Prvi impuls koji sam imala kročivši u hodnik krcat nepoznatim ljudima bio je da promrmljam neko izvinjenje kako sam pogrešila stan i zbrišem. Imala sam zakazanu terapiju kod bioenergetičara zbog problema s kičmom, a naletela sam na hipi žurku – najmanje 30 ljudi sedelo je u dve prostorije uz zvuke indijske muzike, nakrivljeni čiviluk s kaputima jedva se držao, a zvono na ulaznim vratima nije prestajalo da zvoni. I taman kada sam se spremala da pohitam kući jer nikako ne volim hipike, obratio mi se gospodin Ruke Koje Leče dubokim glasom: "Izvolite, uđite, niste pogrešili, ovde se održavaju terapije." Pa, dobro, žurka je žurka čak i ako je terapeutska s mirišljavim štapićima.

Pacijenti su žmurke sedeli u polumeditativnom položaju gusto zbijeni ukrug, s blago razmaknutim kolenima na kojima su bile položene ruke s dlanovima okrenutim nagore. Na belo okrečenim zidovima visile su fotografije Sajbabe, Bude i Isusa Hrista, a po sobi su nehajno bili rasuti pravoslavni krstovi i darovi zahvalnih pacijenata u vidu ikone, osveštanog ulja sa Galilejske gore i sličnih verskih sitnica. U hodniku je bilo obešeno poštansko sanduče u koje su pacijenti proizvoljno ubacivali novac. Čekalo se da Ruke Koje Leče (u daljem tekstu: RKL) prozove sledećeg pacijenta. Ustaje sredovečna gospođa koja se žalila na zujanje u glavi, a po načinu na koji razgovara s terapeutom reklo bi se da tu nije prvi put. Stala je nasred sobe i zatvorila oči, dok je RKL prišao iza njenih leđa i počeo s lečenjem.

Njegove ruke su krenule od bazne čakre koja se nalazi, ako sam dobro shvatila, između repa i stražnjeg dela. Saznala sam još i da na telu ima ukupno sedam čakri: bazna, sakralna, čakra solarnog pleksusa, srčana, grlena, čeona i krunska. Životna energija koja struji telom naziva se kundalini, i upravo je ona kod mnogih ljudi blokirana što izaziva organske i psihičke smetnje. Kad se bazna čakra probudi, bioenergetičar aktivira ostale čakre, a na kraju terapije energija se "provuče" kroz vrat i dolazi do "centrale", odakle sve i počinje. (Molim teoretičare bioenergije da uvaže moj lični doživljaj i nedostatak prostora.) Ustaje sledeći pacijent; i on se klati i savija po sobi dok ruke RKL-a prelaze po njegovom telu. Sledeća je na redu mlada devojka s emotivnim problemima tipičnim za njene godine – ona, pak, bezmalo leti po sobi zato što je "njena energija mlada i nesputana", kako kaže RKL.

Atmosfera u sobi je veoma prijatna, ljudi se šale, obaraju vladu zbog "krađe sa decembarskim računima" i sličnih političkih neprilika. Bioenergetičar prilazi opušteno svojim pacijentima koje ne pita ni kako se zovu, ni odakle dolaze, a često ni koji ih problemi muče. Naime, dobar bioenergetičar vidi auru bolesnog čoveka i u stanju je da "napipa" bolest – RKL je jednu stariju gospođu vratio kući: "Majko, nije ti ništa, manje jedi čvarke i sve će da bude u redu." Bilo je manje simpatično, mada ne i manje smešno, kada je drugoj pacijentkinji već posle "prve ruke" dijagnostifikovao blokadu seksualne energije pred tridesetak ljudi. Sirotica je žestoko pocrvenela i otrčala na svoje mesto na kome je postiđeno čekala drugi krug terapije. Ili, kada je trećoj pacijentkinji, urbanoj neudatoj menadžerki, rekao: "Tebi, seko, čovek samo može poželeti, da prostiš, proliv." Dakle, uskoro ćemo se upoznati do "sitnih crevaca" – pomislila sam i bilo mi je prilično zabavno.

Kuriozitet mog bioenergetičara je i njegovo kiropraktičarsko umeće: na kraju svake terapije sledi nameštanje kičmenih pršljenova. I ne samo to, RKL-a njegovi pacijenti doživljavaju kao gurua i prijatelja – jedna devojka je celu noć razmišljala koje je stvarno značenje njegovih reči i na kraju ih je, sva blažena, odgonetnula. Druga gospođa, profesorka, saopštava kako je njenu mamu RKL izlečio preko telefona! Visoka crnka kaže da je krenula na terapiju pre četiri-pet godina, a da opet povremeno dolazi jer je ovde upoznala puno zanimljivih ljudi: "Izgleda da je ovde najbolje zezanje u gradu." Nedugo zatim usledila je demonstracija (ili da kažem prezentacija?) dobre i loše energije na jednoj pacijentkinji koja je "čistog srca": par znalačkih poteza rukom i ona se srušila na kolena kao marioneta kojoj su iskidani konci. "Upravo ste videli lošu energiju", reče iscelitelj i pucnu prstima da bi vratio pacijentkinju u prethodno stanje. To je bilo previše za mene, bila sam sigurna da je u pitanju žešća prevara, lepršava kombinacija pravoslavlja sa elementima makrobiotike obogaćena psihorekreacijom i lomljenjem kostiju, a da mu je "osoba čistog srca" zapravo asistentkinja. Čvrsto rešena da se na mestu ukopam i ne dopustim prevarantu da me savija po sobi, stupila sam na podijum.

Moj slučaj nije predmet ovog teksta, ali tek da se zna: bioenergetičar je tačno dijagnostifikovao moje psihofizičko stanje, malo sam crvenela po sobi i savijala sam se u struku uprkos rešenosti da ne pokleknem, po dolasku kući "sve sam zvezde videla", kako mi je i rečeno, i nastavila s terapijom. Kroz neko vreme RKL je "provukao" energiju i kroz moj vrat. "Sad uživaj u onome što ti je Bog dao", rekao mi je i pitala sam se šta to znači. Kroz desetak minuta moja sopstvena kundalini počela je da mi udara na čelo, osetila sam vrelinu i pulsiranje. Imala sam utisak da će nešto da mi izleti iz glave, a istog trena preplavilo me je osećanje neverovatne prijatnosti. "Pusti da izađe", rekao mi je bioenergetičar. Shvatila sam da mi je ovo poslednja seansa i da dalje moram sama.

Šta je bilo na kraju? Hvala na pitanju, mnogo se bolje osećam. Svakodnevno vežbam, zdravije se hranim, manje pušim. Ostalo je nešto cinizma u mojoj glavi koji me truje preko dana, ali, noću, pre nego što zaspim često pokušavam da sateram kundalini u čelo. Žmurim, u mislima putujem od baze do čela i – ponekad mi uspeva.

Biljana Vasić