Promena stava SAD prema Đukanoviću:
Diskretni avio-udar

Da li pominjanje Đukanovićevih skupocenih letilica u američkom Senatu nagoveštava početak ekonomskih i drugih pritisaka na crnogorskog predsednika

Delovalo je kao ciljano upozorenje: baš na dan kad je američki ambasador u Beogradu Vilijem Montgomeri prošle nedelje stigao u posetu Crnoj Gori, jedan podgorički (opozicioni "Dan") i jedan beogradski dnevni list ("Večernje novosti") objavili su tekst o "raspravi o korupciji režima Mila Đukanovića" vođenoj u američkom senatu.

Pozivajući se na stenogram sa sednice Potkomiteta za spoljnu politiku, oba lista navela su reči predsednika tog tela, uglednog republikanskog senatora Džesija Helmsa, koji je optužio Đukanovića za kupovinu dva skupocena aviona "u vreme kada su američki poreski obveznici davali hitnu gotovinsku pomoć crnogorskoj vladi da bi mogla da isplati penziju i plati struju".

"Hteo bih da budem sasvim jasan... Ni jedan jedini cent ne bi trebalo dati crnogorskoj vladi sve dok se troškovi za luksuzne avione ne opravdaju ili dok se ne prodaju", rekao je, prema tim izvorima, Helms na sednici Potkomiteta, čiji se datum održavanja, međutim, ne navodi.

Datum nije nebitan, s obzirom na to da je jedan od dva aviona koji se pretvaraju u Đukanovićevu noćnu moru – nedavno prodat, pa se već pojavilo i tumačenje da je to učinjeno pod pritiskom SAD-a. Reč je o avionima o čijoj je kupovini detaljno pisao zagrebački nedeljnik "Nacional" u sklopu serijala u kome je Đukanović optužen za bliske poslovne veze sa Stankom Subotićem Canetom, prema "Nacionalovoj" oceni, "glavnim mafijaškim bosom Balkana". "Nacionalovi" tekstovi već su prouzrokovali seriju tužbi, ali i formiranje komisije u crnogorskom Parlamentu čiji je zadatak da ispita navode komšijskog lista.

Na zahtev Komisije, crnogorska vlada je saopštila da su sporni avioni ("Lear Jet" i "Cessna Citation X", za koje Helms kaže da vrede između 26 i 30 miliona dolara) u jesen 1999. kupljeni legalno, na osnovu odluke "užeg kabineta" Vlade Crne Gore (uži tim premijera Filipa Vujanovića u to vreme, osim premijera, činili su i generalni sekretar Vlade Miodrag Vučinić, danas direktor TV Crne Gore, i tri potpredsednika Vlade – narodnjak Novak Kilibarda, socijaldemokrata Dragiša Burzan i depeesovac Asim Telaćević). "Nacional" je, međutim, sve navodeći serijske i registarske brojeve letilica i ostale detalje do kojih novinari sopstvenim snagama obično teško dolaze, tvrdio da je oba aviona jednokratnom gotovinskom uplatom kupio Stanko Subotić (uz gotovo dirljiv detalj da je "Đukanović dobio avion točno na Subotićev rođendan 9. rujna 1999"). Zagovornici te verzije u Beogradu tvrde da je Crna Gora, potom, Subotiću u više rata otplaćivala račun za avione.

A ONDA JE JEDAN ODLETEO: Pre mesec i po dana, odlukom Vlade, jedan avion je prodat. Najveći deo novca, kako se saznaje, upotrebljen je za otplatu duga za avion tipa Foker državne kompanije Montenegroairlines, a ostatak (nešto oko četvrtine) poslužio je za popunjavanje prilično utanjenog republičkog budžeta. To bi moglo da znači da je avion prodat iz sasvim unutrašnjih razloga, koji nemaju veze s američkim nalozima, ali ne i da umanji ozbiljnost poslednjih prekookeanskih poruka.

