TV manijak:
Milo lice

Talibanci, Amerikanci, Bin Ladin, Ben Laden, CNN i Al Džazir – ukratko rat u Avganistanu. Nedelja je počela nastavkom rata i televizijskom histerijom koja je u Srbiji trajala samo jednu noć. Svi kanali su se dali u potragu za vojnim stručnjacima i prevodiocima sa arapskog. Izgleda da niko nije ozbiljno shvatio poruku beogradskog muftije koji je u emisiji "Kulturni nokaut" na TV B92, već objasnio da Bin Laden nema facu teroriste i da nema zezanja sa milijardu i po muslimana. Tada nas je podsetio na ćebe, ćevape, serđadu, ćašu, ćibuk, jorgan, jastuk i sve divne stvari kojima nas je islam zadužio. Zato je Bin Laden i snimio svoju poruku za Al Đazir, samo nije pomenuo ni jorgan ni serđadu.

Televizija Pink je prve ratne noći potpuno promenila svoju programsku šemu i upriličila prenos rata sa simultanim prevodom nalik na izbor za pesmu Evrovizije. Bio je tu i prevodilac sa arapskog koji doduše slabije razume srpski, u društvu voditelja koji se zato razume i u rat i u politiku i u talibance i u amerikance.

Na YU info kanalu je nezaobilazni Lazanski upao u zasedu dve voditeljke (a nije sendvič), koje vojnu nauku poznaju kao da su odslužile ceo vojni rok u Bileći i stekle čin potporučnika u rezervi. Od njih sam saznao da Bin Ladena, ako izađe iz pećine, čekaju sa supertajnim oružjem u obliku smrtonosnog lasera. Tokom noći su voditelji YU infa, a bogami i BK televizije uredno budili ovdašnje ministre policije i spoljnih poslova pod izgovorom da žele njihove komentare, a u stvari se proveravala borbena gotovost. Čak je i TV Melos, umesto nemačkog telešopa i hotlajna, prenosio program CNN-a.

Mi smo ponovo, kao i tokom NATO bombardovanja, bili posmatrači. Tada smo doduše bili aktivni posmatrači, bespomoćni da bilo šta učine, osim da slušaju poruke Avrama Izraela. Danas gledamo film u kojem ne učestvujemo, a imam utisak da se talibancima Avram nešto ne bi dopao.

Početak rata poklopio se sa početkom emitovanja vesti na TV B92 – uživo. Prve vesti obeležilo je iskakanje predajnika na Geneksu, što je možda nesretna koincidencija, ali su prve vesti o ukidanju TV Pirota i TV Nišave (inače jedine romske televizije u Srbiji) povod za sumnju. Izgleda da i nova vlast voli da čačka oko koaksijalnih kablova i da zatvara nezavisne medije.

Elem, gledaoce je verovatno tokom vesti B92 zbunila pojava neke raščupane žene sa kariranom košuljom velike kragne, iranskog studenta, militantne smb tetke ili crnpurastog mafioza u ulozi voditelja. Zbunila ih je verovatno i šarena scenografija i neobojene vesti, baš kao što ih već više od 10 godina (nadam se) zbunjuje Radio B92. Vreme dosadnih, cenzurisanih, friziranih i ukočenih TV dnevnika je definitivno prošlo. Zato verujem da je TV B92 još jednom postavila pozitivan standard za kojim će drugi kaskati.

Promene su se mogle videti i na TV Pinku, gde se nakon rokade vidovnjaka i seksofona, pojavio jutarnji program. Verovali ili ne, tu sam video strane spotove rok bendova. Ovoliku promenu preko noći mogla bi da objasni samo Vidovita Zorka ili Kleopatra, ali obe su sprečene da nam daju svoja proročanstva. Pojavio se i voditelj u ogromnom studiju – koji izgleda kao gajba nekog mladića u Srbiji 2001. Dakle, po mišljenju ekipe sa Pinka, svi smo u 100 kvadrata, sa kompjuterom, audio opremom i modernim nameštajem. Ni nalik na gajbe sa reklama za štednju struje, gde se sve raspada. Voditelj je uspeo da pređe trnovit put kroz omladinske programe RTS-a, da bi konačno došao do ružičaste Utopije, u neposrednu blizinu Boška iz Cityja, čije modele iz kolekcije JUST B je toliko prilježno nosio.

Eksplozija tih kadrovskih TVlica neverovatno podseća na mlade kadrove u SPS-u i JUL-u poslednjih deset godina čije biografije su po pravilu identične. Cilj je nekada bio partijski vrh, dok se danas većim uspehom smatra uglavljivanje u neki novooslobođeni medij. Tada ti, bar na televiziji, sleduje pomenuta gajba sa priključnim elementima.

Dragan Ilić