TV manijak:
Ruši, brbljivi zeče

Počelo je! Priznajem da nisam baš bio oduševljen početkom suđenja Miloševiću. Tužitelji lupaju polutačne istorijske podatke, crtkaju šeme i dijagrame na grafoskopu, ko u vojsci na političkoj nastavi, neće da nose perike i stalno prave pauze za kafu i klopu. Sloba ćutao, mrštio se, pijuckao kafu, ali vidi se da se u sebi preslišava. Karla i Sloba su za ovih par sesija uspeli da stvore dramsku napetost koja je neophodna za dobar film u sudnici, a Džefri (koji je, kako čujem, već dobio nadimak Crna Guja) dođe kao prva sporedna uloga. E, onda je tuženi dobio reč.

Uopšte me ne interesuju tv-rasprave o tome šta anketirani građani misle o bivšem predsedniku i da li rejting njegove partije raste. Ovo je doživljaj o kojem smo sanjali godinama a, koliko vidim, ispunila se i Miloševićeva želja - da Svetu kaže svoju istinu. Verujem da je sinu Marku iskreno poručio da je ovaj Dan u Hagu vrijedan vijeka, što bi rekao Njegoš. Adrenalin fura jače nego na Gazimestanu. Tužna je samo činjenica da smo mi čitavu deceniju slušali pripreme za ovu govoranciju. Zato tužioci nemaju prava na zevanje, čitanje novina i zveranje naokolo, ima da ga slušate, sami ste to tražili!

U toku je upoznavanje Sveta sa osnovama srpske logike i političke filozofije Nebeskog naroda, a puštale su se i video trake (laži je bilo, seksa jok) što potvrđuje tezu o vrhunskom tv-manijaku. Koliko je sud neobjektivan pokazuju i pokušaji da se fotokopiranjem smanjuju slova (Sloba sa naočarama), pa onaj Azijat gura po dve fotografije u grafoskop, da bi se čaša prelila kada je neko pokvario video tejp i slika počela da skakuće. Onda su svi pola sata gledali smetnje u koje je subliminalno ubačena poruka - Sloboda za Slobu. Toliko zapleta, a tek je počelo. Pojavio se i Bakali, biće i maskiranih svedoka, a ovdašnje televizije imaju priliku da ko gledaoci u "Zlatnoj žici" na BK pogađaju identitet tajanstvene ličnosti. Šta li će ekipa u Hagu da radi ako im zaista dođu Ojdanić i Šaja. Jedva su izdržali Slobin dajdžest, a kad stignu drugari, biće ratatatira.

Zakuvalo se i na Pinku. Što bi rekli u Bosni - počeli smo se šamarat. Željko Mitrović je Čedomiru Čupiću iz Saveta za borbu protiv korupcije u otvorenom pismu (ah taj JUL u februaru, kad se osećaju prvi dašci proleća) poručio da je običan plašljivi i brbljivi zec. Poezija u prozi se nastavlja jer Mitrović poziva Čupića da ruši zgradu Pinka, da ne ispadne zec, ili ne daj bože podmićeni zec. Pismo je otvorila i pročitala voditeljka "Info topa", a nije bilo slike Željka sa plastičnom hemijskom, pa sam se razočarao. Taman sad, kad Pink formira redakciju za kulturu, u najtežem i prelomnom trenutku, neko se drznuo da pominje korupciju, ekstraprofit i profiterstvo. Biće obuhvaćene sve oblasti kulture, klasična muzika - Zahar i Sale Popović, balet – Đogani, kulturno ponašanje - Ruška, poezija - Pesničke vedrine Mileta Kitića, pozorište - Peja i raspevani penzioneri, a voditelj - Ivana Bojić sa stvarnim polusvetom oko sebe.

Mnogo stvarnije delovala je reportaža o putovanju vozom na relaciji Beograd – Niš - Sofija, emitovana na Studiju B u emisiji "Direktno". Tih 450 km voz prelazi po voznom redu od pre 100 godina, grejanje se dva puta kvarilo, lokomotiva samo jednom, policija je u wc-u pronašla dva kilograma heroina, jednu ozbiljniju rumunsku švercerku, a vagon-restoran još ne postoji. Nije bilo ni šverca ljudi, a pitam se u kojem će stoleću u našim vozovima moći da se popije gazirani sok čije ime ste nekad u životu barem čuli. Da l od Niša il od Lapova još uvek ide samo dizel, kaže majstor šeta se narod kraj pruge, igraju se glavom, ne može da se koči.

Na kraju i nešto lepo na televiziji. Umesto legendarnog dramskog termina ponedeljkom, na RTS-u će biti prikazivani debitantski filmovi mladih i neafirmisanih reditelja. Tužno je što njihovi vršnjaci sa zapada uredno gostuju na FEST-u. Dakle, studentski filmovi, kratki metar i likovi koje ćete tek upoznati i zavoleti. Pošto je dramska produkcija preminula, ovo spasonosno solomonsko rešenje osvetlalo je obraz RTS-u. Mladih ljudi se u ovoj zemlji na televiziji obično sete kad nema kinte i kad zapne.

Dragan Ilić