VREME 565, 1. novembar 2001. / POŠTA
Muke sa bankom
"Kako zaljuljati marku"; "Vreme" br. 563
Obraćam vam se povodom vašeg članka "Kako zaljuljati marku" u "Vremenu" od 18. oktobra 2001. Vaš novinar u tekstu spominje i Rajfajzen banku u Beogradu, ističući kako ona posluje od 1927. godine uz filijale na svih 5 kontinenata.
Moja iskustva sa Rajfajzen bankom u Beogradu su upravo katastrofalna. Već imam račun kod jedne druge strane banke u Beogradu, ali sam rešio da i kod Rajfajzen banke otvorim račun, zbog pozitivnog imidža koji ta banka ima.
Nekoliko dana kasnije stigla mi je i prva doznaka iz inostranstva, banka me je o tome obavestila telefonom, pa sam se uputio u njihovu filijalu u General Ždanovoj da podignem novac. Posle čekanja od petnaestak minuta (za rad sa građanstvom postoje samo tri šaltera) rekao sam službenici zašto sam došao. Ona je u kompjuteru proverila stanje i rekla da mi je uplata stigla prethodnog dana i da, ako želim da novac podignem odmah, moram dodatno da platim 1 odsto provizije!? Zatim je dodala da svoj novac mogu da podignem i bez dodatne provizije ukoliko od uplate do podizanja sa računa prođe 7 dana.
Začuđeno sam je gledao ne znajući šta da kažem, pošto me niko nije obavestio o bilo kakvoj neophodnoj "ležarini" za novac koji mi je uplaćen i za koji je već uzeta provizija. Razgovarao sam zatim i sa službenicom koja mi je otvorila račun i koja se pravdala kako je "možda zaboravila" da mi pomene tu proviziju koja je inače nepoznata u drugim bankama.
Nisam bio zadovoljan datim odgovorima pa sam odlučio da odmah podignem novac i zatvorim račun. Papiri za podizanje novca su sređeni, a zatim su upućeni "na proveru". Morao sam ponovo da čekam, a kada sam pitao službenicu zašto tu proveru ne urade odmah kada novac legne na račun, ona je samo slegla ramenima.
Želeo sam zatim da, umesto dolara koji su mi uplaćeni na račun, podignem nemačke marke. Službenica mi je međutim saopštila da bi me to koštalo dodatnih 5 odsto provizije, što je nedozvoljeno veliki procenat za bilo koju finansijsku instituciju!
Konačno mi je na blagajni isplaćen iznos (u dolarima), umanjen za uobičajenu proviziju + 1 odsto "ležarine" jer sam poželeo da do novca dođem odmah, a zatim sam se opet vratio na šalter kako bih i definitivno zatvorio račun kod Rajfajzen banke. Službenica me je ponovo upitala da li zaista želim da zatvorim račun jer je na njemu stanje ionako na nuli, a kada sam potvrdio da ne želim više nikakve odnose sa Rajfajzen bankom obavestila me je da zatvaranje računa košta 200 dinara!?
Bio sam u totalnom šoku i nije mi napamet padalo da plaćam bilo kakve dodatne dažbine. Tražio sam da mi u banci pokažu cenovnik na kome piše da zatvaranje računa košta 200 dinara, iz čistog principa, a pošto to nisu bili u stanju da urade, rekao sam im da tu globu neću platiti. U celu priču se zatim umešala šefica iz pozadine, koja je odobrila trenutno zatvaranje računa bez dodatne nadoknade. Time sam, na svoje veliko zadovoljstvo, posle samo nekoliko dana prestao da budem klijent kod Rajfajzen banke u Beogradu.
Ostao sam šokiran provizijama koje ova banka naplaćuje, ali posebno netransparentnošću koju sam sretao na svakom koraku. Gotovo je nemoguće unapred saznati koje su provizije za razne usluge koje banka naplaćuje (a one su uglavnom prohibitivno visoke), neke stvari, poput 1 odsto "ležarine", niko ne pominje do trenutka podizanja novca, a dodatnih 200 dinara za zatvaranje računa po mom mišljenju najbolje govori o pravom karakteru ove banke.
Aleksandar Krstanović, Beograd
|