Intervju - prof. dr Vladimir Glišin:
Medijska prašina!

"Ovo što se sada radi u nekim laboratorijama sa kloniranjem ljudskog embriona je – egzibicionizam. Nisam siguran da cela ova gužva oko kloniranja nema veze i sa Bin Ladenom da bi Amerika malo zamaglila ono što se zbiva u Avganistanu"

NAUKA POBEDILA VERONAUKU: Profesor Dr Vladimir Glišin

"Polemika oko kloniranja ljudskog embriona više je medijska prašina nego naučna rasprava. Tu je biologija vrlo čista. Nije ovo nikakvo ‘senzacionalno otkriće’ ili ‘prekretnica u nauci’: takvih i sličnih poduhvata, dostignuća slične specifične težine, ima danas na stotine u svetu! U bar stotinak laboratorija širom sveta rade se slične stvari", ovako je globalnu medijsku polemiku o kloniranju ljudskog embriona koju je prošle nedelje podstakla vest lansirana iz Masačusetsa, iz američke kompanije Advanced Cell Technology prokomentarisao u razgovoru za "Vreme" prof. dr Vladimir Glišin, naš najveći stručnjak za genetiku. Profesor Glišin, dugogodišnji direktor beogradskog Instituta za genetski inženjering i profesor Beogradskog univerziteta, ovih dana je kratko boravio u Beogradu: poslednjih godina rukovodi naučnim istraživanjima u kalifornijskoj kompaniji Hyseq Genomics Biotechnology. Ovaj naučnik svetskog glasa čak otvoreno kaže:

"Nisam siguran da cela ova gužva oko kloniranja ljudskog embriona nema veze i sa Bin Ladenom da bi Amerika malo zamaglila ono što se zbiva u Avganistanu: ovi iz Vustera u Masačusetsu (Advanced Cell Technology je inače jedna sasvim pristojna kompanija) verovatno su pristali da se malo reklamiraju..."

"VREME": Da li je onda svojevrsna dimna zavesa i pojava antraksa u SAD?

VLADIMIR GLIŠIN: Oni su izmislili opasnost od antraksa. Lagali su! Da bi skrenuli pažnju javnosti sa bombardovanja Avganistana, lansirali su vesti "antraks u Beloj kući, antraks u NBC-ju, antraks u Vašingtonu...

Ali, umrlo je nekoliko ljudi...?!

Ma kakvi! Evo, kada bismo vi i ja sada dali da nam pregledaju ruke, našli bi da su nam ruke pune bakterija antraksa! To je seljačka bakterija. Kad dođe do epidemije antraksa, kako se tamo prikazivalo, ne može da umre jedna jedina žena u Filadelfiji. To je suluda tvrdnja! To je bila medijska kampanja, velika "žvaka" i dimna zavesa. Nema pojedinačnih slučajeva antraksa, to ide kao epidemija!"

Na vest o kloniranju ljudskog embriona reagovali su Crkva, predsednik SAD, mnoge javne ličnosti...

U ovoj medijskoj polemici treba razlikovati dve ravni: jedna je čisto biološka i tu su stvari jasne, druga je sociološka. Deo medija ponavlja priču iz pukog neznanja. Ostalo je politika. Šta o kloniranju poručuju papa, patrijarh ili Buš sasvim je nevažno, besmisleno i irelevantno. To u ovom momentu može da ima političkog značaja, ali je za razvoj nauke sasvim nebitno. Naravno da su svoj glas do neba digli konzervativni krugovi: sada kada je kloniran ljudski embrion, nema više mistike, nema "duše", nema " svetog duha". Veronauka je izgubila pred naukom! Urušava se ceo religiozni kompleks. Uostalom, tako su pre dvadesetak godina reagovali konzervativni krugovi i kada se vodila polemika kako ćemo praviti decu: u živo (in vivo), ili u epruveti (in vitro). Danas se to masovno radi, samo u Beogradu imate tri bolnice! Ako ćemo da se šalimo, Bog i Biblija su bili prvi kloneri: Adam pravi Evu od svog rebra, ona dolazi na svet bespolnim putem!

U ovoj raspravi se najčešće spominje nekakav horor scenario, valjda kao uvertira u orvelovsku budućnost...

Teorijski je nemoguće klonirati genetski identičnu osobu, biloški to je neostvarivo. Prema tome, besmisleni su svi ti scenariji o kloniranju Hitlera, Frankenštajna, pa ako hoćete i Merilin Monro. Genetski supstrat Ajnštajna je neponovljiv. Ljudi danas pod kloniranjem podrazumevaju različite stvari... Klonirati znači ostavljati potomstvo od jednog roditelja bespolnim putem. Ništa više. To u prirodi postoji stalno na nizu organizama. To uopšte nije nov fenomen.

Naučnici iz Vustera tvrde da su ljudski embrion klonirali u terapeutske svrhe: matične ćelije kloniranog embriona trebalo bi, tvrde oni, da budu korišćene za lečenje raka, dijabetesa, alchajmera, parkinsona, side, cistične fibroze i mnogih drugih teških bolesti.