Da zdravstveno stanje budžeta manje jugoslovenske republike nije baš najbolje prvi je upozorio podgorički Institut za strateške studije i prognoze, koji je u svojoj publikaciji "Monet" ovog leta upozorio da je "budžet u krizi i na ivici bankrota". Osetili su to već i zaposleni u policiji i državnim službama (Đukanovićevo najpouzdanije biračko telo), čije plate u poslednje vreme ne stižu tako redovno kao pre. Nezvanično, moglo se čuti čak i da je crnogorska vlada pozajmila novac od kompanije ProMonte (crnogorski operater mobilne telefonije) kako bi isplatila avgustovske plate svojim službenicima.

Crnogorski predsednik koji se, ne tako davno, hvalio da je republika koju predvodi uspela da se sama finansira prvi put u svojoj istoriji, suočen sa finansijskim teškoćama i sve raširenijim optužbama za učešće u švercu duvana, zato nikako ne može biti ravnodušan prema tvrdnjama i pretnjama kao što su one koje su potekle od senatora Helmsa (pa čak ni ako je, kao što kažu "utešne verzije", reč samo o ličnom stavu jednog senatora). Direktor Centra za tranziciju u Podgorici Nebojša Medojević pretnje je shvatio ozbiljno i već je upozorio da bi neko potencijalno usvajanje zahteva da se u američkom Kongresu preispita kako je crnogorska vlast potrošila finansijsku pomoć SAD predstavljalo veliki udarac za Crnu Goru, jer je podrška Kongresa zvaničnoj Podgorici mnogo veća nego podrška Stejt dipartmenta. "Finansijska pomoć Crnoj Gori skoro je ista kao i pomoć Srbiji", dodao je Medojević.

Ljutnja senatora Helmsa nije jedini otvoreni signal američkog nezadovoljstva ponašanjem njihovog dugogodišnjeg partnera u Crnoj Gori. Jedan prilično otvoren "šamar" Đukanoviću bio je namenjen 4. jula, na najveći američki praznik, Dan nezavisnosti, ali ga je tom prilikom spasao onaj ko je trebalo da otelotvori poruku o američkom nezadovoljstvu – Đukanovićev politički konkurent Predrag Bulatović, predsednik opozicione Socijalističke narodne partije (SNP), lično. Praveći spisak od 1000 zvanica za svečani prijem, Američka ambasada u Beogradu je, naime, ne tako nisko ispod "broja jedan" (jugoslovenskog predsednika Vojislava Koštunice) bila je upisala imena nekoliko visokih funkcionera SNP-a. Stranci Predraga Bulatovića, koja se u to vreme zalagala za raspisivanje prevremenih izbora u Crnoj Gori, međutim, pojavljivanje na američkom koktelu nije se baš uklapalo u potrebe potencijalnog predizbornog obraćanja biračkom telu kome SAD baš i nije na srcu. Zato je rukovodstvo SNP-a tokom celog dana stoički odbijalo telefonske pozive predstavnika Ambasade zaduženog da kako-tako namami Bulatovića i saradnike na svečani skup i tako demonstrira poruku o potencijalnoj američkoj potrazi za novima partnerom.

MONTGOMERIJEVA PORUKA: Prilike su se u međuvremenu promenile, pa je ambasador Montgomeri prošle nedelje, nakon niza zvaničnih razgovora sa partijskim liderima i državnim rukovodstvom Crne Gore, jednodnevni boravak u Podgorici završio opuštenom večerom sa Bulatovićem, dajući medijima materijal za ocenu da je "Montgomeri najbliži i najintimniji sa tom partijom". Simbolika je pronađena i u činjenici da je večera bila priređena u restoranu "Dang", koji je služio i kao izborni punkt SNP-a u vreme saveznih septembarskih izbora 2000, koje je Đukanovićeva Demokratska partija socijalista (DPS) bojkotovala.

