Vreme
VREME 579, 7. februar 2002. / KOLUMNA

Zona sumraka:
Profesija - pravednik

Savez komunista bio je avangarda radničke klase, Otpor je avangarda neradničke klase, jedine prave klase koju imamo

Jeste li za Senu ili za Vukašina? Kako će se sukob ovo dvoje trudbenika NUNS-a odraziti na slobodu štampe, na tranziciju naše zemlje i na prilike u regionu? Ne znate šta je NUNS, kakav nunsens, pa Narodni univerzitet novinara Srbije!

Ne stignem čestito da zauzmem stranu u svađi (kavga je isto dobra reč, ustrebaće mi kad-tad) između Koštunice i Đinđićevog savetnika, ne znam šta da mislim o kazni koja je zadesila glavnog urednika NIN-a ("Objaviš li u naredne dve godine još koje opanjkavajuće pismo anonimnog čitaoca, odležaćeš pet meseci!"), mozgam koga bismo o državnom trošku mogli poslati u Hag a da ne prekršimo Ustav ni Statut DSS-a, kupim u utorak novine, kad tamo Sena kivna na Vukašina, ko je Sena, kako ko, Sena je iz RTS-a utekla pred zulumom Dragoljuba Milanovića, u NUNS-u je postala saradnica, tu je dočekala i Peti oktobar, ali, ali... Skupa sa slobodom štampe u NUNS je stigao i mlađani Vukašin – zar nije nešto slično bilo i hiljadu devetsto četrdeset pete? Friško demobilisani Vule (major po činu?) baca četku i tutkalo i dolazi u NUNS da pomogne. Zablistao je na probnom radu i zadržan kao sekretar da bi se, eto, sukobio sa drugaricom Senom koja dođe nešto kao predratna komunistkinja – pomagala je Pokret, ali nije bila u partizanima i sada učesnici rata, sve novopečeni članovi Partije, hoće da je potisnu!

Štampa se pita je li "Otpor preuzeo NUNS" (zvuči kao "dete ujelo prase"), ali zar nije zapravo svejedno ko je koga preuzeo?

&

Članovi Otpora prisustvuju sednicama Skupštine, zasad nemaju pravo glasa ili veta, ali imaju propusnice i sedeće poslanicima nad glavom kao prava mora! Rukovodioci Otpora su dobrovoljno (da ne kažem samovoljno) na mladalačka pleća preuzeli brigu o radničko-građanskim interesima i slobodama, oni će u Skupštinu dolaziti kao izdanci opštenarodne, osnovane zebnje da će poslanici nešto gadno zabrljati.

Na radiju čujem da će ekipe Otpora zajedno sa snagama Carine nadzirati promet kako na granici tako i u unutrašnjosti zemlje, članovi Otpora moći će da me zaustave bilo gde i da traže carinski list, imate radio u kolima, lepo, ovo je uvozni radio, kad ste ga uvezli, koliku ste carinu platili i gde vam je potvrda? Članovi Otpora iskoreniće narodni običaj da se carinicima daju milodari u vidu viskija i cigareta, pretpostavljam da će i sami oduzimati robu koju putnik pokuša mučki da prenese bez prijave.

Nadzor nad parlamentom i nad carinom je sigurno nešto što se ne sme odgađati, ali bi Otpor pod prismotru morao da stavi i druge oblasti: članovi Otpora prerušavaće se u bolesnike (u tu svrhu dobrodošli su svi građani stariji od pedeset godina), prerušene i prividno zanemoćale krtice Otpora ustanoviće ko od medicinskog osoblja prima mito, ali Otpor ne bi bio Otpor kad bi stao na bilo čiju stranu: izvestan broj Otporovih ljudi biće preobučen i u lekare – u belim mantilima, sa neizbežnim klompama na nogama, pripadnici Otpora hvataće i prijavljivaće nesavesne pacijente, vajne bolesnike koji su spremni da korumpiraju lekare, a zašto, samo zato što im se čini da su na umoru, bolesnici mislim!

Otpor će Elektrodistribuciju takođe staviti pod svoju blagoslovenu pasku, svi računi biće iznova pregledani, inkasanti će u pratnji članova Otpora dolaziti na noge oštećenima, vraćaće im nepravedno oduzet novac i izvinjavaće se; u slučaju da neki neuredni platiša ispadne neljubazan prema ekipi koja dolazi da mu seče struju, Otpor će pomoći da se takav nasilnik što pre nađe kod sudije za prekršaje! Tu bi nadzor i nad prekršiocem i nad sudijom preuzeo Otporov Visoki komesarijat za pravosuđe: neplatiša pokuša da podmiti sudiju, Otpor uskače i obojicu odvodi u tromesečni pritvor (za sve ove aktivnosti Otporu su potrebne pare, ali će nam se na kraju sve to isplatiti)!

Otporovi advokati braniće bivšeg upravnika Centralnog zatvora Dragišu Blanušu – pisca bestselera o Slobinom robijanju Miloševićevi zastupnici tuže da je zloupotrebio položaj. Mislio sam da je zloupotreba to kad domaćin ofira uglednog gosta, ne, Blanušu tuže što je pustio Slobu iz zatvora (a odatle u Hag!)! Udruženje književnika ćuti, Sprski PEN se takođe ne oglašava, ako se Otpor ne podigne protiv ovog kršenja ljudskih i umetničkih sloboda, ne vidim ko će (Blanuša je slobincima trn u oku zbog svoje umetnosti, a ne zato što je po naređenju Vlade odbravio ćeliju i zatvorsku kapiju, to bi neko i tako morao da uradi!). Otpor će imati svoje ljude u porodilištima, gde osim klasične korupcije imamo i nemar koji se očituje u zamenjivanju novorođenčadi, presecanju pupka nesterilisanim makazama i sl. Otpor će kontrolisati ko se švercuje u gradskom prevozu, proveravaće kako su taksimetri baždareni, testiraće kantare na pijacama, prodavce mesa i pljeskavica odvodiće na fluorografisanje, podmladak Otpora prikupljaće dokazni materijal protiv korumpiranih nastavnika i direktora, Otpor će u vlastitoj laboratoriji meriti zagađenost pijaće vode, dodela frekvencija (ako do nje bude došlo) neće biti pravosnažna ako je Otpor ne odobri...

Savez komunista bio je avangarda radničke klase, Otpor je avangarda neradničke klase, jedine prave klase koju imamo. Za radničku avangardu nikad nije smelo da zafali novca, sa neradničkom avangardom ide malo teže: potonja nas uverava da nam bez nje nema života, možda zaista i nema, ali smo mi siromašniji od Titovih radnika i službenika: možda ćemo se pokazati nedoraslim da Otporu nabavimo onoliko džipova, stanova i mobilnih telefona koliko istorijski trenutak od nas traži.

Ljuba Živkov