VREME 582, 28. februar 2002. / MOZAIK
Ceh za pamćenje:
Zbog dobrog vina
Šest londonskih bankara napravilo je račun od 62.700 dolara za samo jedno veče u londonskom restoranu Petrus, ušavši tako u kafansku istoriju i ostavši bez posla
HRANA GRATIS: Restoran Petros
|
|
Možda je to bila boca šato petrusa iz 1947. godine po ceni od 17.500 dolara ili isto vino iz 1945. za 16.500. Tokom večere u "trendi" restoranu u Londonu, šest bankara napravilo je ceh od 62.700 dolara, uglavnom pijući fina vina i sada pate od jezivog mamurluka.
Njihov poslodavac Barkli Kapital banka otpustio je sve sem jednog od prošlog juna kada se famozna večera odigrala u restoranu Petrus koji nosi ime po čuvenim vinogradima.
Isprva su bankari, koji su račun platili iz sopstvenih džepova, dobili samo malu ćušku zbog neumerenog rasipništva i činjenice da je priča odmah stigla i u novine baš u vreme kada je Barkli banka, u skladu s novim trendom, propagirala promišljenu potrošnju nasuprot ležernosti devedesetih. Ali, kada su neki od bankara pokušali da provuku svoj deo računa kao troškove reprezentacije, Barkli banka se opredelila za otpuštanje.
Čak i za standarde raskalašnih devedesetih ovakav kafanski račun smatrao bi se šokantnim, kažu bankari u Londonu. Ali, ako se uzmu u obzir aktuelna otpuštanja i investiciona kriza sa smanjenjem kamatnih stopa, možemo govoriti o nepromišljenosti, smatra se u finansijskim krugovima.
"Ovo je previše čak i za Njujork", kaže bankar koji je radio i u Londonu i u Njujorku, ali insistira na anonimnosti u strahu za posao.
DOBA RAZUMA: Ova ekstravagancija dogodila se u trenutku kada su banke zavele drakonske mere štednje insistirajući da njihovi zaposleni na poslovnim putovanjima lete ekonomskom klasom i kada im je suma koju smeju da potroše na ručak ili večeru za važne poslovne partnere smanjena na oko 140 dolara po osobi, sve kao posledica najgorih poslovnih rezultata u poslednje dve decenije. Trenutno se očekuje još više otpuštanja. Goldman Saks i Dojče bank mogle bi biti sledeće koje će otpustiti velik broj službenika, čuje se u obaveštenim krugovima. To bi povećalo broj od četrdeset hiljada otpuštenih u poslednjih godinu dana otkako je biznis počeo naglo da opada.
Globalne integracije i kupovina drugih firmi značajno su pale, tako da je do sada u 2002. godinu obavljeno 2789 ovakvih operacija u vrednosti od 119 milijardi dolara u poređenju sa 4992 operacije sa obrtom od 267 milijardi dolara u prva dva meseca 2001. Kriza se naročito oseća u SAD, gde su u prva dva meseca obavljene 754 poslovne operacije ove vrste, upola manje od proseka u devedesetim.
"Loše je, a biće i gore", poručuje Ričard Peterson, tržišni strateg firme Thomson Financial.
Sve ovo, izgleda, nije prošlo kroz glavu Barklijevim bankarima, koji su prošlog leta proslavljali uspešno poslovanje na berzi. Prisutni su bili Dajandra Kumar, Mahiš Čandra i Iftikhar Hajder iz londonskog predstavništva, Rut Kouv iz Njujorka i još dvojica čija imena nisu objavljena. Gospodin Hajder, koji je u banku došao nedavno i koji je pretpostavljenima odmah rekao na kakvoj su večeri bili, jedini je koji je, za sada, zadržao posao. Nijedan od bankara nije želeo da dâ izjavu, kao ni predstavnici Barkli banke.
BOJA ČOKOLADE: Petrus je jedan od najekskluzivnijih i najskupljih restorana u Londonu i iza njega stoji legendarni kuvar Gordon Remzi, kao jedan od partnera u poslu. Zidovi boje čokolade u tonu su sa bordo tepisima i nameštajem i stvaraju utisak da sedite u čaši skupog konjaka. Nasuprot mermernom baru, takođe tamnočokoladne boje, stoji fosil amonita, školjke u obliku spirale stare 65 miliona godina.
Gurmani spremni da potroše 70 dolara na tri jela mogu da uživaju u umeću Markusa Varinga. No, na pomenutoj večeri hrana je bila u drugom planu, u senci još jedne flaše šato petrusa ovoga puta iz 1946. godine po ceni od 12.000 dolara. Bila je tu i flaša Montrašeta za 2000 dolara, šest čaša šampanjca za osamdeset dolara, dve flaše kronenberg piva (pet dolara svaka), deset flaša vode za 50 dolara, kutija cigareta za sedam dolara i, za kraj, flaša sto godina starog desertnog vina šato dikem po ceni od 13.000 dolara.
Šef sale je bio toliko impresioniran svojim gostima da im hranu nije ni naplatio, a restoran je sačuvao račun za uspomenu. Uzmemo li u obzir novoproklamovanu trezvenost u londonskom finansijskom svetu, male su šanse da Petrus restoran vidi nešto slično u skorije vreme.
"Njujork tajms"
|