Odmah potom, mediji su požurili da jave (ponovo "Večernje novosti") da "Predrag Bulatović putuje u SAD, na poziv vrha američke administracije", kao i da će "nivo posete, kako najavljuju u Vašingtonu, biti istog tretmana kao što je imao i predsednik Crne Gore Milo Đukanović". Bulatović je tu vest sutradan vešto demantovao, tvrdeći da nije dobio "zvaničan poziv," ali je već u sledećoj rečenici novinskog teksta priča o njegovom putu u Vašington ipak podgrejana podsećanjem na dugo ćaskanje uz večeru u "Dangu".

Ne bez ironije, američki izvor "Vremena" potvrđuje da postoji mogućnost da Bulatović leti u Vašington, kao i da tamo bude dočekan "na istom nivou kao Đukanović". Taj izvor, naime, tvrdi da "SAD nikad ne bi pozvale nekoga kao što je Bulatović", ali da je lider SNP-a izrazio želju da putuje u SAD. "Ambasada će najverovatnije Bulatoviću i organizovati posetu na istom nivou kao Đukanoviću", kaže američki diplomata koji čuva anonimnost i precizira da je reč o "srednjem nivou američke administracije" na kome su, osim crnogorskog predsednika, razgovore vodili i razni drugi partijski lideri, ali i novinari i drugi ljudi za koje se oceni da domaćinima imaju da kažu bar nešto zanimljivo.

Ni u razgovoru off the record, međutim, naš izvor ne želi otvoreno da potvrdi spekulacije o američkoj nameri da ruši Đukanovića. Uz tvrdnju o postojanju "jakog neslaganja SAD" sa stavovima crnogorskog predsednika, ali ne i volje za direktno mešanje u unutarpolitičke stvari, taj sagovornik ipak dodaje aluzije o "švercerskoj delatnosti" vrha crnogorske države i potrebi za ozbiljnom istragom navoda o "poslovnim vezama sa Canetom Subotićem". A njegov kolega dodaje i neke žive detalje koje ilustruju priču o sve većoj netrpeljivosti američkih diplomata prema Đukanoviću: "Uvek nas ostave da čekamo po dva sata jer ‘predsednik ne može odmah da nas primi’ i samo nas premeštaju iz jednog u drugo predsoblje. Svaka od tih prostorija je po neki metar bliže kancelariji Mila Đukanovića", uz vidno nerviranje opisuje naš sagovornik kako najčešće izgledaju posete crnogorskom predsedniku. "Tretiraju ga kao kralja", dodaje ljutito i zaključuje da se Đukanović "suviše uneo u ulogu" koja mu je, u očima Zapada, bila namenjena u vreme demontiranja režima Slobodana Miloševića.

Slični zaključci o Đukanovićevom liku i delu, često i uz upotrebu daleko grublje terminologije, u nezvaničnim razgovorima mogu se čuti i od evropskih diplomata – sasvim u skladu sa javnom američko-evropskom saglasnošću sažetom u krilatici o "demokratskoj Crnoj Gori u demokratskoj Jugoslaviji". Otuda i onolika diplomatska aktivnost (Montgomeri u utorak, britanski ambasador Čarls Kroford u sredu, kraća pauza, pa visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Havijer Solana) i javna zalaganja za "demokratski i konstruktivan dijalog između Beograda i Podgorice". A samo nekoliko dana pre početka serije diplomatskih sletanja na podgorički aerodrom, do javnosti je stigao i izveštaj "Politika, interesi i budućnost Jugoslavije: Raspored za dijalog", koji je izradila Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI) uz podršku Instituta za mir SAD. U Izveštaju se preporučuje definisanje ključnih principa budućih odnosa Srbije i Crne Gore i ustanovljavanje međurepubličkih organa u onim oblastima koje su sada u nadležnosti republika i pre donošenja referendumske odluke. A razlog za njegovu izradu najbolje se vidi iz poslednje dve rečenice teksta: "Scenario prljavog i razvučenog razvoda predstavlja najveću opasnost za stabilnost regiona. Nažalost, ovakav ishod za sada izgleda najverovatnji."

Vera Didanović