Krpljenje DOS-a:
Đurđev danak, dedinjski sastanak

Najavljena, ali nije završena rekonstrukcija srpske vlade. Promovisana strategija razvoja Srbije do 2010, osporavana kao "potemkinovska". Izbile još dve afere...

REKONSTRUKTOR: Zoran Đinđić

Taman smo ih adekvatno nazvali "veselo skadarlijsko društvo", kad oni pobegoše na Dedinje. Predsedništvo Demokratske opozicije Srbije nije se sastalo u Skadarliji, već se u ponedeljak 13. maja premestilo na Dedinje, u vilu Bohinjka, gde je premijer Đinđić podneo izveštaj o radu vlade i o budućim pravcima delovanja.

Lideri DOS-a dogovorili su se o rekonstrukciji vlade o kojoj se govori još od jula 2001. Ta rekonstrukcija biće teorijski moguća možda sredinom leta, ako se u Skupštini Srbije sakupi kvorum. To će biti teško, s obzirom na to da DSS neće glasati za rekonstrukciju vlade. Tog dana Skupština je, uostalom, imala uobičajeni prekid zbog toga što vladina većina čak i uz prisustvo poslanika DSS-a nije imala dovoljno poslanika u sali da bi se sednica nastavila.

Rekonstrukcija srpske vlade sastoji se u tome da se broj portfelja poveća za tri ministra i dva potpredsednika.

Ta vlada je dosad izgubila tri potpredsednika: Vuka Obradovića posle seksualne afere, Aleksandra Pravdića posle razlaza sa DSS-om i Momčila Perišića posle špijunske afere.

Izgleda da zaduženja potpredsednika vlade proizilaze iz internih dogovora u vladi, pa sledi da s obzirom na broj upražnjenih potpredsedničkih mesta nije potrebno menjati zakon o vladi.

Jedno od tih ministarstava koja se sada popunjavaju, ministarstvo zdravlja, nije imalo šefa još otkako je prošle jeseni Obren Joksimović iz DSS-a izašao iz vlade. Za ministra zdravlja predložen je Tomica Milosavljević, direktor Kliničkog centra, koji je predstavljen kao partijski nepovezan ekspert. Za uvođenje druga dva ministarstva potrebno je da se postigne dogovor među poslaničkim klubovima u parlamentu, da se donese zakon o ministarstvima, a onda da se ministri izaberu.

Jedno potpredsedničko mesto u vladi trebalo bi da pripadne Miodragu Isakovu iz RDV-a, koji bi se možda bavio poslovima vezanim za informisanje.

ČAČANSKI LOZ: Odavno se govori o tome da bi novi potpredsednik vlade, zadužen za kapitalne investicije, trebalo da postane Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije i gradonačelnik Čačka. S obzirom na domaće rezultate (pad industrijske proizvodnje, veliki izvozni deficit), vladi je potrebno pojačanje u tom sektoru. Privredna oblast je pripadala Pravdiću, ali je on podneo ostavku, u početku se govorilo o tome da ta oblast spada u zaduženje Nebojše Čovića, ali je on pretežno angažovan na Kosovu.

Ilić je najpre bio nejasan, pa je pristao uz isticanje svojih poslovnih uspeha u Čačku, da bi u poslednje vreme počeo da odbija. Pred sam sastanak Predsedništva DOS-a izjavio je kako je obećao da će čekati do 10. maja a, pošto je taj rok prošao, ne želi više da bude na listi čekanja, već da mora da vodi predsedničku kampanju.

S Predsedništva DOS-a došla je, međutim, poruka da premijer treba da se s gradonačelnikom Čačka dogovori, da je Velimir Ilić svojim delovanjem zaslužio da bude u vrhu, da je stekao politički kredibilitet za sprovođenje reformi itd. Tom sastanku Ilić nije prisustvovao, navodno je zvao šef poslaničke grupe te partije i Đinđiću rekao da Velja nije dobio poziv.

Paralelno s tim, prošlog petka predsednik Izvršnog odbora Skupštine opštine Čačak Milan Kandić (inače kadar DS-a) podneo je ostavku, zato što skupštinska većina nije prihvatila stav Izvršnog odbora da gradnja fabrike za spaljivanje komunalnog otpada u Čačku, za koju bi investitori bile dve italijanske firme, otpočne tek pošto se o tome izjasne vlada i okolni gradovi. Ilić je, kao i Đinđić u Beogradu, izjavio da opštinska vlast u Čačku nije u krizi, da će se sve prevazići bez velikih problema i bilo kakvih kadrovskih promena, da je Kandić i dalje mandatar opštinske vlade, a da mesto pripada Demokratskoj stranci. To znači da Ilić, kako je i izjavio posle sastanka DOS-a, neće u vladu, ali je neće mnogo ni uznemiravati.

