Bliskoistočna kriza:
Poslednji talas nasilja

Obnovljeni sukobi Izraelaca i Palestinaca zamračili su ionako tamne izglede za prekid vatre na kome, treći put, radi američki izaslanik Entoni Zini

NASILJEM NA NASILJE: Bliskoistočna svakodnevica

Izraelski tenkovi i trupe ušli su u nedelju u centar Vitlejema i ubili Palestinca koji je pokušao puškom da se suprotstavi tenku. Gotovo istovremeno, u Tel Avivu je palestinski gerilac pucao na prolaznike ubivši jednu devojku pre nego što je poginuo u kiši policijskih metaka. Dva sata kasnije, u Jerusalimu, palestinski bombaš samoubica detonirao je pojas pun šrafova i eksera na autobuskoj stanici lako ranivši devetoro ljudi i ubivši sebe. Devetoro Palestinaca ubijeno je na Zapadnoj obali u pojasu Gaze, uključujući ženu i četvoro dece, koji su poginuli u tajanstvenoj eksploziji. Sukobljene strane se i dalje drže svojih uslova primirja, uz izraelsko odbijanje palestinskog zahteva o povlačenju trupa pre nastavka pregovora. "Izrael neće voditi političke pregovore pod vatrom", ponovio je premijer Arijel Šaron.

NASILJE I POLITIKA: Uprkos nasilju, američki izaslanik Entoni Zini je uspeo da u ponedeljak organizuje sastanak predstavnika izraelskih i palestinskih snaga bezbednosti, prvi posle više sedmica krvoprolića. Palestinski zvaničnici kažu da se od Izraela očekuje da "odmah" povuče trupe iz palestinskih oblasti. Izraelci kažu da je povlačenje moguće, ali da Palestinci treba da učine najveće napore da zauzdaju svoje militantne gupe u oblastima pod svojom kontrolom.

Zini, čije su dve prethodne misije propale u obnovljenim provalama nasilja, kaže da su sastanci koje sad vodi "izrazito pozitivni". Američki izaslanik je stigao u jeku najkrvavijeg razdoblja u dosadašnjim sukobima. Samo u martu, 188 ljudi je ubijeno na palestinskoj strani a 62 osobe na izraelskoj. Zaraćene strane su krajem prošle sedmice, u jednom danu, obeležile dolazak Zinija, generala i bivšeg marinca, pucnjavom iz tenkova, dizanjem jednog izraelskog tenka u vazduh, bombardovanjem crkve, linčovanjem kolaboratora i raketnom vatrom iz helikoptera.

Ipak, nade u smirenje postoje i izviru, pre svega, iz novih političkih inicijativa Vašingtona. Sjedinjene Američke Države dobile su gotovo opšti aplauz za iznenadjujuću ulogu u odluci Generalne skupštine UN da donese svoju prvu rezoluciju koja jasno govori o osnivanju palestinske države. Tekst, usvojen posle diplomatske vreve u hodnicima njujorškog sedišta UN, poziva na okončanje sukoba na Bliskom istoku. Ali, ono što je pohvaljeno iznad svega, jeste pominjanje palestinske državnosti i činjenica da je Vašington stao iza toga. "To je prvi put da je Savet bezbednosti nedvosmisleno izneo ideju o dve države", izjavio je Naser al Kidva, palestinski predstavnik u Svetskoj organizaciji.

Posmatrači primećuju da je Vašnigton promenio stav u okviru svoje kampanje za pridobijanje arapske podrške svojoj vojnoj akciji za svrgavanje Sadama Huseina. Amerikanci su izvršili neobičan pritisak na Izrael tražeći da jevrejska država obustavi nasilje. Čak je predsednik Buš, vodja možda najproizraelskije administracije u bliskoj prošlosti, označio Arijela Šarona kao odgovornog za tekuće krvoproliće.

MIR I POVLAČENJE: Pojačavajući Bušovu poruku, Stejt dipartment je objavio da insistira na "potpunom povlačenju s palestinskih teritorija", uključujući Ramalu i druge oblasti u koje je izraelska armija ušla prošle sedmice. Posle Bušove napomene da izraelska ofanziva u Ramali i pojasu Gaze "nije od pomoći", čulo se i to da je američka administracija zapretila da će zadržati deo redovne finansijske pomoći Izraelu koji od nje godišnje dobija tri milijade dolara.

Te poruke su znak nezadovoljstva Bele kuće taktikom izraelskog premijera. Ne samo da su Šaronovi potezi zapretili poslednjem mirovnom naporu Entonija Zinija već su istovremeno komplikovali arapsku turneju potpredsednika Čejnija, kažu američki analitičari. Ali, oni dodaju da i, pored svih ovih kritika, nema znakova da se radi o pravoj promeni američkog stava, sem da se Ziniju stvori veći manevarski prostor u potrazi za primirjem. Niko od američkih zvaničnika u Vašingtonu ne pominje da je suština spora zemlja koju je Izrael okupirao posle rata 1967. godine.

