Reč, dve o noćnom prevozu

U poslednje vreme imao sam priliku da se često vozim "noćnim autobusima" sa Trga Republike (ili Slobode, od volje vam) do Novog Beograda.

Uglavnom vrlo tačni, nadam se i ispravni. Ono što me je iznenadilo jeste neobična praksa naplaćivanja karata koje koštaju, ako neko ne zna, petnaest dinara. Pružim dvadeset, kondukter (koga karte u ruci čine kondukterom) vraća mi deset i odlazi ne pružajući mi kartu?! Dam mu petnaest – on mi vraća pet? Prvi put sam pomislio da se zbog gužve zbunio, ali kako to traje iz noći u noć, svako iole razuman video bi da tu matematika nije dobra. Šta se dešava i ko je tu lud? Mi, putnici koji sebi dozvoljavamo da nas prave budalama i rizikujemo mogućnost da naiđe kontrola koja će nas u najboljem slučaju izbaciti (apsolutno legalno) iz vozila – ako nam tu petdinarsku uštedu ne pretvori u veliki trošak. Ili je lud kondukter kome Neko ili Nešto daje za pravo da sam određuje način naplate i tu verovatno dobro zaradi.

Uroš Žugić, Beograd