenom Dupon Srklu, gde se uveče obično skupi stotine dokoličara i beskućnika, praktično nikoga nije bilo. Tu sumornu sliku razbilo mi je četvoro japanskih turista koji i pored činjenice da je američku prestonicu zahvatila velika tragedija nisu želeli da gube vreme najverovatnije skupo plaćenog aranžmana, i koji su se veselo slikali pored jednog od gradskih spomenika. Prizor je bio toliko nadrealan da se činio nestvaran. Pojačano obezbeđenje bilo je svuda vidljivo, a nekoliko blokova oko Bele kuće bilo je blokirano. Ispred rezidencije američkog potpredsednika Čejnija, koja se nalazi u Masačusets aveniji, gde je smešten najveći broj ambasada, bila su parkirana četiri policijska vozila. Stanovnici Vašingtona povukli su se u svoje domove još nesvesni šta ih je snašlo, i pratili su programe televizijskih stanica koje su bez mnogo patetike i veoma profesionalno permanentno izveštavale odogadjajima u Njujorku i Vašingtonu. Jedina mesta gde je bilo ljudi bile su crkve u kojima se okupio veliki broj ljudi koji su želeli da se u miru pomole za žrtve terorističkih napada. Prema rečima vašingtonskog kardinala Teodora Mek Karika, na misi u crkvi u centru grada okupilo se između tri i četiri hiljade ljudi. Vašingtonska policija prešla je na smene od po 12 sati, a i u samom gradu u noći s utorka na sredu zabeležen je manji broj kriminalnih dela. Za sredu je najavljeno otvaranje svih vladinih agencija kao i Stejt departmenta i Pentagona, ali sigurno je da to neće biti uobičajen radni dan. Biće potrebno mnogo vremena da se stvari vrate u normalu.

Nenad Zafirović