Godinama su Amerikanci rutinski blokirali svaku rezoluciju koja bi nagoveštavala palestinsku državu. S potpredsednikom Dikom Čejnijem u regionu i bliskoistočnim izaslanikom predsednika Buša na licu mesta, Amerikanci se nadaju da će stišati arapski gnev u svojim pripremama za vojnu akciju protiv Iraka. Rezolucija UN "zahteva trenutnu obustavu svih vrsta nasilja, uključujući terorističke akcije, provokacije, zarobljavanje i rušenje". U preambuli se navodi da Savet "potvrdjuje viziju regiona u kome će dve države: Izrael i Palastina, živeti jedna uz drugu u bezbednim i priznatim granicama." U konačnom glasanju, rezolucija je prošla s 14:0, uz uzdržavanje Sirije, koja je je dokument nazvala "suviše slabim". Posle najkrvavijeg razdoblja u godinu i po dana dugom palestinskom ustanku, rezolucija UN je dala nejakim Palestincima osećanje da, uprkos ceni u ljudskim životima, sada imaju političku prednost.

Dašak nade dao je sam Šaron: oslobodio je Jasera Arafata iz kućnog pritvora u Ramali, njegovom glavnom štabu na Zapadnoj obali. Odustao je od zahteva da se prvo obezbedi sedam dana potpunog zatišja pre nego što uopšte počnu pregovori o obustavi vatre. Zbog ovih ustupaka, Šaron je odmah izgubio podršku Nacionalne unije, svog tvrdokornog koalicionog partnera, što će ga naterati da politički kapital, koji se brzo topi, uortači s daleko umerenijim saveznicima iz laburističke stranke.

Arafat je dobio političku incijativu. Sem Šaronovih koncesija, palestinski vodja je nagradjen, kako rezolucijom UN, tako i predlogom Saudijske Arabije koji treba da bude ratifikovan na arapskom samitu 27. marta. Saudijski predlog nudi Izraelu "kompletan mir s Arapima" u zamenu za izraelsko "potpuno povlačenje s okupiranih teritorija". I u rezoluciji UN i u saudijskom predlogu Palestinci vide potvrdu pregovaračke pozicije koje se Arafat tako dugo držao.

Što se militantnih Palestinaca tiče, oni su ujedinjeni u nemilosrdnoj strategiji protiv Izreala. S kojom brzinom mogu da prošire sukobe na druge frontove, pokazalo se 11. marta kada su dvojica palestinskih gerilaca iz zasede napala jedno izraelsko vozilo na drumu pokraj libanske granice ubivši šestoro ljudi. Izraelski generalštab je dan ranije opomenuo parlamentarni komitet za bezbednost da milicija Hezbolaha u južnom Libanu planira otvaranje "drugog fronta". Cela pogranična oblast je sad pod uzbunom. Postoji opasnost da rat na tom prostoru, utihnuo pre dve godine posle izraelskog povlačenja s libanskog juga, ponovo počne.

Atmosfera danas teško može da bude prikladna za vizionarska razmišljanja, kažu analitičari. Protekla sedmica jeste bila daleko najgora od početka palestinske intifade – ali krvoprolića nisu ugasila sve nade. Zapravo, izazvala su radjanje nove: da je izraelski sveopšti napad na palestinske izbegličke logore poslednji talas osvetničkog nasilja pre nego što se Arijel Šaron, stisnutih zuba, potčini američkim zahtevima da se ubijanju stane na kraj.

Izraelske snage su počele da se povlače iz Ramale tri dana nakon što su sa 100 tenkova i oklopnih vozila ušle u ovaj grad na Zapadnoj obali. Izraelski diplomatski izvori kažu da će vojni kordon ostati oko grada. Palestinci tvrde da je delimično povlačenje neprihvatljivo. "Moraju da odu odmah i sasvim", izjavio je šef palestinske bezbednosti Mohamed Dahlan.

Šeik Ahmed Jasin, duhovni vodj ekstremističke grupe Hamas, rekao je da će se napadi na izraelske civile nastaviti i tokom posete generala Zinija. Izraelski tenkovi i trupe i dalje drže u obruču sve gradove i veća naselja na Zapadnoj obali. Procenjuje se da Izrael sada ima oko 20.000 vojnika na palestinskim teritorijama. Bez izraelskog vojnog povlačenja, kažu palestinski zvaničnici, pregovori o primirju bili bi besmisleni.

Miodrag Radović (Beta)