VREME 586, 28. mart 2002. / NEDELJA
Klempavi kompjuteri
Pre nekoliko nedelja nevladina organizacija Privacy International dodelila je svoju tradicionalnu nagradu Veliki brat te posmatra, a šnjur je odnela britanska vlada s planom da ubuduće na kompakt diskove beleži kompletan saobraćaj koji se obavlja na internetu u Britaniji. I surfovanje i mejl. Argumenti vlade za taj potez su to što je internet postao ključni medij za komuniciranje kriminalnih i terorističkih grupa i organizacija između ostalog i zato što je obim saobraćaja takav da nijedna mera praćenja nije dovoljno dobra. Ukoliko bi se sav saobraćaj snimao, bilo bi dovoljno uhvatiti jednu poruku razmenjenu između sumnjivih lica pa da se kroz arhivu uđe u trag i svim ostalim i tako eventualno pod lupu i udar zakona stavi cela grupa.
Pobornici ljudskih prava nemaju baš toliko poverenje u vladu i njene dobre namere smatrajući da će teroristi i kriminalci biti podjednako uspešni kao i ranije, dok će pod udar obaveštajnih službi doći baš nevladine organizacije, sindikati, borci protiv globalizacije i za ljudska prava. Njihove aktivnosti, smatraju pomenuti, manje prijaju državi. Saznanje da se sav saobraćaj snima stvara osećaj nelagode kod svih korisnika i ugrožava mogućnost da na internetu nastupate anonimno, što je jedna od važnih karakteristika mreže. Sledeći korak mogao bi biti legitimisanje u internet kafeima budući da je malo verovatno da će delinkventi pristupati od kuće. (Više o nagradama na www.privacyinternational.org/bigbrother.)
Koga onda može da iznenadi odluka američke administracije da krajnje ozbiljno revidira informacije koje se nalaze na zvaničnim vladinim veb sajtovima. Ocenjujući da ogromna količina javnih informacija može biti od koristi teroristima, Amerikanci su počeli da ih brišu na zgražavanje sopstvenih boraca za ljudska prava.
Brisane informacije su krajnje raznolike, od planova sistema za klimatizaciju, kakvi se koriste u državnim ustanovama pa mogu biti predmet biološkog napada, do podataka o održavanju računara koji bi mogli da posluže hakerima za širenje virusa ili upade u vladinu mrežu.
Uklanjanje informacija ove vrste moglo bi se odraziti na rad naučnika kojima je internet postao ključni resurs, poručuje udruženje američkih naučnika FAS, dok civilni aktivisti smatraju da će vlada iskoristiti terorizam kao izgovor za prikrivanje za nju neprijatnih informacija koje bi inače morale da se stave na uvid javnosti.
Kada se tako ponašaju zemlje koje se najčešće uzimaju kao primer najvećih građanskih sloboda, šta da se očekuje od onih koje su pri dnu te lestvice. Takođe, ova moda skrivanja informacija i njihove masovne kontrole dovode ozbiljno u pitanje projekte elektronske administracije, u koje se ove države u poslednje vreme zaklinju. Jer, teoretski, teroristi bi mogli da imaju mnogo koristi od onlajn državnih službi (dovoljan im je izgleda i red letenja), a i ko normalan je spreman da radoznalo pregleda kakvi se sve servisi nude građanstvu a da pri tom oseća pogled nekog virtuelnog državnog službenika na svom potiljku.
Zoran Stanojević
|