Knjiga :
Rečnik psihologije

Žarko Trebješanin: REČNIK PSIHOLOGIJE, Stubovi kulture, Beograd, 2000

Nedavno, REČNIK PSIHOLOGIJE doživeo je svoje drugo, nepromenjeno izdanje. Činjenica da je ova, za naše uslove relativno luksuzna i skupa publikacija rasprodata za manje od godinu dana, verovatno najbolje govori koliko je dugo naše tržište čekalo na nju. Odlična preporuka za kvalitet rečnika svakako je i njen autor, prof. dr Žarko Trebješanin, koji se već dokazao na polju leksikografskih izdanja svojim Leksikonom psihoanalize (Matica srpska, 1996. i 1998). Moglo bi se reći da je stvaranje Leksikona poslužilo kao kamen temeljac za dugogodišnji uporan rad na obuhvatnijem i daleko ambicioznijem rečniku relevantnih termina i pojmova danas već veoma razvijene i razgranate naučne discipline – psihologije.

Psihologija, kao nauka o čoveku, njegovom psihičkom životu i ponašanju, sve je prisutnija u svakodnevnom životu ljudi, a poznavanje osnova psihologije postalo je sastavni deo podrazumevajućeg znanja stručnjaka iz različitih društvenih ali i prirodnih naučnih disciplina. I psiholozi su često zbunjeni različitim interpretacijama istog termina, pojavom srodnih ili sinonimnih pojmova, kao i novim tehničkim terminima često usko vezanim za određenu oblast ili teoriju. Zato je jedna od važnih uloga rečnika da doprinese sređivanju, sistematizaciji postojećeg znanja i da pomogne dostizanju zadovoljavanjućeg konsenzusa u vezi sa značenjem ključnih termina kod samih psihologa.

U Rečniku psihologije ima ukupno oko 3700 odrednica. One su organizovane slično kao i u Leksikonu, sa korisnom etimologijom termina, definicijom, teorijskim kontekstom pojma i skicom njegovog razvoja i sadašnjeg naučnog statusa.

Već pri prvom listanju rečnika uočljive su njegova preglednost, jasnoća i sažetost. Iako je jedna od premisa sastavljanja rečnika jedne naučne discipline njegova objektivnost, odnosno teorijska nepristrasnost, koja je u radu svakako rukovodila i prof. Trebješanina, autorski pečat našeg istaknutog teoretičara psihologije ličnosti, posebice psihoanalize, jasno je vidljiv.

Što se tiče obuhvatnosti i preciznosti rečnika, samim time i ciljne populacije čitalaca, može se reći da će u ovom izdanju obrazovani laici i studenti psihologije, i stručnjaci drugih, psihologiji srodnih disciplina naći dragocen oslonac i vodič pri proučavanju stručne psihološke literature. Psiholozima, ekspertima iz određenih subdisciplina i oblasti rečnik će olakšati razumevanje termina koji su van okvira njihove specijalnosti, ali će takođe moći da provere i/ili pročiste značenje pojmova kojima se svakodnevno koriste.

Verujem da će buduća izdanja rečnika biti stalno obogaćivana novim odrednicama i da će se sve više približavati teško, ako i uopšte, ostvarivom cilju objektivnosti. Kao još jedna mogućnost daljeg usavršavanja rečnika javlja se i mogućnost dodavanja referenci posle svake odrednice, koje bi čitatelje uputile na literaturu gde mogu naći razrađeniju diskusiju o datom pojmu i upoznati se sa finijim nijansama u njegovom značenju, razvoju i upotrebi.

Nataša Hanak