Uostalom, za novog ministra zaštite životne sredine trebalo je da bude izabrana Anđelka Mihajlov, inače funkcioner Nove Srbije, koja je isti posao obavljala s nižim zvanjem.

Za ministra lokalne samouprave predložen je Rodoljub Šabić, sadašnji potpredsednik Skupštine. Odlaskom Rodoljuba Šabića na ministarsko mesto biće upražnjeno mesto potpredsednika Skupštine, o čemu takođe mora da se postigne dogovor i obezbedi većina. Za uvođenje ministarstva za lokalnu samoupravu opravdanje su poslovi na razvijanju regionalizma, a u stvari ono je plod trgovine prilikom izbora Nataše Mićić iz GSS-a za predsednicu Skupštine posle iznuđene ostavke ranijeg predsednika Dragana Maršićanina iz DSS-a. Poslanici Orlićeve Socijaldemokratije tada su tražili, i sada verovatno dobili mesto potpredsednika. Sada je Nebojša Čović prilično otvoreno ispoljio nezadovoljstvo zbog toga što se plen deli, a njega koji radi veoma težak posao zaobilaze. Umiren je s nekoliko reči. Koalicija, sudeći po ponašanju poslanika u skupštini prilično raštimana, održavaće se do daljnjeg, dok stari sporovi ostaju.

DSS je nekoliko meseci tražio da mu se to mesto vrati, pošto mu pripada po koalicionom sporazumu iz 2000. To nije učinjeno i drugi frontovi između DOS-a i DSS-a ostali su otvoreni. DSS je tražio da se raspišu vanredni republički parlamentarni izbori, paralelno s predsedničkim i saveznim. Prilikom izbijanja afere Perišić iz DSS-a je traženo da premijer Đinđić podnese ostavku, ali je predsednik SRJ Koštunica bio blaži i nije tražio više od ostavke Perišića na mesto potpredsednika vlade. DSS nije pokretao inicijativu za smenu vlade, nije glasao za radikalsku inicijativu za raspravu o poverenju vladi, ali, sudeći po više izjava funkcionera, želi da navede vladu da se sama odluči za vanredne izbore.

Od Kragujevca, preko Niša do Ravne gore pristalice Vuka Draškovića za to vreme kliču "ustanak", "ustanak" i "izbori", "izbori"...

PUKOTINE: Vladina većina nije do sada bila voljna da se upusti u parlamentarnu raspravu o vladi niti da se formiraju anketni odbori, obrazlažući svoje protivljenje time da bi parlamentarna opozicija, pre svega radikali, zluopotrebila raspravu. Od DSS-a je, uz pozivanje na koalicioni sporazum iz 2000, traženo da propagandno podržava vladu i taj zahtev je povremeno uslovljavan i praćen pretnjama da bi DSS mogao da bude isključen iz koalicije uz oduzimanje poslaničkih mandata, mada to u trenutku kada je najavljivano nije bilo izvodljivo pošto DOS nije imao dovoljno poslanika u rezervi.

Kasnije su te rasprave o koalicionom sporazumu izgubile značaj, pošto su u okviru DOS-a izbile na površinu veće doktrinarne razlike, pre svega između autonomaških stranaka i srbijanskog dela DOS-a, a zatim o crnogorskom pitanju između DHSS-a i ostalih. Posle sastanka Predsedništva DOS-a premijer Đinđić ocenio je da protivljenje Demohrišćanske stranke Srbije, čiji je lider ministar u njegovoj vladi, neće uticati na usvajanje sporazuma jer je, kako je obrazložio, dogovor DOS-a važniji od pojedinačnih odluka stranaka koalicije, a i ako bude trebalo, Batić će glasati za sporazum!

Bilo kako bilo, odlučeno je da se "spusti intenzitet stranačkih tema i kampanja", da se analizira rad vladinih kancelarija i pojedinih direktora. Priča se o deobi zaduženja do 2004. godine. Objašnjeno je da to podrazumeva i da kampanja Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) o referendumu za samostalnost Srbije "bude na nižem intenzitetu", a izraženo je i očekivanje da će na snazi izgubiti sporovi i dnevne političke teme.

