Predlog za kampanju:
Strategija za skeptične

Evropa treba da se reklamira

Uprkos povremenim egzaltiranim naslovima u novinama, obično posle nekog od sastanaka domaćih zvaničnika sa evropskim diplomatama, koji tvrde da će Jugoslavija uskoro u Evropsku uniju, taj dan je još veoma daleko. Pitanje je, naravno, i da li će termin 'Jugoslavija' do tada biti aktuelan.

Od širenja ideja nekada prisutnih u istim tim novinama ("Jugoslavija ponovo nosi baklju slobode u porobljenoj Evropi" ili "Evropska kuća na klimavim nogama") u proteklih godinu dana se odustalo. Napora da se principi, vrednosti i nedostaci evropske integracije bolje objasne, međutim, u medijima nema mnogo. Čast izuzecima. Evropska unija, za sada, ovde uglavnom figurira kao potencijalni donator, pomagač posrnule privrede, neuslovnih škola i bolnica, davalac jeftinijeg šećera. I to je nešto, naravno, ali neće potrajati. EU, jednostavno, nije raspoložen da bude svačiji bogati i dobri rođak iz inostranstva.

Mađarska vlada, uz pomoć EU-a, još od '96. sprovodi kampanju "Prodati EU Mađarima". Jer biti deo evropskih integracionih procesa, ma koliko bilo lepo i korisno, ima i svoju cenu. Nekima je potrebno malo zavodljive i sugestivne reklame, drugima uveravanje da uzimaju proizvod najvišeg kvaliteta, za koji ne postoji zamena.

Mađarski stručnjaci odredili su najpre pet primarnih ciljnih grupa kampanje: 1. najveći potencijalni dobitnici priključenja EU-u – biznis elita; 2. najveći gubitnici – seosko stanovništvo; za njima slede oni koji će posebno imati veze sa EU-om ili uticati na njegovu popularizaciju, to jest: 3. administracija; 4. mladi ljudi; 5. kreatori ideja i ideologija: nastavnici, medijski stručnjaci, istraživači.

Za svaku od navedenih grupa kreirana je posebna strategija. Na primer, direktori velikih kompanija, bilo mađarskih, bilo u mešovitom vlasništvu, svesni su da priključenjem Uniji definitivno profitiraju, tako da njih i ne treba mnogo ubeđivati. Njihova uloga je, pre svega, da utiču na one skeptičnije u svojim profesionalnim krugovima. Vlasnici malih preduzeća imaju daleko kontroverznije stavove: oni ne očekuju direktnu dobit od pristupanja EU-u, ali smatraju da mogu imati koristi od lakše dostupnosti modernih tehnologija i pomoći iz međunarodnih fondova.

Za državnu administraciju predlažu se i sprovode stručni kursevi u centrima EU-a; za mlade su najefikasnija učešća na letnjim kampovima u zemljama članicama; za seosko stanovništvo, koje će za konkurenciju imati poljoprivredne proizvođače iz razvijenijih zemalja, efikasna strategija ubeđivanja još nije pronađena. Na relevantne delove intelektualne elite utiče se i direktnim apelovanjem na sujetu: osim detaljnih, povremeno se pružaju i ekskluzivne informacije, što se, naravno, dobro naglasi. Time se pojačava osećaj posebnosti i pripadanja i očekuje privrženost evropskoj ideji.

Smatrali mi da je Beograd veći Beč od Budimpešte ili ne, malo evropske reklame ne bi ni nama smetalo. Ovde skeptika nikad nije manjkalo.

Larisa Ranković, sociolog i istraživač medija