Njihov poduhvat ima eventualne praktične implikacije za kasnije lečenje. Mora se reći da je ovo što oni rade dosta ograničenog dometa: uzima se embrion (to se radi in vitro), oplodi se ćelija: dobijate osam ćelija, možete da uzmete jednu, vratite sedam i ako je sve dobro urađeno, žena fiziološki normalno funkcioniše. Ovu jednu ćeliju koja je izdvojena moguće je zamrznuti u tečnom azotu. Možete tu jednu ćeliju i da podelite na dva-tri dela. I ako za 30-40 godina osoba čija je ćelija uzeta oboli od ciroze jetre, mnogo je pila, onda iz tih embrionalnih ćelija možete u Petrijevoj šolji (in vitro) da napravite zamenu: da kultivišete tu emrbrionalnu ćeliju da pravi ćelije jetre, slezine, neurone, koje želite...

Da li to znači da bi danas zdrav čovek mogao da investira u svoju budućnost: da dâ svoje ćelije, da ih zapravo pohrani u nekoj "banci ćelija" u Los Anđelesu, Hongkongu ili ne znam gde i da bezbrižno čeka budućnost?

Ne, ne može on da dâ. Ove ćelije se moraju uzeti iz embriona, pre nego što se on rodi! Međutim, ove ćelije mogu da budu i starije: postoje i matične ćelije, recimo iz koštane srži. Ove matične ćelije je moguće u epruveti kultivisati i razmnožavati, naterati ih da se pretvore u odraslu ćeliju nekog organa. One se mogu staviti, na primer, u bolesnu jetru da "rade", da diferenciraju, da stvaraju nove ćelije jetre. Matična ćelija se može izolovati čak i kod bolesnog čoveka; ne znači da je baš ona obolela, možda su one kasnije ćelije obolele... Iz jetre se može napraviti mišićna ćelija, ili ćelija mozga, ćelija kože.... Donedavno nismo znali da takve ćelije postoje...

Čemu onda uopšte eksperimenti sa kloniranjem ljudskog embriona?

Ima razlike između embrionalnih ćelija i matičnih ćelija: embrionalne ćelije su pluripotentne, one mogu da idu u svaki organ, mogućnosti su neograničene, a matične ćelije su ograničene, ne mogu u sve organe. Danas u naučnim krugovima preovladava ideja da fokus istraživanja bude na ovim matičnim (multipotentnim) ćelijama. Možda ćemo u budućnosti i ovim ćelijama moći da "pokrijemo" sve organe, tako da nam ne treba embrio. Ja mislim da je to što se terapeutike tiče mnogo zdraviji pristup, mnogo realniji, dostupniji, racionalniji i uz to – etički nesporan. Ovo što se sada radi u tim nekim laboratorijama je egzibicionizam! Tehnika je manje-više poznata: uzmete jednu jajnu ćeliju, izvadite jedro, uzmete genetski materijal iz kože i rodi se ovca Doli, miševi, šta god hoćete...

I tako možete da klonirate i čoveka?

Pa, teorijski da. Verovatno bi rastur bio jako velik. Tu ima mnogo prepreka: mikrohirurgija, transplantacija, fiziologija, biologija, anatomija i još mnogo, mnogo nebioloških prepreka. I u životu kad sve ide idealno, kad imate idealne partnere, tek se 20 odsto polnih odnosa okonča začećem. Mehanizam oplodnje u prirodi uopšte nije jako efikasan. Reproduktivna efikasnost je vrlo mala u svim bićima. Verovatnoća uspeha u laboratoriji je veoma mala: verovatno su šanse 1:1000. Lako je praviti eksperimente sa ovcama, muka je sa ljudima. Ne treba eksperimentisati sa ljudima.

Da li treba zabraniti eksperimentalno kloniranje ljudi, kako su to učinili u nekim zemljama?

Ima neke logike da se to uradi: ali to ne treba da rade ni Buš, ni papa, već naučna javnost koja mora da proceni dokle se stiglo i šta dalje. Treba da se usvoji vrlo strog svetski protokol, kao i za lansiranje novih lekova.

Smatrate da vesti o "epohalnom kloniranju embriona", pa i o antraksu, imaju političku pozadinu. Da li se iz političkih, ali i ekonomskih razloga ne daje više novca i za istraživanja lekova protiv raka i side? Tvrdi se da nauka fantastično napreduje, a leka nema...?!

Neosporno je da se nauka munjevito razvija. Daje se veoma mnogo novca za ova istraživanja. Hiljade naučnika godinama traga za lekom protiv raka i side. Znate, u našim krugovima kruži cinična krilatica: više ljudi živi od raka i side, nego što ih umire od raka i side! Hoću da kažem da je genetika toliko složena da nauka za sada ne može da sagleda sve: kao u šahu, možemo da predvidimo deset sledećih poteza, ali ne možemo jedanaesti. Ne vidimo celu tablu! Mi još nismo sagledali svu složenost jedne ćelije, jednog organizma. Na primer, jedna kolibakterija je nekoliko hiljada puta složenija nego najsloženiji kompjuter na svetu! Nijedna ćelija našeg organizma nije identična sa nekom drugom; i dve ćelije kože se bitno razlikuju. Svaki kancer je klon samo jedne ćelije: znači, samo jedna od nekoliko milijardi ćelija je mutirala i ta jedna mutacija može da ima dramatične posledice...

Znači, tek sada otkrivamo da je biološki sistem beskrajno složen. I zato mislim da fokus treba da bude na istraživanjima ovih matičnih ćelija. To što se sada radi u nekim laboratorijama sa kloniranjem ljudskog embriona je, ponavljam, egzibicionizam.

Slobodanka Ast