Međutim, u trenutku dok su te reči izgovarane, napolju su eskalirale dve afere, "naftna" i "surčinska". Naftna se odnosi na prigovore o jednom nepovoljnom i neregularnom ugovoru s dobavljačem, a surčinska se odnosila na tvrdnju, iznetu u članku nedeljnika "Blic njus" pod naslovom "Surčinci grade autoputeve kroz Srbiju", da je deo autoputa Beograd–Niš prošle godine rekonstruisan tako što je posao, umesto da se raspiše javni tender pa da se prihvati najpovoljnija ponuda, dobila Republička direkcija za puteve, da je ova angažovala Preduzeće za puteve Beograd, koje nema svoje mašine potrebne za ovaj posao, pa je iznajmilo mašinu za pravljenje asfalta od surčinske firme Krmivo-produkt, koja se inače bavi proizvodnjom stočne hrane i jaja. Uz to se tvrdi da je vlasnik Krmivo-produkta Dragoljub Marković povezan sa srpskim premijerom Zoranom Đinđićem. Priča o uvozu te mašine za asfaltiranje pomenuta je u avgustu prošle godine povodom afere Gavrilović, odnosno ubistva Momira Gavrilovića, nekadašnjeg pripadnika Državne bezbednosti, ali je, ako ne vara naša dokumentacija, kao njen vlasnik pominjano drugo lice iz tzv. Surčinskog klana. Protiv redakcije "Blic njusa" najavljena je tužba, iz Demokratske stranke došla je prilično oštra optužba na račun ovog lista i već uobičajen zahtev da se otkrije ono ko stoji iza članka, uz nagoveštaj da je to verovatno DSS, ali redakcija je ostala pri tvrdnjama iznetim u tekstu "Surčinci grade autoputeve kroz Srbiju".

STARE AFERE I NEW DEAL: Tako se politički fokus vratio na avgust 2001. i stare neraščišćene teme, naravno uz oglašavanje partijskih štabova. Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Maršićanin je na konferenciji za novinare ukazao da "imamo ozbiljan problem u državi s odgovornošću", pomenuo je u tom kontekstu obe afere – i surčinsku koju je nazvao "asfaltnom" i naftnu. On je izjavio da se DSS neće baviti utvrđivanjem odgovornosti jer to nije posao stranke, ali da će zahtevati da nadležni organi obave svoj posao, pošto istina mora da se otkrije da bi se otklonila opasnost da budemo država kojom vlada mafija.

Ova afera će verovatno otežati novu propagandnu ofanzivu srpske vlade, koja je počela da govori o nekoj vrsti srpskog "nju dila". Pod naslovom "Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010. godine" 10. maja u Privrednoj komori Srbije promovisan je dosadašnji rezultat rada ekspertskog tima koji su formirali Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj i Vlada Srbije. U tom dokumentu navodi se da do 2010. godine treba postići tri primarna cilja: da u izvozu učestvuje roba do 45 odsto društvenog proizvoda Srbije, da se struktura privrede menja ka standardima Evrope uz minimalne troškove integracije i da se naša privreda u što većoj meri zasniva na znanju. Strategija razvoja obuhvata 23 privredna sektora, od kojih bi se neki bazirali na tradicionalnoj, a drugi i na tzv. novoj industriji. Tvrdi se da bi društveni bruto proizvod po stanovniku, koji je 2000. godine iznosio 1250 dolara, 2005. godine mogao biti 1800, a 2010. godine 2830, pa čak i do 4100 dolara, ukoliko bi se siva ekonomija prevela u zvanične tokove. Trenutno se radi na konkretizaciji ove strategije, odnosno planiranju 59 investicionih programa koji se oslanjaju na ovu strategiju. Za ove rezultate ukupno je potrebno investirati do 33 milijarde dolara, a najveći deo u razvojnu infrastrukturu, odnosno u informaciono-telekomunikacioni saobraćaj (12 milijardi) i energetiku (osam milijardi), pa i u obrazovanje stručnjaka pošto će, kako proizilazi iz vladinog papira, za 23 sektora privrede nedostajati oko 32.500 adekvatno obučenih menadžera i stručnjaka.

U tom kontekstu, posle posete grčkog premijera Beogradu, govori se o tome da će srpska vlada intenziviranjem radova na autoputu, spajanjem privatnog kapitala s donacijama krenuti u privrednu ofanzivu.

Iz DSS-a, koji ostaje kritičar vlade, to su međutim proglasili za "potemkinovštinu". Potpredsednik DSS-a je, na primer, podsetio da je izgradnja puta od Leskovca do makedonske granice koja se sada marketinški najavljuje započeta još 1997. godine i da su radovi - veoma odmakli.

Mnogo starih repova i anahronosti gomila se oko tog dedinjskog partijskog sastanka. O vladi se govori na turneji "Srbija na dobrom putu", razgovara se i na partijskom sastanku, u društvu međusobnog obožavanja, ali ne i tamo gde je mesto ozbiljnom razgovoru – u srpskoj skupštini. Prilično raštimana koalicija malo je umirila svoje sporove, poslala samoohrabrujuću poruku, ali nije otklonila svoje suštinske slabosti.

Milan Milošević