Vreme
VREME 592, 9. maj 2002. / POŠTA

Plejersko ponašanje

"Usiljeni sving"; "Vreme" br. 591

Poštovani gospodine Kremeru, smatram da postoji izvestan broj činjenica na koji niste obratili pažnju pri formiranju stava o koncertu Zorana Predina i orkestra Adijo Pamet. Volela bih da obratim vašu pažnju na neke od njih.

Zemja pleše, Ne čakaj pomlad i ostali hitovi s albuma Svet je zopet mlad (Videosex, ‘87.) nisu zabavnjaci, nego narodnjaci. S dolaskom socijalizma u Sloveniju, nacionalna većina prestala je da poseduje umeće jodlovanja, te je kao kompromisni oblik muzike koja odražava raspoloženje naroda usvojen commercial jazz, ovde poznatiji kao muzika pisana za revijalni orkestar. (Na isti način, uz odumiranje socijalizma, srpski narodnjaci su prestali da poseduju spretnost i okretnost za izvođenje Žikinog kolceta, pa su se posvetili turbo folku.) Narodnjaci nisu ethno, nego world music. To znači da ne poseduju strogo definisanu teritorijalnu pripadnost (osim ponekad, kao polaznu tačku). Možda će vam, imajući to u vidu, lakše biti i da spoznate ciganjsku muziku kojoj je lakoća melodije jedina teritorija (kao crncima ritam). Sad verovatno treba da se izvinim zato što koristim unNGOlish. Samo, prvo još malo o socijalizmu kojeg se vaša mladost toliko grozila. Savršeni primer posvećenosti i pouzdanosti na kome je baziran koncept socijalističkih sistema danas je u svetu najočigledniji u kanadskom cirkusu Cirque du Soleil. Obratite pažnju na njihovu muziku, možda nađete dodirne tačke s orkestrom Adijo Pamet. To se posebno odnosi na onaj predivni hit koji je otpevao gitarista i koji ste sakrili od svojih čitalaca.

Pretpostavljam da se vaš stav o humoru Zorana Predina poklapa s vašim stavom o albumu Pssst tišinčina (Beogradski Sindikat, ‘02). Oba sadrže istu komponentu: intelektualno precenjivanje beogradskih muzičkih kritičara. Ja, naprotiv, smatram da je duhovito hit Kalašnjikov otpevati kao Mentol bombon, mada moram priznati da se ta vrsta humora razlikuje od onog koji Boris Bizetić ovde plasira svaki dan otkad znam za sebe. Iskreno, najviše mi se dopala ona Predinova "fora" s podeljenim mentalnim ekranom. Kapirate?

Ono što ste očekivali da čujete kada je najavljena pesma La Vie en Rose je obrada Grace Jones. Edit Piaf i Sam Butera bili bi ponosni da su čuli ovu izvedbu.

Vaša mladost je, srećom, prošla. Zoran Predin je od patetičnog alkoholisanog gubitnika koji liže prozore po vozovima evoluirao u: "koncert u Sava Centru rasprodat tri dana unapred" (tapkaroši ili ne – "fora" je rasprodata). Zmajevi su dovoljno mladi da nauče da su drum’n bass izmislili ljudi koji ne umeju da sviraju funk. BS su uz Sofa Surfers i nekoliko najavljenih koncerata dobili dovoljno argumenata za tezu da se muzika sluša sa mozgom na on. Ako se osvrnete oko sebe, uvidećete da zemlja zaista pleše, samo ste vi skrušeni.

Vuka Mijušković, elektronskom poštom